Питање младости није само антрополошка и биолошка већ и друштвена категорија. Савремено доба карактерише продужетак младости што има одређених последица. Старост постаје проблем а младост и здравље се захтева и од људи у озбиљним годинама (ејџизам). Са овим заједно иде и продужетак животног века човека због напретка медицина.
Питање младости није јасно одређено. Шта је то млад човеk ? Некада се старосна граница младости завршавала са 25 година а данас је подигнута на 30 па чак и на 35 година.
Настају нови сектори услуга који ултимативно нуде младост, здравље и добар изглед као што су лајф коуч менаџери, фитнес тренери, естетски хирурзи итд.
Проблем младости постаје ултимативна обавеза човека а са њиме иде пратећа козметичка и медицинска индустрија која се труди свим силама да подржи овај човеков напор. У медијима се у просеку појављује много већи број младих људи него што их стварно има у природи. Зашто је то тако?
Марскистички одговор би био да се са идеалом младости инсистира због пратећег обележја које младост са собом носи а то је радна способност. Савремени човек ради да би трошио и троши да би радио. Потрошачко друштво је главно обележје савременог друштва. И док је традиционално друштво поштовало баку, нану , старог мудрог оца модерно друштво захтева вечиту младост коју је технички и биолошки немогуће достићи па се старост прикрива бројним медицинским и козметичким мерама.
Млад човек је у традиционалном друштву био лице до 25 година а у савременом друштву млад човек "може бити " и лице преко 40 година . Оно што је карактеристика савремене младости јесте неизвесна будућност у ризичном друштву. Док је раније готово било сигурно да ће после основне или средње школе доћи војска а затим удаја или женидба и посао сада је то неизвесно . Транзиција од родитељског дома до свог је трајало 3-5 година али данас је то тешко па је све чешћи тзв. Јо Јо ефекат. Млади напуштају родитељски дом али му се често и враћају ! Ово је тзв. процес реверзибилности одрастања.
Истински млади људи се суочавају са бројним проблемима који су проблеми егзистенцијалне природе! Из тог разлога код њих се јавља напетост која се врло често сублимишу у наркоманији, алкохолизму, деликвенцији, припадности насилничким групама као што су навијачке групе, малолетничке банде и слично. Младост тако постаје проблем за друштво више него што одрастање само по себи треба да буде проблем !
Породица није више једина институција која остварује заштиту и образовање најмлађих јер је и сама угрожена како продужетком младости тако и економским проблемима.Родитељи се више не баве довољно децом већ ту улогу преузимају званичне институције попут вртића док су то раније чиниле баке и деке, односно проширена породица која нестаје.
Из тог разлога многе државе траже алтернативне начине како да млади одрасту а да своју будућност не усмере ка штетним садржајима .У пројекат се укључују и удружења младих. То се постиже организованима акцијама у које се укључује школе, здравствене и спортске инстиције и институције културе и омладине ! Кроз разне секције, ваннаставне активности млади имају могућност да негују своје таленте у области спорта, уметности или науке . Тако школа постаје не само образовна већ јача и васпитна функција која треба да помогне одрастању младог човека.
И поред тога код младих се јавља тзв. ескепцизам, бег од стварности у виду поткултуре. Примери "старих-младих" нису ретки. Заинтересованост младих за политику је врло ниска. Док су млади раније били носиоци револуција, протеста, демонстрација, данас су прилично политички апатични али, делови поткултурних покрета (хип-хоп, скин-хендси, хипи-покрет, антиглобалистички покрети) представљају језгра нових друштвених покрета који се тек уобличавају.
У Европи је све чешћи облик кохабитације, односно ванбрачне заједнице мушкарца и жене док је у Србији много чешћи облик "дугог ходања". У ранијем периоду време преласка од младости до зрелости је трајало од три до пет година а данас је то сасвим неизвесно.
Зараде младих образованих људи у Европи су због глобализације ниске, не веће од 1000 евра , па се све више говори о генерацији 1000 евра. Стално запослење је сан, о пензији ретко ко размишља а послови су несигурни, тзв. прекарни послови. Ситуација у постсоцијалистичким друштвима је још гора. Млади у оба друштва раде по два посла и помажу им родитељи па и то је некад недевољно да заснују своју породицу.
Због свега наведеног на нивоу Уједињених нација се све више кристалише идеја о јавним политикама у сфери помоћи младима на глобалном нивоу.
Питања и задаци
1. Шта је "Јо-јо ефекат" ?
2.У чему се огледа реверзибилност одрастања?
3. Како марксисти објашњавају продужетак младости?
4.Зашто долази до наркоманије, алкохолизма и деликвенције код младих ?
5. Зашто је породица угрожена?
6. Ејџизам је дискриминација које врсте људи?
Нема коментара:
Постави коментар