Идеологија 2

Циљ- упознати ученике са главним идејама савремених идеологија 

У 19 и 20 веку појавиле су се идеологије које су у мањој или већој мери данас све утицајније а претпоставља се да ће бити утицијније све више у будућим друштвеним односима ако се има у виду тренутне околности као што су загађивање животне средине, положај жена у традиционалним културама и однос према институцијама као што су држава и породица .
Идеологије које се баве тим питањима су анархизам, феминизам и екологизам  .


                                 Анархизам

Главна идеја анархизма је укидање свих оних друштвених институција које по свом својству усмеравају људско понашање у одређеном правцу и тако, по мишљењу анархиста, гуше његове слободе због чега он постаје отуђен од своје људске суштине .

Најважнија институција која тако гуши слободе јесте држава коју анархисти желе једним потезом, најчешће насилним средствима да укину .

Анархисти су деловали као идејни покрет у оквиру прве и друге комунистичке интернационале али су касније осуђени а њихово учење је одбачено као штетно .

Постоје две врсте анархизма. Први је колективни анархизам кога је креирао Прудон који је у њему видео могућност разотуђења човека кроз удружења самоуправљача на принципу узајамности рада радника који се слободно удружују у радне целине, задруге, корпорације које као такве треба да замене државу . Уместо закона слободни људи ће закључивати уговоре, уместо новца роба ће се размењивати за новац, а услуга за услугу.

Индивидуални анархизам је крајњи индивидуализам који пориче право постојања друштвеним творенима као што је држава и наглашава да су реални само појединци и њихови лични интереси који се испољавају у приватној својини . Његов најпознатији представник је  мислилац Макс Штирнер .


Поред ових главних струја анархизма постоје и неке друге као што су анархосиндикализам, који је савремни облик прудонизма, и колективистички синдикализам који се од прудонизма разликује по томе што настоји да укине приватну својину и замени је колективном .

Сматра се да је духовни отац и претече анархизма био Жан Жак Русо са његовом идејом о добром човеку, о бићу човека као својствено добрим кога квари приватна својина и држава.


                                                         
                                                                     Феминизам
 

Феминизам се као покрет јавља у више таласа односно фаза које су условљене са степеном његовог успеха . Први талас чини такозвани либерални феминизам кога чине жене оснивачи овог покрета као што су Мери Вулстонкрафт са чувеном књигом "Одбрана права жена" (1792). Овај покрет се залагао за једнакоправност жена са мушкарцима, посебно у области стицања политичких права на гласање .

Други талас феминизма чини социјални феминизам кога предводи Клара Цеткин, немачка интелектуалка и социјалиста, која се залагала за права жена на рад и на једнаку зараду са мушкарцима . Позната је по томе што је организовала велики штрајк и протесте 8.марта 1911 године, што је први случај обележавања   дана људских права жена.

 Трећи талас феминизма настао после 60 тих година 20 века у САД-е назива се још и радикални феминизам и његова је основна идеја борба против оног што сматрају кореном проблема неједнакости а то је патријахално друштво и патријахална породица .





         


                                                       Екологизам


Током 20 века у Европи и Америци видан је био проблем загађења животне средине због индустријске револуције која је довела до тешких последица по здравље људи . Тако је питање животне средине у најразвијенијим државама света  добило политичко право број један са проблемима загађења ваздуха, воде и земљишта, могуће нуклеарне катастрофе и сече шума.
Због тога се у политичикој филозофији јављају енвиромонеталистички покрети који у први план стављају очување животне средине и ту сврху популаришу филозофе који су та питања истицали још у класичној филозофији као што је Барух де Спиноза који је о Бићу говорио као Deus siva natura ( Бог или Природа  ). Нанети штету природи је исто као и нанети штету себи.
Ови покрети добијају своје политичко обличје у Покрету зелених и политичким странка екологистичке орјентације које су у западним државама Европе утицајне, а негде су на власти већ дуже време .