Нација и национализам

Етничке скупине су културно-историјских друштвене групе у које спадају:

- Племе 

-Народ 

-Нација

Племена настају распадом родовских заједница спајањем више, породица, родова и братстава.

Оно не познаје државу ни писану реч а власт је патримонијална слична власти оца у патријахалној породици.

Народи настају спајањем више племена у племенске савезе било ради одбране било због напада.  Већина европских народа настаје око 10 века, па и Срби.

Народ познаје државу, писану реч и натуралну привреду.

Нација је народ на вишем ступњу развоја.

Нације настају стандардизацијом књижевног језика, што доприноси националној хомогенизацији и стварању националне свести те ширењу писмености.

Држава је суверена и грађанска, укида се сталешко друштво и феудални односи.

Економија је тржишна и робно-новчана.

                Национализам

Савремене европске нације настају у 17 и 18 веку. За њихов настанак је посебно значајна француска буржоаска револуција и Наполеонови ратови.

Велики значај има и романтизам у уметности као револуције у Европи 1848/49 године.

Националистички покрети доводе до стварања Немачке и Италије и немачке и италијанске нације 1871 године.

У исто време ови покрети нису имали успеха у Мађарској и Пољској.

Национализам је друштвени покрет.

У почетку он је имао прогресивну улогу али се касније претворио у агресиван покрет па због тога разликујемо следеће врсте национализама:

1.Либерални национализам 

Овај покрет се залаже за право народа на самоопредељење укључујући и независност. Његов највећи представник је био амерички председник Вудро Вилсон.

2. Агресивни национализам 

Овај покрет одриче право на самоопредељење народа тако што их дели у две групе, они који су наводно супериорни и она који су инфериорни и као такви или не треба да постоје или треба да служе "вишим" народима.

Ову  теорију о праксу су доследно заступали фашисти Хитлер и Мусолини.

3. Антиколонијални национализам.

Настаје као покрет народа Азије и Африке да се ослободи колонијалног ропства и сличан је либералном национализму.

Главни представник овог покрета је био Махатма Ганди, отац модерне Индије.

Политичка култура

 

Политичка култура једног народа зависи од пракса, вредности, ставова и искуства те националне и политичке заједнице. Она је неизоставни део културе уопште која се јавља различитим формама националног идентитета и националног искуства.

За разлику од полтике и тренутних политичких процеса који су променљиви политичка култура је дубљи слој једне заједнице који се не може брзо мењати јер зависи о искуства целокупне политичке историје те заједнице: неки теоретичари сматрају да је политичка култура несвесни слој одређеног друштва.

                                                 Елементи политичке културе

1. Когнитивни (сазнајни елемент)

Овај део политичке културе указује на то колико припадници једне заједнице познају свој политички систем (лидери, институције, странке);

2. Афективни (емотивни елемент)

Какав осећај политички систем изазива код припадника те заједнице (понос, гнев или равнодушност);

3.Вредносни (евалуативни).

Како грађани процењују моралну оправданост рада власти (да ли је власт праведна).

                                                Врсте политичке културе

Теоретичари често разликују три основна модела:

• Парохијална: Грађани имају веома ниску свест о политичком систему на државном нивоу и везани су искључиво за локалне или племенске заједнице.

• Поданичка: Грађани су свесни постојања државе и закона, али су пасивни. Поштују власт из страха или навике, али не верују да могу да утичу на доношење одлука.

• Партиципативна (грађанска): Грађани су активни, информисани и верују да је њихова дужност да учествују у политичком животу (кроз изборе, протесте или дебате).

Питање за ученике:

Истражи којој политичкој култури припадају грађани Србије на основу елемената политичке културе.

Друштвени покрети

Друштвени покрет је облик колективног, масовног и релативно трајног деловања појединаца и група који теже да изазову или спрече одређене друштвене промене. 

За разлику од тренутних протеста или краткотрајних побуна, друштвени покрети имају континуитет и јасно дефинисане циљеве.

                               Кључне карактеристике

• Колективна акција: Покрет чини мноштво људи који деле заједнички идентитет и вредности.
• Циљ: Тежња ка друштвеној, политичкој или културној трансформацији (нпр. заштита животне средине, људска права).
• Неформална структура: Покрети су углавном лабаво организовани, немају чврсту хијерархију нити формално чланство као политичке странке.
• Методе деловања: Често користе ванпарламентарне и неконвенционалне начине деловања, као што су демонстрације, бојкоти, грађанска непослушност и дигитални активизам.
• Јавност и добровољност: Деловање је јавно, а приступање покрету је засновано на добровољној бази и заједничком интересу. 

У савременом контексту 2025. године, друштвени покрети су често умрежени глобално и фокусирани на питања квалитета живота, демократских права и глобалних климатских изазова. 

                                              Врсте друштвених покрета

Друштвени покрети се могу класификовати на неколико начина у зависности од њихових циљева, обима промена које желе да постигну и начина организовања.

Према најучесталијој социолошкој подели (Дејвид Аберле), постоје четири основне врсте друштвених покрета:

• Алтернативни покрети: Фокусирани су на ограничене промене у понашању појединаца. Примери су покрети против вожње у алкохолисаном стању или за здраву исхрану.
• Искупитељски (религијски) покрети: Теже радикалној промени појединца, често кроз духовну или унутрашњу трансформацију (нпр. разни верски покрети или секте).
• Реформски покрети: Циљ им је промена одређеног аспекта друштвене структуре или закона за целокупно друштво, без рушења целог система. Примери су покрети за грађанска права или заштиту животне средине.
• Револуционарни покрети: Теже потпуној и радикалној промени читавог друштвеног система и његових вредности. 

Поред ове поделе, друштвени покрети се често деле и на:

• Класичне (старе) покрете: Везани за индустријско друштво 19. и прве половине 20. века, попут радничких и националних покрета.
• Нове друштвене покрете: Настали у другој половини 20. века, баве се питањима квалитета живота, идентитета и људских права. Ту спадају феминистички, еколошки, ЛГБТ+ и мировни покрети.
• Реакционарни (отпори) покрети: Настају као одговор на промене које су већ покренуте или спроведене, са циљем да врате стање на претходни ниво (нпр. покрети против абортуса).
• Локални и глобални покрети: Према географском опсегу, покрети могу бити усмерени на локалне проблеме или имати транснационалне циљеве (нпр. антиглобалистички покрет). 

                                             Друштвени покрети у Србији

1. Национални покрет- тежио националном ослобођењу од туђинске власти;

2.Социјални покрет-тежио искорењивању сиромаштва;

3.Студентски покрет- тежио грађанским слободама и бољем положају образовања.

Промене у организацији производње

 

1.Занатски рад- доминира самосталност занатлија;

2.Мануфактура- подела послова на ситне прослове, што води повећању продуктивности  рада.

Продуктивност је радни учинак у јединици времена. 

3.Индустријска производња;

Карактеришу је следећи елементи;

-увођене машина

-фабричка организација (концентрација радника, ресурса и машина на једном месту)

-увођење менаџмента- обухвата контролу радног процеса.

Ефекти

 

1.Масовна производња

2.Ниже цене производње. 

Продуктивност

 

Све време расту покушаји да се повећа продуктивност рада. и ту се истичу три пројекта:

1.Тејлоризам који обухвата "анализу времена" и "анализу покрета" што је временска норма за обављање посла.  Радници који пребацују норму добијају већу плату, што води расту продуктивности и мотивације за рад.

2.Фордизам- рад радника на покретним тракама где еобављају само једну просту операцију .

3.Постфордизам/тојотизам - компјутеризација покретне траке где уместо радника на траци раде роботи.

Друштвене установе, организације и групе

 

 

Друштвене установе или институције су устаљени , установљени облици друштвеног деловања које имају два елемента:

1.Циљно-вредносни;

2.Нормативни.

Циљно-вредносни елемент је онај елемент који институција треба да оствари у друштву.То је њихова улога. На пример, циљ школе је васпитање и образовање, а до овог циља се долази уз помоћ норми , прописа који деловање усмеравају ка циљу. То су на пример у просвети закони, правилници, пословници, уредбе итд. којим се уређује трајање часа, распоред часова, правила понашања итд.

Врсте установа

1.Економске (предузеће);

2.Политичке (држава, лоби);

3.Културне (школа,црква,музеј,балет.....) 

Улога установе

Оне обезбеђују стабилност друштвеног поретка и врше важне друштвене улоге. 

            ДРУШТВЕНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ

Друштвене организације посредују између друштвених установа и друштвених група. 

Непример, синдикат је организација радника (друштвене групе) која у име њих преговара са институцијом(предузеће ) у којој радници раде (радници су друштвена група

Примери организација су политичке странке, синдикати, невладине и хуманитарне организације.

Улога:

Друштвене организације су "полуге друштвеног деловања"

 

                                                       ДРУШТВЕНЕ ГРУПЕ 

Друштвене  групе су скупине људи повезаних заједничким положајем, улогом, статусом пореклом, културом и историјом.

На пример, породица је биолошко-репродуктивна скупина који повезује порекло; народ је културно-историјска скупина, здравствени радници су функционална скупина а класе су статусне скупине.

Друштвени систем функционише тако што бројне друштвене групе (радници, сељаци, средња класа, богати) преко друштвених организација, на пример странака утичу на друштвене институције,државу. Социјалдемократи представљају раднике, комунисти најсиромашније, конзервативци богате итд.

 

Друштвена структура и друштвени систем

Друштвена структура је релативно стабилан склоп друштвених односа, класа, слојева и елита.

За  друштвену структуру се понекад каже да је "костур" друштва. Она се састоји од класа, слојева, елита и сталежа чији се односи споро мењају.

На пример, структуру српског друштва, упркос променама друштвеног система,  чини суверена власт ,село, град, апарат принуде (војска, правосуђе и полиција), и црква. Тако се обично каже да постоје три класе; горња, средња и доња.

Друштвени систем су "мишићи" и "влакна" који повезују кости у организам друштва али се они мењају и брже настају и нестају.

На пример, промене странака на власти су врло честе  или промене културне моде или унапређење пољопривреде.

Па ипак, политички систем опстаје , култура је и даље доминантно православна у Србији, рецимо, а сеоски обичаји доминирају упркос напретку обраде земљишта и култивацији пољопривреде.

Градова у Србији од одласка Турака скоро да и није било, или у њима нису живели Срби.Они постају доминантна фактор тек крајем 19 века и то само Београд. 

Велику урбанизацију Србија је доживела тек после другог светског рата. Па ипак, према попису становништва Србије тек 1991 године број становника градова је нешто већи од сеоског (51:49). Међутим, везаност града за село, економске тешкоће после распада Југославије , емиграција у иностранство итд. допринели су да град и даље нема ону структурну независност коју је вековима имало село.

С друге стране становници села деценијама напуштају ова насеља у потрази за  "бољим  животом".

Дакле, друштвене структуре су повезане са друштвеним системима али су структуре дубље и трајније, што је основа теорије структурализма .Антрополог Морис Мерло Понта који је дуго живећи са урођеницима указивао да те примитивне заједнице  имају у основи исте структуре као модерне. Он у својој књизи "Дивља мисао" указује да племе у Амазонији има владара(власт) у виду поглавице, лекара и духовника/учитеља уједно, у виду врача односно шамана, и војску.

То исто има и савремена држава.

-он закључује: "структуре су вечне а промене на врху само пролазне".

То наравно није сасвим  тачно али је има одређено значење јер су структуре преко система делатне али тиме се и оне саме мењају, споро али сигурно !

Значај друштвене структуре

Друштвена структура обезбеђује стабилност друштвеног поретка.

Она, упркос променама друштвеног система, опстаје било директно било кроз трансформацију система.

                                                    Историјски оквир

Трговци у  градовима у средњем веку у Европи су били становници насеља које су се називали ".бургови", односно то су била мала трговачко-занатска насеља опасана зидинама која су имала независност у односу на племство у замену за порез који су му плаћали или чак били потпуно слободни.

И данас има тих градова (Хамбург, Гетербург, Магдебург, Фрајбург ....) .

Ту су живели углавном трговци и занатлије са својим  породицама  који су данас владајућа класа "буржоазија ' иако се већина њих одавно не бави трговином и занатством већ индустријом и финансијама. Ови људи су основ, то јест владајућа класа буржоаског односно капиталистичког друштва. 

Другу групу становника "бургова" су чинили бивши војници, судије, свештенци и приватни учитељи за богату трговачку децу. Ову групу људи данас чине припадници средње класе.

После победе буржоске револуције у те градове долазе ослобођени сељаци који касније постају радници и они данас чине доњу класу.

До велике промена друштвено-економске формације односно структуре долази са Француском буржоаском револуцијом 1789 када је власт феуда (села) заменила власт буржоазије (града), и са Америчком буржоаском револуцијом 1776-1787.

Друга велика промена структуре је била октобарска социјалистичка револуција у Русији где је авангарда (елита) радничке и сељачке класе свргнула још нејаку буржоазију и племство, што није успела у Француској, на пример, 1871 године. Та елита се окупила око Комунистичке партије и успоставила власт радника и сељака а сву имовину  буржоазије и племства је национализовала.

Овај систем се у потпуности или у својим остатцима  и данас задржао у источној Европи (Русија,Белорусија) , Азији (Кина,Вијетнам,Северна Кореја,Монголија, Казахстан и Непал) и Јужној Америци (Куба,Никарагва и Венецуела).

                                          Димензије друштвене структуре

Друштвену структуру чине четири димензије:

1.Слојно вертикална-димензија;

2.Хоризонтално-функционлна димензија;

3.Временска димензија;

4.Просторна димензија.

Слојно-вертикална димензија је хијерархијски одређена .Тако се често говори да постоје три класе  и мноштво слојева.На врху се налази горња класа, у средини средња класа а на дну нижа класа. Унутар ових класа су слојеви. По Луису Ворнеру у свакој класи има горњи и  доњи слој.

Хоризонталну димензије чине три релативно независне глобалне функције:

1.Управно-регулативна функција (политика)

2.Производно-репродуктивна функција (економија)

3.Културно духовна функција (култура)

Временски димензије чине:

1.Традиција

2.Иновација

Просторну димензију чине:

1.Село

2.Град.

                                                Однос структуре и система

Друштвене промене система су сталне али ретко доводе до промене структуре или се то дешава много спорије. На пример, данашња села су се битно урбанизована јер имају инфраструктуру  сличну граду али су и даље остала села јер доминира специфичан начин живота и обичаји каквих у граду нема или нестаје. На пример, људи се и даље баве пољопривредом а традиција је јаче изражена.

Најбрже промене су у сфери економије јер ову структуру подстичу иновације али је њена друштвена улога и даље остала иста а то је да обезбеди материјало-репродуктивну базу друштва.

Принципи који делују у економији, као закон о понуде и потражње, се нису никада променили чак ни у социјалистичким државама.

Културна структура  је посебно специфична.Док једно друштво може економски врло брзо да напредује култура може да се конзервише дуги низ времена, тако да се за однос структуре и система можем рећи да је повезан али да поједини делови структуре могу да делују аутономно у односу на друге па чак и да буду противречни.

Србија је неколико пута мењала политички систем али је он углавном остао аутократски без обзира да ли је у питању кнежевина, краљевина или република.

Неки примери

 Пример:Јапан је економски изузетно напредна држава али је у културном смислу је остао сасвим традиционалан толико да већина младих Јапанаца њиховог цара и даље сматра за божанство.

Други пример:У САД већ се деценијама мењају на власти две странке, Демократе и Републиканци,  тако да се говори о "ДВОПАРТИЈСКОМ СИСТЕМУ" док се трећа не појављује иако има покушаја.То значи да политичка друштвена структура која стоји иза овог система (а то су класе и слојеви у Америци) не желе промену овог система.

Трећи пример: Многе бивше социјалистичке државе у источној Европи су укинуле једнопартијски систем али су убрзо људи који су били носиоци старог система или његов "други ешалон" (млађа генерација)  поново дошли на власт у оквиру других странака у новом вишепартијском систему, што говори да се друштвена структура није довољно променила или се није променила уопште али да систем ипак јесте.

Четврти пример: Индија је демократски политички систем али није успела да забрани постојање касти (нека врста сталежа без формалних обележја).

Питања и задаци

1.Шта је друштвене структура;

2.Које су димензије друштвене структуре?

3.Који је значај структуре?

Задатак:Објасни историјски оквир појаве класа ,слојева и елита у Европи.

                                                            Литература

                                                                              

1.    Ентони Гиденс, "Међународни уџбеник социологије, Оксфорд пресс, Оксфорд ,2001;

2.   Владимир Вулетић, "Социологија", Клетт,2011

Сва права задржана

Аутор: А.Лазић МА политиколог

Супкултура и потктултура

Увод

У сваком друштву постоји доминантна култура, "главна" култура или култура већине али, поред ње постоје мањинске културе  које имају сопствена правила, симболе и стилове.

Субкултура најчешће настаје међу младима, односно тинејџерима , који желе да се издвоје покажу своје ставове и протествују против оног што им се не допада у друштву.

Појам супкултуре

Супкултура (Sub-испод- Cultura- култура) означава културу мање друштве групе која се делимично разликује од доминантне културе али не и културу мање естетске вредности. 

Она није нужну супростављена доминантној културу док контракултура јесте.

Пример: млади који слушају рок енд рол носе дуге косе; хип-хопер носе широку одећу и качкете; млади који воле техно музику су рејвери и носе одећу неонских боја.

Неке врсте субкултуре су касније постале популарне и данас су део већинске културе (Поп-култура).

На пример, група "Смак" у Србији или "Битлси" на западу.

Појам контракултуре

Контракултура се супроставља друштву и његовим вредностима (на пример хипици који се супростављају материјализму, капитализму и рату). Док се подкултура може интегрисати у друштво контракултура не може, и то је њихова основа разлика.  Контракутлурни покрети се гасе тако што се из њих издвајају они његови делови који су друштву иоле прихватљиви .Тако се рок енд рол издвојио из хипи-покрета и постао  касније чак део владајуће културе а хипи-покрет је готово нестао или  се утопио у друге мање покрете.

Супкултура у Србији

-рокери и металци 80-тих

- хипхопери и графитери 90-тих

-навијачке групе

-алтернативна сцена, (инди, панк, електронска музика);

-инфлуенсери данас

Значај супкултуре 

Супкултура је израз бунта омладине против владајућег система вредности који је врло често лицемеран, против државне политике (на пример против рата или угњетавања) , против цркве и против патријархалне породице.

Многи савремени прогресивни покрети су настали из супкултуре као на пример феминизам, екологизам и антирасизам.

Аутор: А.Лазић МА политиколог

Сва права задржана