Социјално-патолошке појаве: Социологија

Тип часа-Обрада
Начин рада-Фронтални
Метод-Вербални/текстуални
Циљеви-Познавање врста СПП, њихових узрока и теорија о њиховој превенцији
Исход часа- Може да разуме криминал као друштвениу појаву као резултат сложених друштвених односа

- Патолошка стања друштвених поремећаја јављају су у облику наркоманије, алкохолизма, малолетничке деликвенције и криминала.

Наркоманија и алкохолизам су данас категорисани у болести. Али алкохолизам све до 20 века није био тако одређиван већ као порок. Алкохолизам има и социјалне и медицинске узроке. Да је то истина говори чињеница да тамо где је алкохол забрањен из религијских разлога, као на пример, у исламским друштвима, алкохолизма готово да и нема. Оно што је заједничко и за алкохолизам и за наркоманију јесте да су то болести зависности. Њихова патолошка улога се огледа у томе што значајно доприносе паду радне способности оболелог, дуготрајном и скупом лечењу и стварању друштвене климе пуне неизвесности, непријатности и насиља које са собом потенцијално носе алкохоличари и наркомани. Иако постоје многа друштва где је конзумација алкохола друштвено прихватљива, на пример у форми здравице, танка је граница где та врста конзумације алкохола постаје проблем.

Наркоманија је још тежи друштвени проблем него алкохолизам јер оставља теже последице по физичко и душевно здравље болесника. Она се јавила најпре код маргиналних субкултура, најпре код морнара који су долази у контакт са наркотицима који су постојали на далеком истоку (опијум) али убрзо је дошло до епидемије наркоманије на западу. У савременом добу воде се живе расправи о легализацији тзв. "лакших дрога" и при том се наводе нека њена лековита својства, међутим остаје непобитна чињенице да су те врсте дрога само предворје за конзумирање много озбиљнијих  тако да већина држава категорички одбацује ту могућност.




-Криминал је патолошка појава која се јавља у више облика .Постоје различите врсте теорија о пореклу криминала;

1.Биолошка теорија Чезара Ломброза заснивала се на идеји да криминалци поседује извесне посебне физичке особине које их "одају". Он је заступао социјал-дарвинистичко становиште о пореклу криминала по коме су криминалци јединке које нису успешно еволуирале од човековог претка и имају вишак атавистичких особина због којих чине злочине.
Ова теорија је данас углавном одбачена.

2.Психолошка теорија указује на могућност да је криминал повезан са одређеним душевним обољењима. Несумњиво је доказано да неки криминалци јесу били психопате али нема доказа да су сви криминалци психопате.

3.Функционалистичка теорија указује на недостатак друштвене контроле. Позната је и као "теорија разбијеног прозора". Наиме, ако се, на пример, на некој школи разбије прозор и не замени одмах  ускоро ће доћи  графити а ако се и они не отклоне то ће бити знак криминалцима да је то место где могу слободно да делује јер очигледно нема контроле. Након графита ће се појавити дилери дроге; прво скривено, а онда ће полако почети да преузимају институцију док из ње не истерају све који им сметају !!! А све то не би било могуће да је само на почетку прозор био замењен. Ово је данас врло утицајна криминолошка теорија која за основу има одговор на криминал у виду стратегије "нулте толеранције" .

4.Конфликтне теорије имају основу у марксистичкој идеолошкој схеми. Друштво је класно подељено а криминал, посебно криминал белих оковратника, је средство класног раслојавање на које су сиромашни  принуђени да одговарају тзв. "обичним криминалом" !

5. Идеационе теорије  наглашавају улогу стереотипа и предрасуда. Када би, на пример, нестао новчаник и просечно друштво у САД одлучивало ко га је украо, на пример, особа црне путе, дете, жена беле пути или мушкарац беле пути просечно друштво би увек жигосало  одраслог црнца иако за то нема доказа !!!

Из свих ових теорија, осим из биолошке која се сматра ненаучном данас, могу се градити јавне политике како би се криминал умањивао. Идеационе теорије указују на јачање улоге образовања које треба да умањи улогу стереотипа и предрасуда; социјална правда тзв " државе благостања " указује да криминал опада ако је расподела друштвеног богатства правична. Јачање друштвене контроле и "нулта толеранција" на преступе, макар и безазлене је одговор на теорију разбијених прозора као и на психолошке теорије у погледу откривању особа које би потенцијално могла бити опасна по друштво због свог психичког статуса !!!

-Малолетничка деликвенција не мора бити криминално па чак ни преступничко понашања, макар не у њеном почетку, јер је врло често повезано са бунтом младих према утврђеном културном обрасцу па се јавља у облику, на пример, хипи покрета или панк покрета али ако прекорачи одређене границе које друштво сматра важним јавља се отпор и репресиван одговор друштва па деликвентно понашање постаје друштвено неприхватљиво, опасно и кажњиво!

Више види

Ентони Гиденс , "Социологија",  за издавача, Економски факултет ,Београд,2007,;
Владимир Вулетић,"Социологија",Клет, Београд, 2010.