Брак и породица

                               Брак

Према породичном закону Републике Србије „брак је заједница живота мушкарца и жене“ !

Међутим, људско друштво је динамична категорија и данас постоје бракови које ни по свом структурном основу ни по својим циљевима нису исто што и традиционални брак.

Брак настаје слободно израженом вољом брачних другова. У брак не могу ступати сродници, нити лица која су малолетна , осим изузетно ако су старија од 16. година, и досегла су зрелост коју процењује суд. Под појмом сродства се рачуна крвно сродство, духовно (кумском) сродство, адоптивно сродство и тазбинско сродство и она представљају сметњу за заснивање брака. Циљ брака је заснивање породице, па се према томе брак не може поистовете са породицом ,али јесте с њом у непосредној вези јер је породица најчешће циљ склапања брака !

 Врсте бракова

1.Према структури  брак може бити

А) Моногамни

Б) Полигамни

Моногамни брак сачињавају један мушкарац и једна жена док се полигамни брак јавља у облику: -полигиније (брак између једног мушкарца и више жена) и полиандрије (брак између једне жене и више мужева).

2. У појединим друштвима постоје и тзв. „истополни бракови“ али не постоји консензус о овоме питању у свим државама света нити о питању да ли ова лица могу да усвајају децу или не.Поједине државе у свету, као Холандија на пример дозволиле су истополне бракове док их друге као Хрватска на пример дефинишу као „истополне заједнице“. Ово се питање, међутим, мора свакако одвојити од питања права ових људи на своју слободу око које више не постоји дилема у већем делу света већ се то треира као право на слободан избор и као такво је  неотуђиво људско право !

3.Према правном основу

Брак је уговор или конвенција и као сваки уговор заснива се на неком праву те у том смислу разликујемо следеће врсте бракова:

А)Грађански брак

Б)Црквени брак

В)Обичајни брак

Г) Фактички брак (ванбрачна заједница)

У литератури се могу пронаћи још неке врсте „ бракова као на пример „празан брак“ ( брак у коме брачни другови не врше брачне обавезе), „групни брак“ (који је можда постојао у родовској заједници о чему нема довољно доказа) итд. али је чињеница да је брак врло важна установа људског друштва (што говори чињеница да свака држава света и закон који регулише брачне и породичне односе) али да је и она променљива категорија као и све друштвене појаве и да се не може дати једнозначан одговор на питање који облик брака је једино исправан !

                                                                         Породица

Породица је заједница родитеља и њихове рођене или усвојене деце. Од брака се разликује по томе што је сачињавају и деца !

                                                      

Породица је најважнија друштвена група, врло значајна за човека и људски род јер се преко ње појединци уводе у друштво и као таква она је посредник између појединца и глобалног друштва.

Породица има биолошку, психолошку и социјалну функцију. Биолошка функција породице се састоји у биолошкој репродукцији коју обезбеђује. 

Вековима су сва људска друштва стигматизовала сваки полни однос ван  брака па је и данас прељуба у неким друштвима чак и кривично дело. Савремена друштва ово питање постављају  у моралну раван али је верност несумњиви основ одржања породице која остаје примарна људска група и која као таква пружа и брачним друговима и деци психолошку подршку изражену у љубави, сарадњи, солидарности, пожртвованости итд. дакле свим оним друштвеним вредностима које се сматрају важним и кохезивним. С друге стране, социјална функција има двојаку улогу; она с једне стране подразумева социјализацију деце (учење језика, норми друштва итд) и у том смислу се преклапа са психолошком функцијом , док са друге стране, ова функција подразумева и економску егзистенцију коју породица обезбеђује својим члановима, као и друштвени положај који породица има, нарочито у традиционалним друштвима !

Историјски гледано разликујемо две врсте породице:

1.Матријархат, је породица где доминира мајка и сродство се рачуна по мајци;
2.Патријархат је породица где се сродство рачуна по оцу.

Породица се може класификовати и по социјалном критеријуму . Тако разликујемо а. Газдинство - Породицу састављену из више моногамних домаћинстава,   а. Домаћинство, моногамно домаћинставо са традиционалним односима и,

 в. Савремену породицу, где су мушкарци и жене равноправни.

Питање и задаци

1.Која је разлика између брака и породице?

2.Које су врсте бракова по правном основу?

3.Шта је најчешћи циљ склапања брака?

4.Које врсте сродства су сметња за закучење брака ?

Задатак: Објасни појам „адоптивног сродства“  (Литература:Породични закон; средство- интернет)