Друштвена структура

Друштвена структура је релативно стабилан склоп односа елемената друштва: друштвених група, институција и организација.

    Димензије друштвене структуре

Склоп односа елемената друштва назива се димензијама друштвене структуре и обухвата 1. Елементе структуре (групе, институције и организације) и 2. Односи између елемената структуре.То су:

1. Слојно-вертикална димензија;

Слојно-вертикална димензија обухвата пирамидалну структуру положаја. На пример, у економији су то елите, на врху, горњи слој, виши средњи слој, нижи средњи слој, виши доњи слој, нижи доњи слој.

2. Хоризонтално-функционална димензија;

Хоризонтално-функционална димензија обухвата три глобалне друштвене функције: управно-регулаторна (политика), производно-репродуктивну (економија) и културно-духовну (култура).

3. Просторна димензија

Просторна димензија обухвата

-село

-град

4. Временска димензија

Временска димензија обухвата два временска оквира:

-традиција

-иновација.

Проф. Александар Лазић

Средња школа "Жикица Дамњановић"

Политика - вештина управљања друштвом

                    Политика

Политика је  глобална функција друштва  која се спроводи преко политичких институција, државе и политичких странака, и преко државних органа и организација као што су Скупштина, Влада, војска, правосуђе, државна управа итд. Главни задатак политике као управно-регулативне функције друштва је да обезбеди опстанак државе као институције која држи на окупу једно друштво и у том смислу користи сва допуштена средства од којих је најважнији монопол над средствима принуде .

Реч политика је старогрчког порекла од израза polis (држава) и politikos (јавни, државни послови). Овај појам се може схватити у ужем смислу речи (који је видљив у неким језицима, као на пример у енглеском језику) где је политика појам који означава вођење државних послова. Поимање политике у ширем значењу је управљање сваким друштвеним системом, економским, културним....  (економска политика, верска политика, културна политика...).

              Држава, моћ и власт

Држава је и средство политике, њена главна институција, али и њен циљ јер без снаге државе не постоји много могућности да се управља друштвеним процесима и односима што може водити опасним и неизвесним исходима у друштву.

Реч „држава“ је глагол српског порекла која означава „држати“ нешто и у пренесеном значењу држава би означавала држање одређене територије и становништва под сувереном влашћу јавне политичке структуре. 

  Власт је појам који се налази у суштини државе и подразумева изгледе да одређена политичка класа буде прихваћена од стране друштва као легитимна односно као она власт којој друштво признаје право да влада (легитимитет власти).

Изворе легитимитета власти се могу тражити у традицији и тада се најчешће јавља монархистички облик владавине јер друштво одређеној династичкој породици признаје право на владање због тога што се преко те владалачке породице успоставља стварна и симболичка веза са нашим прецима.   Овај  вид владавине се испољава у облику монархије.


   

  Други извор легитимитета је харизматске природе владара који из неког сукоба, рата на пример, излази као победник и као такав стиче право на владање које му друштво вољно или невољно признаје.   Овај облик владавине се назива и аутократија и он се заснива на ауторитету и вољи владара, непрозирношћу политике и одсуства јавне дебате, односно делиберације .

  Трећи извор владалачког легитимитета чине нормативно-рационални разлози који се испољавају у вољи народа добијеној на изборима. Она се најчешће испољава у републици као облику власти. Република је облик владавине где је политика јавна ствар која захтева слобде да би опстала, нарочито слободу говора, слободу медија и слободу удруживања.                      

Политичка моћ није исто што и власт. Док власт представља вредносни основ права на владање моћ је средство којим власт остварује своје право на владање са или без сагласности друштва над којим се влада. Средства политичке моћи могу бити репресивна (затвори, правосуђе,војска и полиција) манипулативни (медији), економски (разни облици донација, субвенција и повластица или њихово одсуство) или нормативни (ауторитет Устава и закона).

Ауторитет не треба мешати с влашћу јер, иако сличан јер има утицај на друштво, за разлику од моћи остварује се без посредства силе или принуде било које врсте.

                       Однос државе,као најважније политичке институције,према друштву

 Однос државе и друштва који показује које „вештине“ политика користи да делује на друштво односно које моделе управљања и регулације она користи у својој пракси у складу са њеним постављеним циљевима разликују се тзв. „минимална држава“, развојна држава, „држава благостања“ и колективистичка држава.
Минимална држава промовише вредности слободеи то слободе предузетништва, слободе вероисповести и слободе говора. Приватна својина је неприкосновена а задатак државе је да „само“ заштити ове вредности  од спољашње опасности стране окупације, унутрашњих немира и да гарантује снагу правног уговора посебно пословног уговора.
Тзв. развојна држава подстиче привредни раст сарадњом државе са пословним сектором како би се повећала привредна активност.Инструменти које ова држава користи су финасијске субвенције, пореске олакшице за капитал и ниска заштита радничких права.
Држава благостања се заснива на начелу једнакости али не доводи у питање личне и економске слободе посебно не доводи у питање приватно власништво. Уз високе порезе који су прогресивни ова држава обезбеђује квалитетне, јефтине или бесплатне јавне услуге као што су образовање, здравство и социјална заштита. С друге стране, слично развојној држави она подстиче приватни капитал тако што му обезбеђује инфраструктурне, услужне и друге послове које од њих наручује.
Колективистичка држава, као и држава благостања се заснива начаелу једнакости али не поштује неприкосновеност приватне својине над средствима за друштвену производњу већ их присваја путем национализације што доводи у питање вредности слободе предузетништва али и других слобода која су људима важна и без којих они не могу да се развијају као свестрана људска бића (слобода говора, слобода вероиспосвести..)

Питања и задаци

1.Какво је значење појма политике?
2.Шта је власт?
3.Који су извори владалачког легитимитета?
4.Шта је моћ?
5.Која су средства политичке моћи?
6.Која врста државе подразумева спровођење јавних политика које се заснивају на начелима једнакости без укидања права на слободу предузетништва и приватне својине?

Задатак:
Ученици да напишу реферат о сличностим и разликама између држава које се заснивају на начелу слободе и државама које стављају више нагласак на начело једнакости.

Naselja i stanovništvo

Naselja su tekovina materjalne i duhovne kulture stanovništva. Tipovi naelja u različitim delovima sveta održavaju istorijske, socijalno-ekonomske, etno-kulturne i prirodne karakteristike odgovarajućih zemalja i naroda.

Naselja delimo na stalna i privremena(nomadska). Stalna naselja su sela i gradovi.

Stalna sela na stala su u vezi sa neposrednim privrednim iskorišćavanjem pripadajuće teritorije. Postoje sledeći tipovi stalnih sela:

1. Potpuno razbijeni tip-kuće su „razbacane“ po celom selu, nema ulica ni seoskog centra. Ima veliku površinu i malu naseljenost. Stari Vlah(starovlaski tip).
2. Razbijeni grupni tip sela-sastoji se iz više grupa gusto zbijenih kuća. Grupice su međusobno udaljene a između su njivice. Sliv Ibra (džemati).
3. Poluzbijeni tip-kuće imaju velika dvorišta ili okućnice. Centar je gušće izgrađen. Šumadija i Zapadna srbija.
4. Zbijeni tip-ima jasnu izgrađenu strukturu ulica. Dolina Velike Morave. Postoje „zvezdasta“ sela, ulice se pružaju zrakasto i ušorena „kstasta“sela u Mačvi.
5. Potpuno zbijeni tip-to je kompaktno naselje koje ima i veliku gustinu naseljenosti. Postoje spontano zbijena naselja u Timočkoj krajni-timočki tip i planski zbijena naselja u Vojvodini (austrougarska vlast XVIII).

Po funkciji tj. delatnosti seoska naselja se dele na:

1. čisto poljoprivredna
2. poljoprivredna sa usližnim centrom
3. lokalni centri okolnih sela
4. sela sa nepoljoprivrednim delatnostima (turistička sela, rudarska…)
5. prigradska sela zahvaćena urbanizacijom

Po broju stanovnika sela se dele na:

1. mala do 500 stanovnika
2. srednja 500-2000
3. veća 2000-3000
4. velika 3000-5000
5. veoma velika preko 5000 st.

Gradovi su veća naselja koja imaju industrijske, trgovačke, saobraćajne i druge nepoljoprivredne funkcije. Status grada se određuje zakonom. Da bi neko naselje dobilo status grada, obično kora da zadovolji dva kriterijuma: Kvantitativni (da ima određeni broj stanovnika) i Kvalitativni (da ima razvijena gradske funkcije i ekonmsku bazu).

Po broju stanovnika gradovi mogu biti:

1. mali gradovi do 20000 st
2. srednji gradovi od 20000-50000
3. veliki gradovi preko 100000
4. Milionski gradovi preko 1 mil st.
5. Mega gradovi preko 10 mil st.

Gradovi se  ogu podeli i prema funkciji, mada je većina tih funkcija zastupljena u svim gradovima: industrijski, rudarski, saobraćajni, lučki, ztgovački, kulturno-turistički, zdravstveni, administrativno-politički.

RELATED

Podela naselja

Naselja-istorijski razvoj

Друштвене установе и организације

Друштвене установе, или институције
, су друштвене чињенице односно најегзактније друштвене појаве.
Термин "установа" указује на установљење , односно на деловање које се не одвија стихијски већ на унапред прописан и устаљен начин.
С тим у вези институције имају увек најмање два елемента: први, циљно-вредносни који указује шта то установа треба да оствари, која је њена улога. На пример, улога школе је образовна и васпитна. Други елемент је нормативни и обухвата прописе који уобличавају делатност установа тако да они несумњиво остварују њене циљеве. То су закони, правилници, статути и други прописи.

    ( Црква је религијска институција)

Дакле, можемо закључити да су друштвене установе устаљени и установљени облици друштвеног деловаа који врше одређене друштвене функције.

Друга особина установа је њена устаљеност која обезбеђује сталност њеног деловања а тиме и стабилност друштва.

            Врсте установа

Друштвене установе су разнолике али најважније су оне које врше базичне функције друштва. То су породица и брак, које врше биолошко-репродуктивну улогу, предузеће које врши економску функцију и држава као најважнија глобална политичка институција. Поред  ових установа тусу и установе културе: образовне-шкое, верске,цркве и деноминације; уметничке-галерије, опера, балет итд. Све оне врше важне јавне функције али имају и одређене латентне друштвене улоге које нису одмах видљиве већ траже дубљу структурално-функционалну анализу. На пример,  улога школе је образовно-васпитна али она обезбеђује друштвену кохезију и консензус око главних друштвених питања. Улога Цркве је духовна али она чува идентитет и традицију једног народа. Држава је глобална установа али и установа класног друштва која обезбеђује владајући положај елитама. И сама породица може да буде контроверзна институција, посебно патријахална породица на којој почица цела савре,мена цивилизација. Према учеима неких феминисткиа патријахална породица је "учионаца" потчињавања и неслободе лишена шраве љубави у име дужности.

Па ипак, значај друштвених установа је огроман.Без их друштвене групе и појединци би трошили много времена и енергије а да не би остваривали одговарајуће циљеви. Дошло би се до "празног" хода.Осим тога, друштвене установе "уче" тако што чувају нагомилано људско искуство које би без их нестало и тако помажу могућем друштвеном напретку.

                                                         Друштвене организације

Појам друштвених организација се може тумачити двојако. С једне стране то су синоними за институције, попут војске или државне управе, а са друге стране то су делови друштва који су релативно аутономни од институција, попут синдиката или странака.

Организације грађана су мањи делови друштвених група који поседују мрежу улога и положаја. Циљ оснивања друштвених организације је да делују на друштвене институције ради остваривања одређених права, интереса или улоге друштвене групе али се често догађа да организације „прерасту“ групе које треба да представљају. Са друге стране, друштвене институције такође делују на друштвене групе преко друштвених организација.

       Врсте друштвених организација

Најпознатије врсте друштвених организација су политичке странке , синдикати и тзв. невладине организације.
Политичке странке су друштвено-политичке организације које делују на државу или неки од њених нивоаа власти на пример на регионалном или на локалном нивоу власти. Политичка странка мора да има статутут, идеологију, програм и страначке органе одлучивања и деловања.
Према идеолошком усмерењу странке могу бити: десничарске, левичарске и центристичке.
Десничарске странке су демохришћанске и народњачке идеолошке оријентације. Левичарске странке су комунистичке , социјалистичке и социјалдемократске странке. Центристичке странке су либералне и демократске странке.
Синдикати су друштвене организације које имају улогу заштите радника и радничких права од послодаваца и побољшавања њихових услова рада.
Синдикати могу бити блиски политичким странкама и њиховом идеолошком усмерењу и у том смислу се разликују хришћански синдикати, анархо-синдикати, социјалистички синдикати и комунистички синдикати.
Синдикати могу да имају позитивну улогу у друштвеном систему уколико доприносе регулацији зарада и смањивању напетости између света рада и света капитала али у неким случајевима синдикати су се понашали насилно као на пример анaрхо-синдикалисти 70 тих година 20 века у неким земљама Европе.
Према свом усмерењу и сарадњи са политичким странкама синдикати могу бити комунистички, социјалистички, социјалдемократски и хришћански. У неким државама сарадња између синдиката и политичких странака отворено постоји и призната је као легална док је у другим ова сарадња мање више прикривена или је и нема.
Невладине организације представљају скуп различитих добровољних, непрофитних и невладиних организација које делују самостално или у сарадњи са другим невладиним организација и верским заједницама. Скуп свих ових добровољних организација назива се цивилно друштво. У ову групу друштвених организација припада читав низ друштвених организација које остварују разнолике интересе бројних група грађана попут удружења пензионера, организације ветерана, омладинских удружења,организације послодаваца, међународна удружења попут Црвеног крста и Црвеног полумесеца.
  Цивилни сектор не треба мешати са појмом грађанског друштва:грађанско друштво представља скуп свих наших активности и организација које грађане штите од државе док цивилно друштво означава појам оних организација које настоје да делују на државу и њене институције, па се у ту категорију могу сврстати и странке и  синдикати. Цивилно друштво је део грађанског друштво док је грађанско друштво шири појам.

          Значај друштвених организација

Друштвене организације повезују друштвене групе из грађанског друштва и институције па се зато понекад називају полугама друштвеног деловања. Припадници неких друштвених група преко својих организација могу деловати на друштвене установе али и обрнуто може се десити да друштвене установе преко њих делују на друштвене организације.

Друштвене организације понекад превазилазе по својој снази организованости друштвене групе па се често говори о тзв „гвозденом закону олигарије“ („олигархија“ – владавина мањине) по коме је организована мањина увек јача од неорганизоване већине .

Питања

1. Шта су друштвене установе?

2.Које елементе имају друштвене установе?

3. Које су врсте установа?

4. Шта је "гвоздени закон олигархије?

Друштвено раслојавање

Друштвено раслојавање је процес промене друштвене структуре појавом статусних група класа,слојева,елита, сталежа итд. којим се те групе међу собом разликују према свом друштвеном положају (статусу) и количини важних ресурса које имају а то су моћ, богатство и углед.

Моћ се дефинише као могућност да се друштву наметне воља једне мањине посредством државе и њених институција (војска, полиција, правосуђе).

Углед је моћ заснована на ауторитету а не на сили и обично се везује за цркву и универзитет.

Богатство је контрола, поседовање и коришћење  релативно ретких материјалних и духовних друштвених ресурса (земља, руде, капитал, уметничка и научна дела ...)

Узроци који доводе до друштвеног раслојавања су историјски посредовани друштвеном поделом рада (класе и слојеви), традицијом (сталежи) и политичким утицајем (странке).

Питања

1. Шта је друштвенао раслојавање?

2.  Који су узроци друштвеног расојавања?

Друштвена стратификација

Немачки социолог Макс Вебер је критиковао Марксов модел класне стратификације . Класе постоје али имају важности само као статистичке категорије. Осим тога, Вебер се не слаже да постоји владајућа и потчињена класа већ, по њему, постоји и средња класа.

                              ( Макс Вебер)

Даље, Вебер одбацује Марксово тумачење историје као класне борбе. По њему, велику улогу има религија а не борба класа. У анализи настанка капитализма Вебер наглашава улогу протестантске етике као морала штедње и преданог рада.

Поред класа Вебер уводи и друге статусне групе као што су политичке странке и сталежи. Странке он разликује према моћи па их дели на владајуће и опозиционе.

Сталежи нестају у Европи али и поред губитка моћи и богатства они и даље имају одређени положај због угледа који имају.

У том смислу, разликујемо три друштвене вредности: богатство, моћ и углед. Богатство је вредност око које се боре класе. Око моћи се боре странке , а око угледа сталежи. 

Ове три вредности су релативно независне једне од других. Па се тако може десити да једна класа има богатство али да нема углед, и обрнуто. Буржоазија у капитализму има капитал, дакле кондензовани облик богатства, али већи углед има Црква иако знатно мање богата.

Овај поглед на троделну друштвену структуру се назива стратификацијски модел.

Питања

1. Како Вебер посматра улогу класа ?

2. Које су најважније друштвене вредности, по Венеру ?

3. Шта је стратификацијски модел?