Социјално-патолошке појаве

                       Појам

 Већ знамо да појам социјалног означава друштвено а  појам патолошког означава оно што је болесно, па према томе, социјално патолошке појаве су болесна друштвена стања .

До друштвених " болести " долази због структуралних промена , које могу бити нагле и регресивне. Како је човек, као појединац, друштвено биће то значи да се ова болесна друштвена стања  рефлектују на тог појединца у облику друштвено условљених болесних стања које су болесна стања и са медицинске тачке гледишта као што су алкохолизам и наркоманија, на пример. 

Међутим постоје болесна, односно девијантна друштвена стања која не производе медицинске болести, као што су на пример криминал и деликвенција, а која су последица друштвене неједнакости и условљених неједнаких могућности појединаца да присвајају и уживају у материјалним и нематеријалним добрима .

 Врсте социјално-патолошких појава

Већ према томе, како смо видели, да ли  социјално-патолошке појаве имају болесна медицинскла стања или не разликујемо :

1.Алкохолизам;

2.Наркоманија.

Ово су стања која представљају болесна  друштвена али и медицинска стања. И,

1.Деликвенцију ,

2.Криминал.

Врсте патолошких појава које обично немају медицинске узроке и последице.

                                                    Алкохолизам 

Алкохолизам је широко распрострањена болест , нарочито присутна у западној цивилизација, мада га има свугде. Алкохолизам је друштвено и културно условљен што се види да га има релативно мало  у муслиманским културама. Алкохолизам  треба разликовати од друштвено прихватљивог конзумирања алкохола који се јавља на пример у испијању здраваца и врло умерене конзумације алкохола по интезивности и по последицама које оставља  . Ми се овде нећемо бавити здравственим неко друштвеним аспектима алкохолизма .

Алкохолизам је дуго посматран као порок а не као болест зависности, како га је окарактерисала Светска здравствена организација. Он настаје као последица дуготрајног и масивног конзумирања алкохола.  Сматра се да је он много чешћи код хришћана него код муслимана и будиста а да је код хришћана много чешћи код друштава где удео  руралне структуре доминира над урбаном, због неконтролисане производње и доступности алкохолних пића у приватним, кућним дестилеријама .

Друштвена патологија алкохолизма се остварује кроз негативни утицај на породицу, рад и социјалне контакте. Акохолизам доводи до распада бракова, лошег односа према деци, слабијег радног учинка у јединици времена, честих боловања, насилничког понашања и сл.

И поред свих својих негативних утицаја алкохоло остаје у већини држава света дозвољени облик уживања јер је важан приход и јер је важан социјални вентил .

                                                       Наркоманија

Наркоманија је болест зависности која је много млађа од алкохолизма, макар по његовом обиму . И док се за алкохолизам може рећи да је стар колико и људска цивилизација за наркоманију кажемо да се јавља после другог светског рата као масован проблем .

У САД након другог светског рата јавља се међу интелектуалцима и забављачима наркомански покрет људи који злоупотребљавају дроге како би дожицвели живље и богатије сензације и тако остварили уметнички престиж. Иако је ова опасност брзо препозната односно иако је држава деловала да забрани ширење наркотика, посебно хероина, и других тешких али и "лаких" дрога, наркомански покрет се проширио највише међу омладином која је подражавала своје узоре из света музика, уметности или науке, па чак и спорта .

Наркоманија по последицама сличи на алкохолизам само што може да има још негативнији утицај јер ствара један вид зависности од дрога . С обзиром да су наркотици забрањени њихова цена расте на тржишту тако да цвета илегална трговина које је извор велике и лаке зараде за дилере дроге али и велика опасност за државу и становништво .

Трговина наркотицима подстиче организовани криминал а овај подстиче активности којима се напада државна власт и подстичу облици друштвене аномије како у подручју вредности тако и у подручју економије и функционисања политичког система .

Неке државе тако строго кажњавају илегалну трговину дрогом да се за њу изричу највеће затворске казне, чак и смртне понегде.

                                                       Деликвенција 

Деликвенција или преступништво представља вид социјалног бунта најчешће младих према систему вредности који је доминантан у друштву тзв. "мејнстрим". Овај покрет се јавља у уметности, омладинској штампи, и понашању група младих као што су на пример навијачи . Треба разликовати деликвенцију од хулиганизма који је најчешће насилништво без идеје док је хулиганизам често  стварно ненасилан али заговара идеје супротне важећем моралном поретку . Такав је на пример био хипи покрет у САД 60 тих додина 20 века или панк покрет у Великој Британији 70-тих година 20 века .

За разлику од хулиганизма који никад не може бити друштвено прихватљив због његовог отвореног и манифестног насиља са злопутребом алкохола и дрога, оно што је у једном друштвеном систему деликвенција у следећем може постати мејнстрим. 

Иако се понекад чини да је деликвенција безазлена њено толерисање може се претворити у нешто много  горе и опасније . 

  Криминал  

Криминал је као појам и као реч настао од латинске речи crimen, што значи зло, злочин, злочинство.  Криминал се јавља у сваком друштво али што је друштво сиромашније и што су у њему веће неједнакости између богатих и сиромашних криминал је већи. Криминал не треба мешати са деликвенцијом која је ужи појам и обично се тиче младих који у такво понашање често упадају из помодних разлога или због додира са дрогом или наркотицима, а који након проласка младалачког доба најчеће престају да крше законе.

Врсте криминала се могу овако поделити:

1. "Обичан" криминал. То је  вид криминала где се кривична дела чине у облику насилништва, крађе, силовање, проституција без елемента организованог криминала и сл. Сваки човек може да врши овај вид криминала.

2. "Криминал белих оковратника" је тип криминала кога чине особе које врше друштвене положаје на пример државници, чиновници, судије, тужиоци, полицајци, професори, лекари  и пословни људи . Овај вид криминала обухвата кривична дела корупције, примања и давања мита, проневере новца, злоупотребе положаја, трговине утицајем и сл .

3. Организовани криминал, "мафија". Ово је тип криминала који има елемент организованости у вршењу криминалних дела и најчешће је повезан са криминалом белих оковратника јер не може функционисати без сарадње са државом . Тај вид криминала обухвата незаконито опорезивање или тзв. "рекет", организовано кријумчарење и продаја акцизне робе ( алкохол, цигарете, нафта..) продаја, производња и дистрибуције наркотика, организоване пљачке већих размера, организована проституција и коцка .  У последње време најопаснији облик организованог криминала је тзв. трговина људима .

4. Сајбер криминал се јавља са већим утицајем интернета и обухвата велики број кривичних дела који се тичу интернет превара, крађа идентитета, убацивања вируса у туђе рачунарске системе, педофилија, порнографија и сл .

   Теорије криминала 

Наука која проучава криминал је уђа и помоћна социолошка наука и назива се криминологија. Ова наука проучава узроке настанка криминала и теорије о његовим појавним облицима док је криминалистика наука о превенцији и откривању кривичних дела и хватању учиониоца истих . Криминалистика је у односу на криминалогију посебна а у односу на социологију појединачна наука, која није само социолошка него и психолошка и техничка дисциплина .

У кримнологији постоје следеће теорије о криминалу .

1. Билошка теорија . Ову теорију је развио италијански лекар Ломброзо који је дарвинизам применио на криминал. Он је сматрао дса нису сви људи довољно еволуирали од наших животињских предака већ да постоје неки код којих су се очивала атавистичка својства и да су то криминалци који се могу препознати по снажном гласу, јаким рукама, ниском челу,  маљавости и сл. 

                    

 
                               

Ова теорија данас није релевантна . 

2. Психолошке теорије 

Према психолошкој теорији криминалац је заправо душевно оболела особа код које није примећено то обољење или није узето у обзир као могући визвор  друштвене опасности . Ова теорија је данас само делимично и врло ограничено прихваћена . 

3. Функционалистичка теорија или "теорија разбијених прозора". 

Ова теорија ставља нагласак на недостатак друштвеног механизма контроле који доводи до криминала .  На пример, ако неко дете поломи прозор на школи а то нико не замени или дете казни на неки примерен начин, појавиче се графити на тој школи . Ако ни њих нико не склони појавиће се дилери наркотика а ако ни њих нико на време не склони организовани криминал ће завладати целим насељем .А све је могло бити решено да је неко на време заменио прозор .

4. Идеационе теорије. У свести појединаца постоје стереотипи према неким групама или појединцима . На пример "жене су нејаке",  "црнци су импулсивни" итд. што доводи да се неке групе фаворизују у животним шансама а друге дестимулишу . Они који имају мањак животних шанси због предрасуда присиљени су да врше кажњива дела, макар неки од њих, чиме похрањују стереотипе о добрим и лошим момцима .

5. Конфликтне теорије су заправо отворено или прикривено марксистичке теорије . Постоји сталан сукоб између богатих и сиормашних . Пошто је човек у суштини биће исономије, једнакости, долази до тога да некада сиромашни посегну за имовином богатих па је према томе криминал  у ствари појавни облик класног сукоба који и даље тиња.

Питања

1. Да ли је алкохолизам болест или порок ?

2. Да ли је наркоманије стара као људски род ?

3. Шта је деликвенција ?

4. Шта је криминал?

5. Које су теорије криминала?

6.Којим узроцима криминал објашњава психолошка теорија ?

7. Објасни функционалистичку теорију криминала ?