Глобализација - теорије

 

Феномен глобализације је велика тема савремених социолошких, економских и политичких теорија и научних истраживања око којих се води велика дебата о карактеристикама тог процеса, о његовим актерима, о последицама глобализације итд. 

У том погледу се јављају различита теоријска становишта.

1.Глобализација схваћена као интернационализација .

Према овом схватању државе су и даље главни актери међународних односа које су само интензивирале своје односе.

2.Глобализација схваћена као либерализације.

Либерализација економских односа између држава је главна одлика глобализације на нивоу света и огледа се у расту трговине на планетарном нивоу, укидању царина, слободном протоку људи и страним директним инвестицијама.

Главни актери овако схваћене глобализације су мултинационалне компаније.

3.Глобализација схваћена као универзализација.

Поједине навике и обичаји који су некада били локални сада посредством медија и интернета постају светски. На пример, навике око пушења, вожње аутомобила, облачења, конзумирања хране и пића итд. Пица је некада била локално јело у северној Италији али је посредством глобализације постала део светске кухиње. Слично је и са кока-колом, хамбургером, вожњом неких аутомобила, ношењем фармерки итд.

Главни агенс овако схваћене глобализације је култура.

4.Посебно схватање глобализације које се изводи из претходног је доминација западне културе над осталима и реч је о схватању глобализације као вестернизације.

Када је у питању ово схватање његови заговорници наглашавају супериорност западне културе која се шири на основу свог квалитета, док противници наглашавају да се то ширење догађа због културног империјализма и хегемонизма (надмоћности) запада над другим деловима света које је потпомогнуто капиталом и силом а не вредношћу те културе саме по себи.

                                                                  Дилеме 

Од самог настанка  глобализације воде се расправе о томе шта је она и које карактеристике име. 

Хиперглобалисти сматрају да се глобализација већ десила, да она реално постоји и да се на њу не може утицати . Насупрот њима скептици тврде да се ништа није десило што се већ није десило, да је дошло само до интезивнијих међународних односа и ништа више .

Насупрот њима реформисти не негирају промене које су настале , појаве нових политичких институција као што су Уједињене нације , на пример, или Европска унија. Они се залажу за стварање светске владе која би кроз јавне политике интервенисала у међународне односе и решила настале проблеме кроз прерасподелу дохотка.

Најдаље иду трансформационисти који се залажу не само за прерасподелу добити од профита мултинационалних корпорација и богатих држва већ и преиспитивање светског капитализма  кроз промену закона и институција које би водило ка новом , светском социјализму.

Питања

1.Које су најважније теорије о глобализацији?

2.Шта је вестернизација?

3.Објасни трансформационизам?

4.Објасни гледиште реформиста .

Глобализација

Кључни појмови: глобално, глобализација, држава, сувереност, међународни односи.

Глобализација је процес интензификације међународних односа у свим сферама од политике, безбедности, трговине до финансија и банкарства.

Овај процес интензификације међународних односа се испољава у виду преношења делова државних надлежности на међународне и регионалне организације.

Најважније глобалне међународне организације су оне које регулише области политике, привреде, финансија и других области на глобалном нивоу уз помоћ прописа које самостално доносе. То су:

1. Уједињене нације (УН);

2. Међународни монетарни фонд (ММФ);

3.Светска трговинска организација;

4.НАТО пакт;

5.Светска банка за обнову и развој, итд.

Посебно значајну област међународних односа сачињавају међународне хуманитарне организације као што су УНИЦЕФ, Социјално-економског савет УН-а итд.

Политички положај ових организација је у почетку био уско повезан са политикама суверених држава али се касније од њих одвојио и добио известан ниво самосталности.

Регионалне организације су оне које окупљају државе једног дела света као што је Европска унија, а не цео свет.

Поред међународних организација и регионалних организација, као наддржавних структура, субјекти глобализације су и мултинационалне компаније као поддржавне структуре.

Између суверених држава и међународних и регионалних организација се ствара сложен однос где државе и даље утичу на политике међународних организација али су дужне да ускладе своје правне системе и своје постпање са прописима и активностима које међународне организације доносе и спроводе.

Основне предности глобализације су у већој покретљивости грађана, у интензивној економији и широким културним додирима.

Основне мане глобализације су у нарушавању идентитета мањих етничких група, отуђењу и бирократизацији политичких структура, хегемонизму најмоћнијих држава које спроводе своје интересе под плаштом универзалности демократије и људских права.

                          Закључак

И поред великих недостатака сматра се да је процес глобализације допринео афирмацији идеје равноправности људи, народа, полова и раса као и бољем упознавању удаљених људских група.

Задаци:

1. група да истражи о УН-у.

2. група да истражи о ЕУ.

3.група да истражи о ММФ-у.