Политичка права и слободе

Ова група права обезбеђује грађанима право на политичку партиципацију, односно право на учешће . То су делимично права друге генерација (слобода удруживања, слобода медија итд.) "освојена" још у 19 веку, а негде и раније (В.Британија) а нека од њих су новијег порекла и спадају у четврту генерацију права (право на обавештеност и заштита података о личности). 

   Према Уставу Р.Србије то су следећа права и слободе.

Изборно право

Сваки пунолетан, пословно способан држављанин Републике Србије има право да бира и да буде биран.
Изборно право је опште и једнако, избори су слободни и непосредни, а гласање је тајно и лично.
Изборно право ужива правну заштиту у складу са законом.

Слобода удруживања

Јемчи се слобода политичког, синдикалног и сваког другог удруживања и право да се остане изван сваког удружења.
Удружења се оснивају без претходног одобрења, уз упис у регистар који води државни орган, у скаду са законом.
Забрањена су тајна и паравојна удружења.
Уставни суд може забранити само оно удружење чије је деловање усмерено на насилно рушење уставног поретка, кршење зајемчених људских или мањинских права или изазивање расне, националне или верске мржње.
Судије Уставног суда, судије, јавни тужиоци, Заштитник грађана, припадници полиције и припадници војске не могу бити чланови политичких странака.

Слобода медија

Свако је слободан да без одобрења, на начин предвиђен законом, оснива новине и друга средства јавног обавештавања.
Телевизијске и радио-станице оснивају се у складу са законом.
У Републици Србији нема цензуре. Надлежни суд може спречити ширење информација и идеја путем средстава јавног обавештавања само ако је то у демократском друштву неопходно ради спречавања позивања на насилно рушење Уставом утврђеног поретка или нарушавање територијалног интегритета Републике Србије, спречавања пропагирања рата или подстрекавања на непосредно насиље или ради спречавања заговарања расне, националне или верске мржње, којим се подстиче на дискриминацију, непријатељство или насиље.
Остваривање права на исправку неистините, непотпуне или нетачно пренете информације којом је повређено нечије право или интерес и права на одговор на објављену информацију уређује се законом.

Слобода окупљања

Мирно окупљање грађана је слободно.
Окупљање у затвореном простору не подлеже одобрењу, ни пријављивању.
Зборови, демонстрације и друга окупљања грађана на отвореном простору пријављују се државном органу, у складу са законом.
Слобода окупљања може се законом ограничити само ако је то неопходно ради заштите јавног здравља, морала, права других или безбедности Републике Србије.

Слобода мишљења и изражавања

Јемчи се слобода мишљења и изражавања, као и слобода да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештењa и идеје.
Слобода изражавања може се законом ограничити, ако је то неопходно ради заштите права и угледа других, чувања ауторитета и непристрасности суда и заштите јавног здравља, морала демократског друштва и националне безбедности Републике Србије

Право на учешће у управљању јавним пословима

Грађани имају право да учествују у управљању јавним пословима и да под једнаким условима ступају у јавне службе и на јавне функције.

Право на петицију

Свако има право да, сам или заједно са другима, упућује петиције и друге предлоге државним органима, организацијама којима су поверена јавна овлашћења, органима аутономне покрајине и органима јединица локалне самоуправе и да од њих добије одговор када га тражи.
Због упућивања петиција и предлога нико не може да трпи штетне последице.
Нико не може да трпи штетне последице за ставове изнете у поднетој петицији или предлогу, осим ако је тиме учинио кривично дело.

Заштита података о личности

Зајемчена је заштита података о личности.
Прикупљање, држање, обрада и коришћење података о личности уређују се законом.
Забрањена је и кажњива употреба података о личности изван сврхе за коју су прикупљени, у складу са законом, осим за потребе вођења кривичног поступка или заштите безбедности Републике Србије, на начин предвиђен законом.
Свако има право да буде обавештен о прикупљеним подацима о својој личности, у складу са законом, и право на судску заштиту због њихове злоупотребе.

Право на обавештеност

Свако има право да истинито, потпуно и благовремено буде обавештаван о питањима од јавног значаја и средства јавног обавештавања су дужна да то право поштују.
Свако има право на приступ подацима који су у поседу државних органа и организација којима су поверена јавна овлашћења, у складу са законом.

Питања 

1. Шта је пасивно бирачко право?

2. Које су врсте политичких права и слобода?

3.Које право гарантује придступ подацима који су у поседу државних органа?

4. Који појединци не могу бити чланови политичких странака.

Људска права и слободе - појам и врсте

Људска права и слободе су оно што сваки човек треба и мора да има, они стандарди које добија већ са самим чином свог рођења а држава има обавезу да им та права призна и да их штити ! Ако се деси да држава није прихватила неко општеприхваћено право оно ипак постоји ако је прихваћено као међународни стандард.

  ( Право на здраву животну средину

     спада у новија људска права)

Сва права и слободе се могу поделити на права на нешто и права да будемо заштићени од нечег.

На пример, право на нешто би било право на живот, право  на својину , право на рад . Право од нечег било право на заштиту од свих облика насиља, право на заштиту од дискриминације и слично.

Према области коју уређују права и слободе могу бити:

1.Политичка права и слободе

Ову групу права обухватају сва права и слободе које грађанима омогућавају учешће, то јест партиципацију у јавном животу као што су бирачко право, слобода удруживања, право на петицију и сл.

2.Лична права и слободе

Ту спадају право на живот, право на слободу, право на заштиту од насиља , слобода вероисповести, тајност пошиљке и сл .

3.Економско-социјална права и слободе

Ово су права која гарантују егзистенцију човеку . У њих спада право на рад, право на својину, права на социјалну  заштиту и слично.

4. Остала права и слободе

Ово је тзв четврта генерација права која обухвата еколошка права, права детета, право на образовање, заштита интелектуалне својине и слично.

Постоје и друге поделе људских права. Према једном моделу она се могу поделити на индивидуална, она која има појединац и колективна, она која уживају припадници неке групе, на пример, права припадника националне мањине да истичу своју заставу.

Затим, подела права на формална и стварна. 

Постоје и права негативног статуса, и права позитивног статуса. Права негативног статуса су она права и слободе које држава не може да дира, а пример, слобода говора. Права позитивног статуса су она права којим грађанин може од државе нешто да захтева. На пример, право на кандидовање на јавну функцију.

Према предмету права и слободе могу бити лична, политичка, економска, социјална, културна и здравствена.

Затим, према историјском критеријуму говоримо о четири генерације права. Прву генерацију чине цивилна или лична права и слободе настала у касном феудализму и током борбе за грађанско друштво. Другу генерацију чине политичке слободе и права грађана. То су бирачко право, слобода удруживања, право на петицију и слично. Трећа генерација слобода и права чине тзв. социјална права као што су обезбеђење личне и друштвене егзистенције. И, последња, четврта генерација права обухвата тзв. нова права, као не пример,  право приватности, право на здраву животну средину, право на информације од јавног значаја.

                        Грађанин

Грађанин је држављанин одређене државе који има одређена права али и дужености према тој држави . За разлику од човека, који ужива људска права која нису грађанска, на пример право на азил које уживају странци грађанска права уживају само држављани. 

Питања

1.Објасни политичка права и слободе ?
2.Која су економска права и слободе
3.Која је разлика између грађанина и човека ?