Друштвена подела рада

Друштвена подела рада је најопштији закон социологије !

Још је грчки филозоф Платон говорио да су најбоља она друштва у којима људи раде послове за које су најспособнији. Идејом поделе рада бавили су се марскисти, Емил Диркем и припадници класичне економске школе Адам Смит и Дејвид Рикардо ! Платон је говорио да мудри треба да владају, храбри  државу треба да бране а вредни да раде. Емил Диркем је наглашавао солидарност међу различитим људима, произвођачима, која их повезује у процесу поделе рада. Карл Маркс је наглашавао социјално-класни аспект поделе рада и говорио да је она узрок појаве класног друштва !                               

           

Врсте друштвене поделе рада

Рад је свесна циљна делатност којом људи прозводе материјална добра ради задовољавања својих основних животних потреба за сигурношћу, одећом, храном, сигурним кровом над главом. Међутим, осим основних потреба човек као рационално биће има и духовне, естетске које нису изведене потребе него потребе које задовољавају након што се остваре оне основне егзистенцијалне потребе. Да би човечанство задовољило мноштво својих потреба оно је принуђено да се тако организује како би то било могуће. То се постиже специјализацијом рада чиме настају професије. И најпримитивнија друштва имају неке облике поделе рада али, што је друштво веће и богатије то су његове потребе разноврсније, а то води све већој подели рада.

Најпознатија врсте подле рада су следеће:

1.Природна подела рада

Ово је подела послова на мушке и женске односно подела по узрасном критеријуму. Овим пословима се могу бавити и деца и  стари и карактеристична је за прединдустријска друштва али је у одређеној мери присутна где год се говори да постоје тзв. „мушки“ и „женски“ послови, што је стереотип.

2.Историјска подела рада

Обухвата

А). Појаву земљорадње која се одваја од ловачко-скупљчке привреде;

Б). Појаву занатства;

В).  Појаву трговине.

Са појавом занатства, а нарочито и трговине, долази до поделе међу људима по месту станишта па тако занатлије и трговци формирају градске насеобине а сточари и ратари остају у сеоској средини.

Секторска подела рада 

Рад се дели на три сектора производње који се даље могу спецификовати по критеријуму општости на посебне, појединачне и специјалне гране производње и услуга. То  су:

1.Примарни сектор (земљорадња,рударство,лов и риболов);

2.Секундарни сектор (индустрија)

3.Терцијарни сектор (сектор услуга) . Овај , као и остали сектори се могу даље делити  на пример на материјалне и нематеријалне услуге (посебан сектор), па се нематеријалне услуге могу јавити у облику образовања,науке,здравства ( тзв. квинтарни сектор, односно појединачни сектори ); здравство се може даље специјализовати на општу медицину и посебну медицину и тако даље...

Подела послова на умне и физичке

Ово је подела послова у суштини подела на нардебодавне и извршилачке послове.

  Значај

Значај друштвене поделе рада је изузетан за људски развој јер повећава његове економске могућности и способност човека да овлада природним појавама које прете његовом опстанку, повећава солидарност међу људима јер повезује разне често непознате људе у јединствени економски простор што доводи до интеракције различитих култура и смањује етничко неповерење !

Питања и задаци:

1.Шта је природна подела рада?

2.Које су врсте поделе рада?

3.Објасни секторску поделу рада ?

Задатак

Како друштвена подела рада повећава солидарност међу народима?