Друштвена производња

Тип часа - обрада
Метод - фронтални рад
Средства- припреме часа
Циљ часа : навести чиниоце друштвене производње
Исход: да разуме појам друштвене прозводње


- Друштвена производња обухвата производњу материјалних и нематеријалних добара и прилагођавање природе људским потребама. У ширем смислу и услуге, материјалне и нематеријалне, такође су део друштвене производње. Заправо цела правно-политичка и културна структура чини аспекте друштвене производње.

- Најважнији чиниоци друштвене производње су;

1.Човек, са његовим знањем и искуством;
2.Средства за рад; 
3.Предмети рада.

1. Људско искуство се стиче кроз формално и неформално образовање и кроз рад који не мора да буде само професионалан рад. Под појмом искуства и рада се подразумева целокупна људска способност, његове радне али и културне навике, знања, вештине и особине.

2.Средства за рад су алати који помажу повећавању људских природних способности и повећавају ефикасност рада.

Човек са његовим знањем, културом  и искуством и средства за рад сачињавају појам који се назива производне снаге од кога зависи обим и квалитет друштвене производње датог друштва.

3. Предмети рада  су пасиван елеменат друштвене производње који са средствима за рад чини појам који се назива средства за производњу. На пример, предмети рада су земља, рудно богатство, али и алати, машине итд.

Иако нису непосредан чинилац друштвене производње на њу могу веома да утичу и производни односи , а од њих посебно својински односи, односно својина над средствима за производњу. Значајну улогу имају и односи између радника и послодаваца то јест тзв. индустријски односи који се тичу утврђивања цене и услова рада .

Својина над средствима за производњу може бити према важећем правном поретку Републике Србије, јавна својина, приватна својина и задружна,, односно акционарска или деоничарска својина.
Јавна својина је државна својина, својина аутономне покрајине и својина локалне самоуправе и њен "власник" је правно лице.  Приватна својина је инокосна својина приватног тзв. физичког лица . Задружна и акционарска својина су сличне у смислу да представљају удружене приватне својине с том разликом што се задружна својина примењује најчешће над привредним друштвима удружених земљорадника док  је акционарска односно деоничарска својина примеренија за трговачка друштва и банке где се основни капитал дели на једнаке делове тзв акције. Задружна и акционарска својина имају елементе и приватне и јавне својине.Са приватном својином имају везе јер је сачињавају власништва приватних физичких лица док је њен законски титулар правно лице као и код државне или општинске својине. Због тога се понекада овај облик својине сматра најоптималнијим јер у себи садржи предности и приватне и јавне својине.

Да ли постоји предност између различитих облика својине или не односно да ли су неки облици својине супериорнији у односу на друге није доказано иако постоји уверење да је приватна својина надмоћнија у односу на јавну својину због тзв "агенцијског проблема" који се тиче тога да ли је правно лице (држава,општина, покрајина) заинтересованија за савесно пословање од приватне својине где се пословање тиче непосредне судбине самог власника што води закључку (који не мора бити тачан) да је приватна својина надмоћна.
С друге стране, у току приватизације у разним бившим социјалистичким  државама показало се да је модел акционарског друштва бољи од облика приватизације  јавне својине куповином односно продајом капитала инокосном физичком лицу или групи лица . Предности акционарске својине су те што  радници постају власници капитала, имају право учешћа у добити (на дивиденду), право на избор управе и право на део капитала у случају стечаја односно банкрота предузећа. На тај начин и радници престају да буду само радници и постају и власници па је зато тај облик приватизације до најбоље резултате.

Друштвеу производњу чини ланац од четири елемента: производња, расподела, размена и потрошња.

Питања и задаци

1. Шта обухвата друштвена производња?
2.Шта се сматра друштвеном производњом у ширем смислу речи?
3.Који су чиниоци друштвене производње?
4.Шта су производне снаге?
5.Шта су средства за производу?
6.Који облик својинских односа је најважнији за производњу?
7.Које врсте својине над средствима за производњу постоје?
8.Које су сличности акционарске и задружне својине са јавном и приватном својином?
9.Из чега је састављен "ланац" друштвене производње?.

Социјално-патолошке појаве

                       Појам

 Већ знамо да појам социјалног означава друштвено а  појам патолошког означава оно што је болесно, па према томе, социјално патолошке појаве су болесна друштвена стања .

До друштвених " болести " долази због структуралних промена , које могу бити нагле и регресивне. Како је човек, као појединац, друштвено биће то значи да се ова болесна друштвена стања  рефлектују на тог појединца у облику друштвено условљених болесних стања које су болесна стања и са медицинске тачке гледишта као што су алкохолизам и наркоманија, на пример. 

Међутим постоје болесна, односно девијантна друштвена стања која не производе медицинске болести, као што су на пример криминал и деликвенција, а која су последица друштвене неједнакости и условљених неједнаких могућности појединаца да присвајају и уживају у материјалним и нематеријалним добрима .

 Врсте социјално-патолошких појава

Већ према томе, како смо видели, да ли  социјално-патолошке појаве имају болесна медицинскла стања или не разликујемо :

1.Алкохолизам;

2.Наркоманија.

Ово су стања која представљају болесна  друштвена али и медицинска стања. И,

1.Деликвенцију ,

2.Криминал.

Врсте патолошких појава које обично немају медицинске узроке и последице.

                                                    Алкохолизам 

Алкохолизам је широко распрострањена болест , нарочито присутна у западној цивилизација, мада га има свугде. Алкохолизам је друштвено и културно условљен што се види да га има релативно мало  у муслиманским културама. Алкохолизам  треба разликовати од друштвено прихватљивог конзумирања алкохола који се јавља на пример у испијању здраваца и врло умерене конзумације алкохола по интезивности и по последицама које оставља  . Ми се овде нећемо бавити здравственим неко друштвеним аспектима алкохолизма .

Алкохолизам је дуго посматран као порок а не као болест зависности, како га је окарактерисала Светска здравствена организација. Он настаје као последица дуготрајног и масивног конзумирања алкохола.  Сматра се да је он много чешћи код хришћана него код муслимана и будиста а да је код хришћана много чешћи код друштава где удео  руралне структуре доминира над урбаном, због неконтролисане производње и доступности алкохолних пића у приватним, кућним дестилеријама .

Друштвена патологија алкохолизма се остварује кроз негативни утицај на породицу, рад и социјалне контакте. Акохолизам доводи до распада бракова, лошег односа према деци, слабијег радног учинка у јединици времена, честих боловања, насилничког понашања и сл.

И поред свих својих негативних утицаја алкохоло остаје у већини држава света дозвољени облик уживања јер је важан приход и јер је важан социјални вентил .

                                                       Наркоманија

Наркоманија је болест зависности која је много млађа од алкохолизма, макар по његовом обиму . И док се за алкохолизам може рећи да је стар колико и људска цивилизација за наркоманију кажемо да се јавља после другог светског рата као масован проблем .

У САД након другог светског рата јавља се међу интелектуалцима и забављачима наркомански покрет људи који злоупотребљавају дроге како би дожицвели живље и богатије сензације и тако остварили уметнички престиж. Иако је ова опасност брзо препозната односно иако је држава деловала да забрани ширење наркотика, посебно хероина, и других тешких али и "лаких" дрога, наркомански покрет се проширио највише међу омладином која је подражавала своје узоре из света музика, уметности или науке, па чак и спорта .

Наркоманија по последицама сличи на алкохолизам само што може да има још негативнији утицај јер ствара један вид зависности од дрога . С обзиром да су наркотици забрањени њихова цена расте на тржишту тако да цвета илегална трговина које је извор велике и лаке зараде за дилере дроге али и велика опасност за државу и становништво .

Трговина наркотицима подстиче организовани криминал а овај подстиче активности којима се напада државна власт и подстичу облици друштвене аномије како у подручју вредности тако и у подручју економије и функционисања политичког система .

Неке државе тако строго кажњавају илегалну трговину дрогом да се за њу изричу највеће затворске казне, чак и смртне понегде.

                                                       Деликвенција 

Деликвенција или преступништво представља вид социјалног бунта најчешће младих према систему вредности који је доминантан у друштву тзв. "мејнстрим". Овај покрет се јавља у уметности, омладинској штампи, и понашању група младих као што су на пример навијачи . Треба разликовати деликвенцију од хулиганизма који је најчешће насилништво без идеје док је хулиганизам често  стварно ненасилан али заговара идеје супротне важећем моралном поретку . Такав је на пример био хипи покрет у САД 60 тих додина 20 века или панк покрет у Великој Британији 70-тих година 20 века .

За разлику од хулиганизма који никад не може бити друштвено прихватљив због његовог отвореног и манифестног насиља са злопутребом алкохола и дрога, оно што је у једном друштвеном систему деликвенција у следећем може постати мејнстрим. 

Иако се понекад чини да је деликвенција безазлена њено толерисање може се претворити у нешто много  горе и опасније . 

  Криминал  

Криминал је као појам и као реч настао од латинске речи crimen, што значи зло, злочин, злочинство.  Криминал се јавља у сваком друштво али што је друштво сиромашније и што су у њему веће неједнакости између богатих и сиромашних криминал је већи. Криминал не треба мешати са деликвенцијом која је ужи појам и обично се тиче младих који у такво понашање често упадају из помодних разлога или због додира са дрогом или наркотицима, а који након проласка младалачког доба најчеће престају да крше законе.

Врсте криминала се могу овако поделити:

1. "Обичан" криминал. То је  вид криминала где се кривична дела чине у облику насилништва, крађе, силовање, проституција без елемента организованог криминала и сл. Сваки човек може да врши овај вид криминала.

2. "Криминал белих оковратника" је тип криминала кога чине особе које врше друштвене положаје на пример државници, чиновници, судије, тужиоци, полицајци, професори, лекари  и пословни људи . Овај вид криминала обухвата кривична дела корупције, примања и давања мита, проневере новца, злоупотребе положаја, трговине утицајем и сл .

3. Организовани криминал, "мафија". Ово је тип криминала који има елемент организованости у вршењу криминалних дела и најчешће је повезан са криминалом белих оковратника јер не може функционисати без сарадње са државом . Тај вид криминала обухвата незаконито опорезивање или тзв. "рекет", организовано кријумчарење и продаја акцизне робе ( алкохол, цигарете, нафта..) продаја, производња и дистрибуције наркотика, организоване пљачке већих размера, организована проституција и коцка .  У последње време најопаснији облик организованог криминала је тзв. трговина људима .

4. Сајбер криминал се јавља са већим утицајем интернета и обухвата велики број кривичних дела који се тичу интернет превара, крађа идентитета, убацивања вируса у туђе рачунарске системе, педофилија, порнографија и сл .

   Теорије криминала 

Наука која проучава криминал је уђа и помоћна социолошка наука и назива се криминологија. Ова наука проучава узроке настанка криминала и теорије о његовим појавним облицима док је криминалистика наука о превенцији и откривању кривичних дела и хватању учиониоца истих . Криминалистика је у односу на криминалогију посебна а у односу на социологију појединачна наука, која није само социолошка него и психолошка и техничка дисциплина .

У кримнологији постоје следеће теорије о криминалу .

1. Билошка теорија . Ову теорију је развио италијански лекар Ломброзо који је дарвинизам применио на криминал. Он је сматрао дса нису сви људи довољно еволуирали од наших животињских предака већ да постоје неки код којих су се очивала атавистичка својства и да су то криминалци који се могу препознати по снажном гласу, јаким рукама, ниском челу,  маљавости и сл. 

                    

 
                               

Ова теорија данас није релевантна . 

2. Психолошке теорије 

Према психолошкој теорији криминалац је заправо душевно оболела особа код које није примећено то обољење или није узето у обзир као могући визвор  друштвене опасности . Ова теорија је данас само делимично и врло ограничено прихваћена . 

3. Функционалистичка теорија или "теорија разбијених прозора". 

Ова теорија ставља нагласак на недостатак друштвеног механизма контроле који доводи до криминала .  На пример, ако неко дете поломи прозор на школи а то нико не замени или дете казни на неки примерен начин, појавиче се графити на тој школи . Ако ни њих нико не склони појавиће се дилери наркотика а ако ни њих нико на време не склони организовани криминал ће завладати целим насељем .А све је могло бити решено да је неко на време заменио прозор .

4. Идеационе теорије. У свести појединаца постоје стереотипи према неким групама или појединцима . На пример "жене су нејаке",  "црнци су импулсивни" итд. што доводи да се неке групе фаворизују у животним шансама а друге дестимулишу . Они који имају мањак животних шанси због предрасуда присиљени су да врше кажњива дела, макар неки од њих, чиме похрањују стереотипе о добрим и лошим момцима .

5. Конфликтне теорије су заправо отворено или прикривено марксистичке теорије . Постоји сталан сукоб између богатих и сиормашних . Пошто је човек у суштини биће исономије, једнакости, долази до тога да некада сиромашни посегну за имовином богатих па је према томе криминал  у ствари појавни облик класног сукоба који и даље тиња.

Питања

1. Да ли је алкохолизам болест или порок ?

2. Да ли је наркоманије стара као људски род ?

3. Шта је деликвенција ?

4. Шта је криминал?

5. Које су теорије криминала?

6.Којим узроцима криминал објашњава психолошка теорија ?

7. Објасни функционалистичку теорију криминала ?

Друштвена подела рада

Друштвена подела рада је најопштији закон социологије !

Још је грчки филозоф Платон говорио да су најбоља она друштва у којима људи раде послове за које су најспособнији. Идејом поделе рада бавили су се марскисти, Емил Диркем и припадници класичне економске школе Адам Смит и Дејвид Рикардо ! Платон је говорио да мудри треба да владају, храбри  државу треба да бране а вредни да раде. Емил Диркем је наглашавао солидарност међу различитим људима, произвођачима, која их повезује у процесу поделе рада. Карл Маркс је наглашавао социјално-класни аспект поделе рада и говорио да је она узрок појаве класног друштва !                               

           

Врсте друштвене поделе рада

Рад је свесна циљна делатност којом људи прозводе материјална добра ради задовољавања својих основних животних потреба за сигурношћу, одећом, храном, сигурним кровом над главом. Међутим, осим основних потреба човек као рационално биће има и духовне, естетске које нису изведене потребе него потребе које задовољавају након што се остваре оне основне егзистенцијалне потребе. Да би човечанство задовољило мноштво својих потреба оно је принуђено да се тако организује како би то било могуће. То се постиже специјализацијом рада чиме настају професије. И најпримитивнија друштва имају неке облике поделе рада али, што је друштво веће и богатије то су његове потребе разноврсније, а то води све већој подели рада.

Најпознатија врсте подле рада су следеће:

1.Природна подела рада

Ово је подела послова на мушке и женске односно подела по узрасном критеријуму. Овим пословима се могу бавити и деца и  стари и карактеристична је за прединдустријска друштва али је у одређеној мери присутна где год се говори да постоје тзв. „мушки“ и „женски“ послови, што је стереотип.

2.Историјска подела рада

Обухвата

А). Појаву земљорадње која се одваја од ловачко-скупљчке привреде;

Б). Појаву занатства;

В).  Појаву трговине.

Са појавом занатства, а нарочито и трговине, долази до поделе међу људима по месту станишта па тако занатлије и трговци формирају градске насеобине а сточари и ратари остају у сеоској средини.

Секторска подела рада 

Рад се дели на три сектора производње који се даље могу спецификовати по критеријуму општости на посебне, појединачне и специјалне гране производње и услуга. То  су:

1.Примарни сектор (земљорадња,рударство,лов и риболов);

2.Секундарни сектор (индустрија)

3.Терцијарни сектор (сектор услуга) . Овај , као и остали сектори се могу даље делити  на пример на материјалне и нематеријалне услуге (посебан сектор), па се нематеријалне услуге могу јавити у облику образовања,науке,здравства ( тзв. квинтарни сектор, односно појединачни сектори ); здравство се може даље специјализовати на општу медицину и посебну медицину и тако даље...

Подела послова на умне и физичке

Ово је подела послова у суштини подела на нардебодавне и извршилачке послове.

  Значај

Значај друштвене поделе рада је изузетан за људски развој јер повећава његове економске могућности и способност човека да овлада природним појавама које прете његовом опстанку, повећава солидарност међу људима јер повезује разне често непознате људе у јединствени економски простор што доводи до интеракције различитих култура и смањује етничко неповерење !

Питања и задаци:

1.Шта је природна подела рада?

2.Које су врсте поделе рада?

3.Објасни секторску поделу рада ?

Задатак

Како друштвена подела рада повећава солидарност међу народима?

Правосудни систем ( судови и тужилаштва )

  

Положај судова и тужилаштава је дефинисан Уставом, као правним основом, и законима .  Судови су самостални и независни државни органи и као такви представљају трећу грану власти у систему поделе власти .

Питање за ученика - Шта је подела власти и ко је чини ?

Јавно тужилаштво је самосталан орган власти који гони учиниоце кривичних и других кажњивих дела . Јавно тужилаштво је засновано на хијерархијском принципу. Основно тужилаштво одговара вишем тужилаштву а више одговара Републичком јавном тужиоцу . Заменици јавног тужиоца одговарају јавном тужиоцу. Републички јавни тужилац одговара Народној Скупштини Републике Србије која га бира на мандат од  шест година .

Судска организација је другачија од тужилачке . Сваки судија је независан у доношењу судијске одлуке од другог судије, као што је сваки суд независан од другог суда !

Независност судске функције се заснива на неколико принципа који гарантују ту независност . То су

-  Сталност судијске функције
-- Непреместивост судије
-  Независност судије

-  Неспојивост судијске функције

1. Судијска функција је стална.

Изузетно, лице које се први пут бира за судију бира се на три године.

2. Судија има право да врши судијску функцију у суду за који је изабран и само уз своју сагласност може бити премештен или упућен у други суд.

У случају укидања суда или претежног дела надлежности суда за који је изабран, судија изузетно може без своје сагласности бити трајно премештен или упућен у други суд, у складу са законом

3.Судија је у вршењу судијске функције независан и потчињен само Уставу и закону.

Сваки утицај на судију у вршењу судијске функције је забрањен.

4. Забрањено је политичко деловање судија

.

Питање - Објасни разлику између тужилачке и судиске организације власти ?

                    Судске одлуке

Судске одлуке се доносе у име народа.
Судске одлуке се заснивају на Уставу, закону, потврђеном међународном уговору и пропису донетом на основу закона.
Судске одлуке су обавезне за све и не могу бити предмет вансудске контроле.
Судску одлуку може преиспитивати само надлежни суд, у законом прописаном поступку.
Помиловањем или амнестијом изречена казна може се, без судске одлуке, опростити у целини или делимично.

Задаци
1. Анализирај улогу , значај  и надлежности Високог савета судства .
2. Анализирај улогу, значај и надлећности Државног већа тужилаца .

Literatura

Глава V Устава Републике Србије, чл. 142 - 165. Уређење власти
http://www.ustavni.sud.rs/page/view/139-100028/ustav-republike-srbije#d5



                                           

Друштво и становништво

Тип часа - обрада
Метод - фронтални рад
Средства- припреме часа
Циљ часа препознавање категорија друштвене покретљивости; миграција становништва и природног прираштаја
Исход: да зна појам и облике кретања становништва


- Становништво је скуп људи који живе на одређеној територији у одређеном временском периоду где организују свој друштвени живот (оснивају институције као што су држава, политичке партије, друштвене организације као што су синдикати и невладине организације, међусобно делују једни на друге итд.).

- Наука о становништву је демографија. То је статистичка наука која прати полну,расну, националну и сваку другу структуру друштва и која као таква је врло значајна за социологију у односу на коју је помоћна наука.

- Један од најважнијих задатака демографије је посматрање кретања становништва. Кретање становништва се јавља у два облика:

1.Природни прираштај;
2.Механичко кретање становништва.

Природни прираштај се статистички исказује у статистичким облицима који се зову наталитет, морталитет и фертилитет. Наталитет је број рођених на хиљаду становника у једној години. Морталитет је број умрлих на хиљаду становника у једној години, а фертилитет је број порођаја које у фертилном периоду жена (од 15-49 године живота) роде жене живорођене деце у току једне године.

Ови подаци су веома важни за сваку науку па и за државу јер се на основу њих граде јавне политике а међу њима и популациона политика. На пример, са 2,1 детета по жени тек се може говорити о расту популације једног становништва. Поређења ради, у 2012 години у Србији је рођено 1,32 детета по жени. У Хрватској је то 1,51, у Русији 1,59 а на Косову је 2,19 детета по жени у фертилном периоду.

Будући да је косовско друштво најсиромашније у региону Балкана ово је податак који показује да економско  богатство нема велики утицај на природни прираштај , односно да има евентуални утицај који није логички очекиван.

Механичко кретање становништва или сеобе могу бити у облику одсељавања становништва (емиграције) досељавања (имиграције) становништва док се збирни назив за механичко кретање становништва назива миграција.

Миграције могу бити индивидуалне и колективне. Ако су планске колективне миграције се називају тада колонизацијама.

Држава

              

                                                              

"Левијатан"- митско чудовишто које код Томаса Хобса симболизује државу као ,на земљи највишу, суеверену власт. Оно у својим рукама држи сабљу, као знак силе, који ће натерати људе да поштују вољу владара. Без застрашујуће улоге државе (Левијатана) људски род, сматра Хобс, би се вратио у природно стање у коме влада "рат свих против свију".

Држава је глобална политичка установа свих организованих друштава. Термин „држава“ потиче од српског глагола држати и односи се на држање одређене територије и становништва у  потчињеном положају.

Свака држава има три елемента односно атрибута своје државности. То су територија , становништво и суверена јавна власт. Ако се наруши било који од ових елемената државности долази до повреде интегритета односно целовитости државе што за сваку државу представља велику опасност па предузимају све да се то не деси.

                                                                     Врсте држава

Према облику владавине државе могу бити

-републике

-монархије

Према структури државе су

-унитарне (просте) државе

-сложене (федеративне) државе

Према карактеру државе могу бити

-недемократске државе

-демократске државе

Према односу државе према друштву разликујемо тзв

-          Минималне државе

-          Развојне државе

-          Државе благостања

-          Колективистичке државе

Република је облик владавине где је политика „јавна ствар“, што је етимолошко значење речи република (res publicus). Насупрот републици монархија се заснива на начелу традиције где је вођење државе, односно политика у ужем значењу те речи, део приватних послова владалачке куће а положај свих осталих људи је сталешки рангиран у својству поданика.

Унитарне државе се састоје из једне централне власти која управља суверено и недељиво целом државом. Унитарна држава није нужно и централистичка држава јер унитарне државе могу делове својих надлежности да препуштају покрајинским или локалним органима власти који имају већи или мањи степен самосталности али немају право на независност. Унитарне државе су Велика Британија, Француска, Кина, Република Србија, на пример. Федеративне државе су државе које имају два нивоа власти: ниво власти федералних јединица и савезни ниво власти. Између ова два нивоа власти постоји подела надлежности где обично федералне јединице имају у својој надлежности образовање, информисање,економски развој,унутрашње послове а савезни ниво има послове везане за међународно представљање државе као субјекта међународног права, послове одбране, царинске послове и послове штампања новца.

Демократске државе се заснивају на начелу владавине народа ,било непосредно путем референдума или грађанске иницијативе, било посредно изборима представника грађана или комбинацијом оба модела.

Минимална држава је изворно постојала у САД као тип државне власти који се минимално меша у друштве и настоји да га заштити од спољашњих напада, унутрашњих немира и гарантује снагу правног уговора. Ово је држава која је у социолошком смислу сервис либералне капиталистичке државе али након првог светског рата она се шири и на неке области примерне заштите здравља и основног образовања па се данас говори више о тзв. либерално-социјалној држави.

Развојна држава се јавља као потреба државе да својим подстицајима (субвенцијама) подстиче економски раст. Тзв.“Азијски тигрови“ (Тајланд, Јужна Кореја, Хонг-Конг) су примери ових држава које су се за кратко време веома развиле.

Државе благостања се заснивају на високим пореским оптерећењима према приватном капиталу али и држави која постаје сервис тог истог капитала. Из високих прогресивних пореза се финасирају бројне потребе грађана као што су квалитетно и бесплатно образовање и здравствена заштита.Овим државама припадају скандинавске државе,  Аустрија, некада Италија и Немачка.

Колективистичке државе су бивше социјалистичке државе где су средства за друштвену прозводњу подржављена. Данас у ред тих држава спада НР Кина а некада и цела источна Европа са државама попут Југославије, Мађарске, Румуније, ДР Немачке итд.

Какав је значај државе приказао је познати филозоф Томас Хобс у својој књизи "Левијатан" где је државу поредио са митским чудовиштем које изјављује да на свету нема веће моћи од њене (види слику).

Новац и функције новца

- Новац  је  привилегована исправа коју издаје држава. Новац је такође  роба, али роба посебне врсте.Она је општи еквивалент односно  роба која има опште важење; роба за коју се може мењати свака друга роба у тој држави.



- Историјски размена робе за новац долази тек  касније, у новије доба. Најпре се роба мењала за робу (Р-Р) , на пример, метар свиле за  метар крзна.Потом су улогу еквивалента играле разне друге ствари; крзно, полудраго камење, а касније је улогу  општег еквивалента заузело злато. Новац  се јавља тек касније,са сталним смањивањем процента злата у кованицама,до његовог  готово потпуног нестајања.На крају се појавио папирнати новац а данас је све чешћи тзв. "електронски новац".

- Постоје пет функција новца:

               1.Новац као знак и мера вредности;
               2.Новац  као средство  промета;
               3.Новац  као  платежно средство;
               4.Новац као благо;
               5.Светски новац.
                                                                 1.

Новац као  мера вредности својом већом или мањом употребном вредношћу изражава вредност других роба. Вредност робе изражена у новцу назива се цена. Тако новац постаје обрачунска вредност других роба. На пример, за 300 динара човек може купити килограм меса, купити мајицу  или се ошишати.
Кретање новца на тржишту назива се оптицај новца и оно има утицај на вредност новца. Ако на тржишту има превише новца јавља  се инфлација, чиме новац губи вредност. Обрнуто, ако новца има премало на тржишту, јавља се дефлација, када вредност новца расте јер га има премало. На овај на чин се најбоље види робни карактер новца јер и на њега делује закон понуде и потражње,као и на све друге робе.
Новац као знак или мерило вредности се испољава у облицима:

А) Готов (ефективни) новац
- ковани новац
-папирнати новац

Б) Депозитни (кредитни,банкарски) новац
-чекови
-менице

У савременом друштву много више робе се плаћа у депозитном, односно кредитном новцу, него у готовом новцу.

                                                              2

Новац ка средство промета се јавља када новац посредује између две робе, чиме се укида потреба за трампом и оставља могућност да се новац  користи и на друге начине чиме он доприноси  општем  благостању. Ова функција новца заправо доприноси да се чин куповине и продаје не морају више временски и просторно поклапати.

                                                             3.

Новац као платежно средство се јавља онда када се роба купује на кредит односно на одложено плаћање уз помоћ депозитног, кредитног, новца. Ова функција новца снажно доприноси расту друштвене производње али може да буде и узрок великих  финансисјких нестабилности.
Он функционише тако што банке даје кредит предузећима на основу њихове ефективе коју имају у тој банци или код себе а за потврду кредита дужник издаје меницу банци  као гаранцију да ће се дуг вратити у одређено време. Банка може да активира меницу, односно да блокира и подигне ефективу тог предузећа у случају неизмиривања  обавез кредитираног дужника. Дужник од банке на име кредита добија чекове путем којих купује робу на одложено плаћање. У том смислу меница је инструмент кредитирања а  чек средство плаћања. Дужник враћа новац банци у одређено време и то у виду ефективног (готовог) новца чиме се круг затвара.
Да би се поспешила производња у новије време банке издају и менице без покрића што понекада  доводи до инфлације и финансисјких сломова.

                                                             4.

Новац као благо или новац на штедњи јавља се као могућност да се новац добијен у трговини не искористи одмах за плаћање друге робе него да служи за штедњу и да се касније у било ком тренутку искористи за куповину друге робе.
Ако се штедња врши у банкама онда се ова функција готовг или ефективног новца комбинује са функцијом новца као платежног средства. Наиме, када расте ефектива једне банке онда расте и њена могућност кредитирања.

                                                            5.

Светски новац се јавља код плаћања робе у међународним трансакцијама. Данас се роба најчешће плаћа у доларима али и у другим стабилним валутама евру, фунти итд.

Питања и задаци

1.Зашто је новац роба?
2.Објасни утицај закона понуде и потражње на вредност новца?
3.Које су функције новца?
4.Шта је оптицај новца?
5.Како новац "укида" трампу?
6.Које валуте играју функцију светског новца?

Историјски развој уставности

 Устав као највиши правни акт био је познат и у античком добу.Старогрчки полиси су имали основне законе који су уређивали организацију државне власти тог полиса, што је несумњиво материја устава. Међутим, уставност, у савременом значењу те речи, не означава само организовање државе него и ограничење државне власти гаранцијама људских права и слобода. Сама реч "устав" управо то и значи: то је правни акт који за(устав)ља самовољу државне власти како би грађани били слободни од државе у својим многобројним приватним областима.

Зато су важне тзв. "претече Устава" односно правни споменици који су допринели стварању модерних уставних аката! Ту посебно треба истакнути Велику повељу о слободама, Петицију о правима, Habeas corpus act, Декларација пра, Декларација независности и Декларација права човека и грађана.

Потписивање Велике повеље 1215 г.

1. Велика повеља слобода ( Magna carta liberatum) из  1215 године донесена је у Енглеској. По том акту енглески краљ Џорџ (зато звани "Џорџ без земље") био је принуђен да гарантује неповредивост имовине најнижем племству, баронима . То је први акт, у форми уговора, који обавезује владара да ограничи своју сувереност у корист једног права, права својине.

2.Петиција о првима је донета 1628 године у Енглеској. Петицијом су додатно проширена одређена права а посебно права у погледу личне својине, права на неповредивост имовине и права да никоме не може бити суђено од стране судије који није њему раван (реч је о сталешком друштву па су се племићи бојали осуда и љубоморе судија из нижег сталежа или  охолости судија вишег сталежа: Више о овоме; "Дух закона", Шарл Монтескје.)

3.Habeas corpus act, или у преводу са латинског "имати тело" јесте закон који гарантује права грађана у кривично поступку и пред судовима. Забрањује се хапшење без судског налога, дуготрајно држање у затвору, полицијска бруталност у узимању исказа и друге гаранције. Са овим законом, после петиције о правима, проширује се корпус гаранције личних права и слобода од самовоље владара.


4.Декларација права или познатија као Bill of rights из 1689 године у Енглеској по први пут гарантује корпус политичких права и слобода. Овим правом се признаје право на  слободу говора у парламенту, право грађана да подносе петиције, као и право на удруживање.

5.Декларација незвисности САД из 1776 прописује да су сви људи рођени једнаки и да је њихово неотуђиво право на живот, слободу и тежњу ка срећи!


6.Декларација права човека и грађана, је темељни акт француске буржоаске револуције из 1789 године који гарантује колективна права народа према држави, право на слободу својине,право на личну слободу, и право на отпор тлачењу

Дужности грађана

Права и слободе и обавезе и дужности грађана су две стране исте медаље. Границе права и слобода су онде где почињу права и слободе других грађана.

Дужности грађана Србије су дефинисане Уставом Србије.

Основне дужности грађана су:

1. Дужност одбране земље.

Према Уставу Републике Србије свако има право и дужност одбране земље. Издаја земље је тешко кривично дело. Нико не сме да призна или да потпише капиталацију.

2. Плаћање пореза.

Свако је дужан да плаћа порезе и друге дажбине утврђене законом.

3. Дужност придржавања закона и савесно вршење јавних функција.

Свако је дужан да се придржава закона и Устава и казне за кршење ове дужности су затворске или новчане док су казне за несавесно вршење јавних функција обично политичке (смена, губитак избора и сл.).

4. Дужност пружања помоћи.

Свако је дужан да помогне човеку у невољи и у отклањању опасности и последица опште опасности (поплава, земљотрес, одрон, епидемија и слично).

5. Дужност заштите животне средине.

Свако је дужан да чува и унапређује животну средину.

6. Дужност сведочења.

Суд и други државни органи могу наредити привођење сведока у случају неодазивања на позив. Лажно сведочење је кривично дело.

7. Дужност поштовања мањинских права.

Припадници већинског народа имају дужност поштовања индивидуалних и колективних права националних заједница у Србији.

Када су посебне дужности прописане законом, оне се јављају као обавезе. На пример, обавеза укљањања неправилно паркираног возила.

1. Чиме су ограничена људска права и слободе?

2. Које врсте дужности грађана постоје у Србији?

3. Која је разлика између појмова дужности и обавеза?

Идеологија 2

Циљ- упознати ученике са главним идејама савремених идеологија 

У 19 и 20 веку појавиле су се идеологије које су у мањој или већој мери данас све утицајније а претпоставља се да ће бити утицијније све више у будућим друштвеним односима ако се има у виду тренутне околности као што су загађивање животне средине, положај жена у традиционалним културама и однос према институцијама као што су држава и породица .
Идеологије које се баве тим питањима су анархизам, феминизам и екологизам  .


                                 Анархизам

Главна идеја анархизма је укидање свих оних друштвених институција које по свом својству усмеравају људско понашање у одређеном правцу и тако, по мишљењу анархиста, гуше његове слободе због чега он постаје отуђен од своје људске суштине .

Најважнија институција која тако гуши слободе јесте држава коју анархисти желе једним потезом, најчешће насилним средствима да укину .

Анархисти су деловали као идејни покрет у оквиру прве и друге комунистичке интернационале али су касније осуђени а њихово учење је одбачено као штетно .

Постоје две врсте анархизма. Први је колективни анархизам кога је креирао Прудон који је у њему видео могућност разотуђења човека кроз удружења самоуправљача на принципу узајамности рада радника који се слободно удружују у радне целине, задруге, корпорације које као такве треба да замене државу . Уместо закона слободни људи ће закључивати уговоре, уместо новца роба ће се размењивати за новац, а услуга за услугу.

Индивидуални анархизам је крајњи индивидуализам који пориче право постојања друштвеним творенима као што је држава и наглашава да су реални само појединци и њихови лични интереси који се испољавају у приватној својини . Његов најпознатији представник је  мислилац Макс Штирнер .


Поред ових главних струја анархизма постоје и неке друге као што су анархосиндикализам, који је савремни облик прудонизма, и колективистички синдикализам који се од прудонизма разликује по томе што настоји да укине приватну својину и замени је колективном .

Сматра се да је духовни отац и претече анархизма био Жан Жак Русо са његовом идејом о добром човеку, о бићу човека као својствено добрим кога квари приватна својина и држава.


                                                         
                                                                     Феминизам
 

Феминизам се као покрет јавља у више таласа односно фаза које су условљене са степеном његовог успеха . Први талас чини такозвани либерални феминизам кога чине жене оснивачи овог покрета као што су Мери Вулстонкрафт са чувеном књигом "Одбрана права жена" (1792). Овај покрет се залагао за једнакоправност жена са мушкарцима, посебно у области стицања политичких права на гласање .

Други талас феминизма чини социјални феминизам кога предводи Клара Цеткин, немачка интелектуалка и социјалиста, која се залагала за права жена на рад и на једнаку зараду са мушкарцима . Позната је по томе што је организовала велики штрајк и протесте 8.марта 1911 године, што је први случај обележавања   дана људских права жена.

 Трећи талас феминизма настао после 60 тих година 20 века у САД-е назива се још и радикални феминизам и његова је основна идеја борба против оног што сматрају кореном проблема неједнакости а то је патријахално друштво и патријахална породица .





         


                                                       Екологизам


Током 20 века у Европи и Америци видан је био проблем загађења животне средине због индустријске револуције која је довела до тешких последица по здравље људи . Тако је питање животне средине у најразвијенијим државама света  добило политичко право број један са проблемима загађења ваздуха, воде и земљишта, могуће нуклеарне катастрофе и сече шума.
Због тога се у политичикој филозофији јављају енвиромонеталистички покрети који у први план стављају очување животне средине и ту сврху популаришу филозофе који су та питања истицали још у класичној филозофији као што је Барух де Спиноза који је о Бићу говорио као Deus siva natura ( Бог или Природа  ). Нанети штету природи је исто као и нанети штету себи.
Ови покрети добијају своје политичко обличје у Покрету зелених и политичким странка екологистичке орјентације које су у западним државама Европе утицајне, а негде су на власти већ дуже време .

Рад и роба

Рад је врста друштвене делатности али није једина делатност. Постоје врсте друштвених делатности као што су обустава рада (штрајк), навијање на стадиону или гласање на изборима који нису рад.

Па ипак, рад је најважнија врста друштвене делатности.

                                                                          Врсте рада

Економско схватање рада ; то је рад који ствара вредност, било кроз производњу материјалних производа, експлоатацију природе и пружање услуга.

Из тог разлога у зависности о којој врсти производње је реч разликујемо секторе друштвене производње: Први сектор, или примарни сектор обухвата експлоатацију природних ресурса, земље, руде, шума, воде итд. Зато овом сектору припада рударство, шумарство, лов и риболов и земљорадња.

Други, или секундарни сектор обухвата прераду природних ресурса добијених од делатности примарног сектора. То је индустрија.

Трећи сектор, или терцијарни сектор пружа материјалне услуге везане за расподелу и размену ресурса и производа; саобраћај, складиштење робе, трговина итд. 

Овај сектор услуга се из пружања материјалних услуга даље развија у правцу пружања духовних услуга као што су просвета, здравство, банкарство, наука, уметност, религија, администрација итд.

Поред економског тумачења рада постоји антрополошко схватање рада.

Рад је важан за формирање човекове личности. Многобројни мислиоци су тај вид рада тумачили на различите начине. По немачком филозофу Хегелу "рад ослобађа", он је "царство нужности којим се стиже до царства слободе". Према Марксу рад је генеричка суштина човека. Према Диркему све већа специјализација рада укида сегментни карактер друштва и повећава солидарност међу људима чинићи их упућене једних на друге.

Постоје и негативна тумачења рада. Тако Библија рад посматра као божју казну за првородни грех.

                                                             Чиниоци рада

Као што смо видели рад је увек био повезан са неком врстом производње. У почетку реч је о производњи добара за задовољавање основних животних потреба а касније и виших.

Скуп свих ових индивидуалних делатности сачињава оно што се назива друштвена производња.

Чиниоци друштвене производње су:

1. Човек са његовим знањем и искуством;

2.Средства за рад;

3. Предмети рада.

Човек, радник, и средства за рад заједно сачињавају појам који се у социологији назива производне снаге.

Средства за рад и предмети рада сачињавају појам који се назива средства за производњу.

Иако нису непосредан чинилац друштвене производње на њу много утичу тзв. производни односи. То су односи између радника и послодавца.

Ови односи су често напети јер су противречни. Послодавац жели добит а радници зараде . Да би заштитили своје интересе радници оснивају своја удружења, најчешће синдикате, а послодавци своја. Средства борбе ова два удружења су различита а најизразитији облици су штрајк, на страни радника, и тзв. лок-аут (привремено затварање предузећа) на страни послодавца.

Ови заоштрени односи на страни синдиката и послодаваца се решавају колективним преговорањем у коме посредује трећа страна, најчешће Држава, у виду тзв. колективних уговора и радних закона.

                      Историјски облици

                           производње

Два су историјска облика производње добара.

1. Натуралну облик;

2. Робно новчани облик.

Натурални облик произдње добара је намењен задовољавању потреба самог произвођача, а до размене долази само случајно, на пример, ако је родна година па ратару преостане жита да га размени за стоку коју има сточар, при чему ратар и сточар временом постају упућени једни на друге. Овај облик размене се назива трампа.

Са појавом злата а затим и новца појављују се универзални облици размене. Човек не производи више за себе већ за тржиште. Када се производи производе за тржиште а не за произвођача они постају роба јер се на тржишту уступају обично непознатом купцу, а цена те робе не зависи више само и непосредно од рада већ и од понуде и потражње.

Закон понуде и потражње гласи да ако је понуда робе већа од потражње цена пада, и обрнуто, ако је потражња већа од понуде цена расте.

Да би повећао конкурентност своје робе на тржишту сваки послодавац настоји да смањи време потребно да произведе једну робу. Тако један произвођач производи један каиш за сат времена, други за два а трећи за три сата, при чему је просечно потребно радно време аритметичка средина свих времена потребног да се произведе , у овом случају каиш, а то је два сата. Овај закон који нагони произвођаче да све више смањују радно време за производњу материјалних добара и услуга назива се закон вредности. Он има улогу на тржишту која доводи до нормализације и равномерне  прерасподеле људског рада на све секторе друштвене производње, па и оне непопуларне.

                             Роба

Роба је производ људског рада намењен тржишту где се уступа обично непознатом купцу.

Вредност робе зависи од радног времене које је потребно да се та роба произвее . У том смислу , време се појављује као конкретан рад и као апстрактан рад. 

Конкретан рад је стварно време потребно да се произведе нка роба А, а апстрактан рад је просечно потребно радно време да се произведе нека роба а,б,ц ... 

Радно време потребно за производњу робе је суштина закона вредности, који гласи "сваки произвођач настоји да своју робу произведе за време краће од просечно потребног рдног времена како би путем размене дошао до екстрапрофита.". 

С обзиром да се радно време непосредно скраћује, било максимизацијом живог рада (рад људи и животиња) било максимизацијом "опредмећеног рада (рад машина) долази до непрестане конкуренције која доводи до тога да неки произвођачи напуштају тржиште где не могу да зараде и прелазе на тржиште где је мања конкуренција. Тако закон вредности доводи до равномерне расподеле целокупног фонда људског рада на различите секторе друштвене  производње .

Поред закона вредности, на тржишту делује и закон о пунде и потражње. Ово је веома подстицајан закон који нагони произвођаче да производе робу за непознате купце и тако свесно улазе у ризк ради зараде, односно екстрапрофита. Закон понуде и потражње гласи: ако ј понуда робе већа од потражње цена пада, и обрнуто, ако је потражња робе већа од понуде, цена расте.

Питања

1. Шта је рад?

2. Која је разлика између рада и друштвене делатности?

3.Које су врсте рада?

4. Који су сектори друштвене производње?

5. Који су чиниоци друштвене производње?

6.Шта су произведне снаге?

7. Шта су средства за производњу?

8. Шта су произведни односи?

9. Шта је трампа?

10. Шта је роба?

11. Објасни закон понуде и потражње.

12. Објасни закон вредности.

Principi Ustava Republike Srbije

Ustav je najvisi I najopstiji pravni akt, sto znaci da se on delimicno primenjuje posredno, preko zakona.

Kada su u pitanju principi, odnosno načela Ustava ona se obavezno primenju posredno preko Zakona i drugih opštih akta .

Najvazniji principi Ustava Srbije su:

1. Definicija drzave;

"Srbija je drzava srpskog naroda I svih njenih gradjana". Ovo nacelo definise nacionalnu ( "srpskog naroda") I gradjansku ( "svih gradjana") suverenost.

2. Vladavina prava

Nacelo vladavine prava se ostvaruje podelom vlasti, slobodnim izborima, suprematijom Ustava, ljudskim pravima.

3.Politicke stranke

Ustav priznaje strankama pravo da uoblicavaju politicku volji gradjana ali ih I ogranicava da vlast ne mogu podrediti stranackim interesima.

4. Suverenost

Suverenost ( najvisa vlast) pripada gradjanima koji je vrse neposredno, referendumom I gradjanskom inicijativom, I posredno , slobodnim izborima.

5. Zabrana sukoba ineresa

Javni funkcioneri ne mogu vrsiti vlast na nacin da opsti, javni interest, podrede privatnom !

6.Teritorijalni integritet

Teritorija Srbije je nedeljiva . Promenu drzavne granice mogu da utvrde samo gradjani na referendumu.

7.Svetovnost drzave
Drzava i crkva su odvojene  i nijedna religija se ne moze uspostaviti kao obavezna i drzavna .

8. Ravnopravnost polova

 Država jemči ravnopravnost žena i muškaraca i razvija politiku jednakih mogućnosti.

9. Jezik i pismo

U Republici Srbiji u službenoj upotrebi su srpski jezik i ćiriličko pismo.

Službena upotreba drugih jezika i pisama uređuje se zakonom, na osnovu Ustava.

10. Podela vlasti

Pravni poredak je jedinstven.

Uređenje vlasti počiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku.

Odnos tri grane vlasti zasniva se na međusobnom proveravanju i ravnoteži.

Sudska vlast je nezavisna.

Корисни линкови

 http://www.ustavni.sud.rs/page/view/139-100028/ustav-republike-srbije#d1
 

Подела власти

Систем подели власти спада у један од механизама органичења власт.  Овај модел је најпре и најдоследније спроведен у Сједињеним Америчким Државама али постоји више модела овог система.

Поред поделе власти ограничење власти се може спровести и другим начинима као што је децентрализација и деконцетрација власти, слобода медија, слобода тржишта, владавина права, повремени вишепартијски избори и федерализам.

Систем функционише тако што се државна власт дели на законодавну, извршну и судску власт које су међу собом независне и контролишу једна другу (принцип „кочнице и равнотеже“). Разлика се може појавити код питања ко врши извршну власт? У „америчком моделу“ то је Председник САД, а у тзв. британском моделу то је Влада. Поред ова два модела јавља се и тзв модел „бикефалне егзекутиве“  где се извршна власт додатно ограничава тако што је врше два органа: Председник Републике и Влада. Овај модел организације државне власти постоји у Француској , Чешкој, Хрватској али у Србији. Његова је предност што у младим демократијама са нејаким инсистуцијама даје више гаранција које обезбеђују демократску владавину 

У Републици Србији Народна Скупштина врши законодавну власт. Влада и Председник Републике врше извршну власт а судови врше судску власт.

Народна Скупштина

-доноси Устав

-доноси законе

-потврђује међународне уговоре

-бира и разрешава Владу Републике Србије

-расписује републички референдум

-доноси буџет

-врши и друге послове

Влада Републике Србије

-води политику Републике Србије

-предлаже законе Народној Скупштини

-непосредно извршава законе и доноси уредбе и друге подзаконске опште акте за спровођење закона

-усмерава рад министарстава , и др.

Председник Републике

-Указом проглашава законе

-Представља Србију у земљи и иностранству

-Командује оружаним снагама Републике Србије и др.

Судови

Судови се деле на судове опште надлежности и судове посебне надлежности. Посебну судску власт чини Уставни суд. Судови штите људска права и слободе, штите систем уставности и законитости, штите на закону засноване интересе, кажњавају учиниоце кривичних дела итд.“

1. Које су врсте ограничења власти?

2. На које гране се дели власт?

3. Коме припада законодавна власт?

4. Коме припада извршна власт?

5. Коме припада судска власт?

6. Који су модели односа извршне и законодавне власти?

7. Шта је "бикефална егзекутива"?

Политика и држава

Политика је управно-регулативна функција друштва. Термин политика је грчког порекла од израза polis што значи држава и politikos  државни послови.

Схватања политике се протежу на бројна питања од оних шта је политика (онтолошка питања) до оних ко њом може и треба да се бави.

Политика схваћена као демократски принцип се остварује у републици као политичкој заједници где се политиком, макар формирално, могу сви бавити.

У монархији политиком се може бавити свако али суверену власт има само владарска кућа.

Из овог закључујемо да су политика, власт и сувереност сродни и повезани појмови а да се остварују изборима, вишепартијски системом и плурализмом.

Власт се заснива на легитимитету. То су изгледи које политички режим има да би вршио власт односно да би био прихваћен од потчињених .

Извори легитимитета власти су рационални (остварују се преко избора), традиционални (монархија, наслеђе владарске титуле) харизматски (херојски владар).

 Најважнији инструмент политике је држава.

                          Држава

Држава је глобална политичка институција. 

Она обухвата територију, становништво и суверену јавну власт.

Структуру државе чини државна организација .

                  Врсте држава

Према облику владавине:

1. Република;

2. Монархија.

Према саставу:

1. Унитарна држава (проста држава);

2. Федеративна држава (сложена држава).

Према карактеру:

1. Демократска држава (владавина народа путем представничког тела, парламента, и референдума и народне иницијативе);

2. Недемократска држава.

-аутократија (самовлашће, власт једног);

- цезаризам ( власт једног уз подршку изманипулисаног народа);

-тоталитаризам ( тотална контрола над целим друштвом од стране једног).

Према историјском критеријуму

1. Робовласничка држава;

2. Феудална држава;

3. Капиталистичка држава;

4. Социјалистичка држава.

Питања

1. Шта је значење речи политика?

2. Која су два основна схватања политике?

3.Шта је легитимитет?

4. Који су извори легитимитета?

5. Који су елементи државе ?

6. Које су врсте државе по облику владавине ?

7. Које су врсте државе по карактеру ?

8. Које су врсте недемократских држава ?

Владавина права и / или правна држава

Правна држава је појам настао у немачкој теорији државе и права а има своје корене у Платоновој идеји "друге најбоље владавине", владавине закона. Суштина идеје правне државе јесте да у њој владају писана правила, закони и други општи акти, чиме се ограничава било чија самовоља, укључујући и самовољу органа државне власти. Грађани тако задобијају извесност и познатост на основу јасних законских процедура.

До овог појма Платон је дошао после горког искуства неуспеха сопствених концепата "идеалне државе" у којој владају мудри, бране је храбри а хране умерени. Људи, па и они са највећим врлинама, су склони кварењу када врше власт а најпокваренија је неограничена власт док закони као такви нису склони кварењу колико неограничени владари.

Платон међутим није увиђао или није то хтео да призна да су закони само израз државне воље те да, ако је власт склона кварењу, како обезбедити да се то не пренесе на законе ?! Одговор на ово питање много векова касније дају теоретичари природног права и просветитељи.

Платон (први филозоф који је заговарао владавину закона
уместо "владавине људи")

Владавина права је млађи појам од "правне државе"и заснива се на идеји просветитељства о  неотуђивости и урођености људских права које држава не сме да крши или их доводити  у питање као што су право на личну слободу, право на достојанство, слобода вероисповести и многа друга.Ова неотуђива права мора да призна највиши правни акт, Устав, и да се успостави супрематија, надмоћност Устава над законима, како се не би десило да се законима угрожавају људска права и слободе. Ово је појам владавине права у ужем смислу речи .


Појмови владавине права и правне државе нису идентични појмови. Они се могу поклапати али могу бити и у директној супротности у толикој мери да један појам поништава други. Недемократске владавине засноване на законима, као што је била нацистичка владавина заснована на дискриминаторским, расним, "законима", којима су се брутално кршила људска права милиона људи биле су доказ да владавина закона, односно правна држава, не може да буде идеал добре државе ако суверена власт те државе која производи право не признаје људска права као урођена и неотуђива. Тада се владавина закона то јест правна држава претвара у инструмент тираније, дакле у своју супротност!

Ако се постигне склад између Устава и закона, односно између начела владавине права и правне државе тако да закони не противрече људским правима него их у пракси конкретизују или уређују услове за њихово остваривање онда се постиже идеал владавине права у ширем смислу те речи.Ово је суштина принципа уставности и законитости а да би се обезбедило то начело у већини држава континенталне Европе оснивају се посебни специјализовани судски органи власти, уставни судови. Таква је ситуација и у Србији где  постоји Уставни суд дуже од педесет година.

Синоним за владавину закона, односно за "правну државу" је израз "легалитет", док је синоним за владавину права "легитимитет".

Према Уставу Србије владавина права се остварује на слободним и демократским изборима, уставним гаранцијама људских и мањинских права, независном судском влашћу и повиновањем свих владавини Устава и закона.

Идеал владавине права се никада не може у потпуности достићи чак ни у најуређенијим државама али су све државе дужне да к њему теже.

 

          Владавина права у Србији

 Владавина права се у Републици Србији остварује путем

1. Слободних и демократских избора;

 2. Уставним гаранцијама људских права и слобода;

3.Поделом власти;

4.Независношћу судства, и

5. Повиновању власти Устава и Закона.

     Питања и задаци

1.Шта је суштина идеје "правне државе"?
2.Шта је владавина права у ужем смислу речи?
3.Ко је дефинисао идеју "владавине закона"?
4.Који су синоними за владавину права?


                                                                  Додаци

• Колико је владавина права важна говори устав Савезне Републике Немачке. Ова држава поучена грозним искуствима нацистичких злочина изричито признаје право немачком народу на побуну против државне власти Немачке која би била установљења кршењем демократских принципа .
• Појму владавине права слично је политичко начело "грађанске непослушности". То начело није право на побуну него мирно, ненасилно неизвршавање грађанских обавеза онда када државна власт крши демократска начела владавине (људских) права. Па ипак, сматра се да се грађанска непослушност може употребити тек у крајној нужди, када су исцрпљена сва друга легална и политичка средства јер је она, у суштини, ипак нужно зло које као такво у одређеној мери нарушава интегритет права па макар то било и из оправданих разлога .