Друштво и простор

Постоје две основне људске насеобине; село и град !

Сеоска средина је природна и примарна средина. Људске заједнице су вековима живеле у сеоским срединама. Према неким подацима у средњем веку у градовима није живело више од 2% до 3% становништва али су градови, нарочито они већи, имали статус „слободних градова „ односно насеобина где нису владали феудални односи на релацији кмет-феудалац. Из тог контекста треба тумачити  израз „градски ваздух ослобађа“ . Према раширеном обичају  у средњем веку је било довољно да неко живи у граду годину  и један дан да му његов феудалац дозволи ослобођење од кметовских обавеза.

Према најновијим истраживањима веома мали број градова је настао из села. Колико год да су се села ширила она су остала села. Градске средине су , за разлику од сеоских, вештачке насеобине. Потребно је много више средства да би се основале и одржавале градске средине него сеоске средине. Као вештачки простори градови задовољавају не само основне потребе људи него и изведене деривиране потребе као што су оне  које су везане за задовољавање културних потреба, задовољавање рекреативних потреба, образовно – научних итд.

Насеобине у Србији

Након ослобођења од турског ропства у Србији готово да није било градова, а оно неколико који су постојали (Београд , Смедерево) су насељавали несрби. Српско становништво је скоро искључиво живело у селима. Поред села у Србији су постојале тзв „паланке“. Паланке су мале турске насеобине, често мање и од најмањег села али које имају „мезулану“ (пошту) коју су градили Турци ради снабдевања својих јединица и управе. Тек касније, са одласком турског становништва из Србије формирају се градови.

У Србији постоје следеће врсте насеља:

1.Вароши- до 5 000 становника;

2.Мали градови- од 5 000 до 25 000 становника;

3.Градови средње величине- од 25 -50 000 становника

4.Већи градови од 50 -100 000 становника;

5.Велики градови- преко 100 000 становника.

Оно што су велики градови у Србији у свету су градови средње величине. Све је чешћи случај концентрације више великих градова у један. То су тако звани „мегалополиси“ какав је на пример мега град – насеобина на источној обали САД ( Њујорк-Филаделфија-Бостон-Вашингтон-Балтимор) са 50 000 000 људи. Сличне градске целине постоје у Индији и у Европи (од Енглеске до северне Италије) и другде што се види на слици.

        (Плавим линијама су приказане градски конгломерати односно тзв. "Мегалополси")

Савремени градови својим спајањем и процесом глобализације све више прете да доведу у питање традиционални концепт суверене државе и да га замене концептом суперграда!

Однос села и града се данас битно променио под утицајем модернизације. Границе које су у средњем веку биле оштре временом су нестале. Град се увећавао на уштрб села чему је допринела индустријска револуција, појаве фабрика и великог броја радника који су концентрисани у градовима. За разлику од старе феудалне елите која се ослањала на село нова друштвена елита се ослања на град. Чак и сам реч „burg“ (средњоевропски назив за град) указује на буржоазију односно капиталистички владајући систем и класу !

Каква је будућност односа човека и природе данас постаје неизвесно јер живимо у постиндустријском времену где све више доминирају идеје „њу ејџа“ односно идеје „повратка природи“ које следи виша класа тако што напушта градске центре и сели се на периферије градова док на њихово место долазе емигранти и градска сиротиња. Можда је најтачније оно што је дефинисао француски мислилац Лефевр. Према француском социологу Анри Лефевру урбано друштво ће са собом донети брисање оштре границе између села и града, односно довешће до урбанизације села и рурализације града !!!

Питања и задаци

1.Које су две основне људске насеобине?
2.Да ли су градови у Европи настали  из села?
3.Објасни концепт "урбаног друштва".

4. Шта је мегалополис?