У делу предмета где смо говорили о елементима културе већ смо навели да културу чини и вредносни систем . Једна од кључних вредности сваке културе је вредност доброг понашања или деловања на којем се заснива васпитање и образовање. Било као део породичног деловања или државних напора образовање и васпитање су важне функције сваког друштва којим оно уводи свој млађи нараштај у свет одраслих. У дубљим слојевима ове стварности се налази морал и обичај.
Моралне и обичајне норме се разликују по степену обавезности и по степену обухвата. Моралне норме су категоричке, што значи да би требале да се поштују и да одступање од њих производи озбиљну моралну осуду а понекада и кривичну одговорност. С друге стране, обичајне норме су хипотетичке, што значи да могу да се поштују али и не морају. Кршењем морала друштво се може угрозити док се кршењем обичаја то неће десити.За кршење морала доживећемо озбиљну осуду а за кршење обичају благи прекор.
И поред тога, пракса је таква да се обичајне норме жилаво опиру променама иако су одавно нестали разлози за њима. Осим тога, обичају немају универзалну вредност док моралне норме имају ту вредност. На пример, прељуба је морално (а негде и законски ) кажњива односно неприхватљива у било ком друштву у свету док је, на пример, обичај исказивања жалости ношењем црне одеће присутан у српском друштву док је у, на пример, у индијском друштво то бела боја.
Врсте морала
Постоје две основне врсте морала; То је деонтолошки морал, или тзв. морал-дужности, и утилитаристички морал или телеолошки морал сврхе односно циља.
Према деонтолошком моралу етика дужности се налази изнад појединачних система вредности који доносе користи. Он, врло често, укључује и жртву, спремност на самопожртвовање ради остваривања виших циљева. Он се садржи у радној етици , официрској етици, оданости држави и нацији, професионалној етици било којег занимања која се ставља изнад било чијег личног или посебног интереса. Етика дужности је присутна у етичким филозофским системима немачких идеакиста, посебно код Имануела Канта и Шелинга.
Основни принцип утилитиаристичког морала је остваривање идеје највеће могуће среће за највећи број људи. Оно што је овде проблеме јесте питање шта је то срећа? Према класичним хедонистима Епикурејцима срећа је оно што човеку пружа највеће задовоство а то је знање али је неоправдано срећа касније поистовећивана са обичним чулним уживањем. У новом веку утилитаристички морал добија са протестантском религијском етиком ново значење као принцип богаћења који се остварује кроз тежак самопожртвован рад са пуно одрицања где је стицање капитала тек узгредна околност која потврђује ту божанку милост без трошења овако стеченог капитала јер се свако трошење осуђује као расипништво (Према Максу Веберу у делу које је написао под називом "Протестантска етика и дух капитализма" ово је прави узрок настанка капитализма).
Према другој подели М.Митровића и С.Петровића морал се може поделити на следеће врсте:
1.Традиционалан или патријахалан морал у коме доминира улога мушкарца, домаћина породице и важност традиције која се љубоморно чува и преноси с колена на колено. Она представља доказане моралне вредности и везу савременика са својим прецима преко традиције.Овде се морал и обичај често поистовећују.
2.Утилитаристички морал добро идентификује са успехом и вредностима које воде ка том успеху , укључујући и материјално богатство.
3. Нормативни или императивни морал спада у етику дужности. Морално понашање се изједначава са законским деловањем. Морално је оно што је законито и обрнуто а разлика између легалитета и легитимитета се брише. Овај тип морала има корене у немачкој идеалистичкој филозофији државе и права Г.В.Хегела где је држава израз највише умности а закон еманација те умности. Међутим, трагична искуства другог светског рата где се,врло често, догађало чињење грозних злочина само на основу закона је довело у велики знак питања овај тип морала.
4.Морал-врлина. Морално деловање се изједначава са професионалним врлинама као што су лекарска етика, официрска част, новинарски кодекс и слично.
5.Креативни морал је вид морала који дозвољава аутономију личности и могућност њеног моралног самоконституисања као слободног и одговорног моралног бића.
Основни принципи морала
Према Имануелу Канту морал се заснива на тзв. моралном категоричком императиву који гласи; "поступај тако да највиши принцип твоје воље може важити као општи закон"! Другим речима, морал је универзалан и добро поступање не може да буде селективно поступање него поступање засновано на начелу универзалности које се има примењивати у свакој ситуацији те врсте.
Други принцип, кога је такође засновао Имануел Кант али који постоји много раније у светим списима бројних религија гласи да човек треба тако да поступа да му други човек никада не сме послужити као средство него само као циљ.
Кант је толико дубоко ценио морал да је сматрао да је он наша веза са Богом. То његово дивљење према моралу карктеришу његове речи:"две ствари увек изнова дивљењем испуњавају моју душу; звездано небо изнад мене и морални закон у мени"!
Иако се морално деловање може класификовати, по свему судећи, то је један велики морални систем састављен из више вредности које су некохерентно поређање па се чини да су то различити типови морала. Осим тога, морал је и промњљиви систем што је суштина историјског значаја Исуса Христа,Буде, Мухамеда.. као великих реформатора морала.
Питања и задаци
1.У чему је разлика између обичаја и морала?
2.Која је разлика између деонтолошког и утилитаристичког морала?
3.Шта је нормативни морал?
4.Како гласи морални категорички императив.
