Судски поступци

Судски поступци су начини на који се спроводи  одређена врста права пред судовима опште и посебне надлежности и пред Уставним судом.

Иако се поступци доста разликују према Уставу Србије постоје нека заједничка правила која имају значај за сваки судски поступак.
Начела и правила судског поступка су следећа:
Расправљање пред судом је јавно и може се ограничити само на основу Устава .
У суђењу учествују судије и судије поротници.
 Суд суди у већу а законом се може предвидети да суди судија појединац.
Судске одлуке се доносе у име народа.
Судске одлуке се доносе на основу Устава, потврђеног међународног уговора, закона и подзаконског општег акта који је донет на основу закона
Судске одлуке су обавезне за све и не могу бити предмет вансудске контроле.

Постоје следеће врсте судских поступака у Републици Србији. То су: кривични поступак, парнични поступак, ванпарнични поступак, управни спор, извршни поступак и поступак пред уставним судом.

Кривични поступак је дефинисан Законом о кривичном поступку (ЗКП). Кривични поступак се води против учиниоца кривичних дела описаних у кривичном законику или неком другом закону за кога је предвиђена кривична санкција. Основна начела на којима се заснива кривични поступак су претпоставка невиности, начело ne bis idem (нико не може бити кажњен за дело за које је већ био кажњен), законитост поступка, забрана измене правоснажне пресуде на штету окривљеног итд.

Парнични поступак је поступак где постоји спор између две или више страна око остваривања одређеног права или групе права. Не постоји само један предмет материје парничног поступка већ више њих, односно има их онолико колико има предмета спора.Принципи парничног поступка се примењују у грађанском праву, у породичном праву, стамбеном праву итд.

Ванпарнични поступак постоји онда када нема спора између две стране о одређеним правима и интересима већ је неопходно констатовати одређену  правну чињеницу. Такав је, на пример, оставински поступак где се пред надлежним судом констатује одређено оставинско стање али се о њему не води спор.Ако дође до спора онда је то парнични поступак. Ванпарнички поступак је важан јер се без њега не може, евентуално, водити неки други поступак, на пример, парнични или кривични поступак.

Управни спор настаје онда када се тражи од суда да се изјасни о законитости коначних аката управних органа. Он се јавља онда када се одлучује о правима које решава орган управе а исцрпљена су друга правна средства у управном поступку пред органима управе. На пример, суд може одлучивати да ли је акт Министарства рада о правима грађана у складу са Законом о раду или да ли је у складу са подзаконским општим актом који је донет, на пример, на основу Закона о раду.

Извршни поступак суд води онда када је неопходно извршити неку кривичну или прекршајну санкцију или неку другу одлуку суда и надлежног органа која је коначна. Он се јавља када једна од страна не жели да спроведе извршну пресуду или одлуку.

Прекршајни поступак се може водити против правних и физичких лица када је учињено дело које је законом одређено као прекршај.

Поступак пред Уставним судом је поступак који се оцењује уставност закона или законитост неког подзаконског општег акта. На пример, да ли су поједине одредбе Закона о раду у сагласности са Уставом Србије као највишег правног акта. Поред овог поступка пред Уставним судом је могуће покренути и Уставну жалбу када се одлучује о повреди Уставних права и слобода грађана од стране органа јавне власти, а исцрпљена  су или нису предвиђена друга правна средства.