Значење Устава

Термин "Устав" потиче из српског језика и означава "брану", део бране који регулише ниво воде . У ширем, пренесеном значењу Устав је правни акт којим се ограничава самовоља владара или самовоља уопште.

У овом правном акту налази се споразум између најважнијих друштвених снага о организацији државе, и како можемо претпоставити да су интереси различитих друштвених група у сваком друштву различити,  кршење Устава се сматра свугде тешком повредом друштвених правила јер угрожава целу државу као претпостављено колективно јединство сваког човека рођеног у тој држави и његове заједнице.

Како су друштвени односи, као и све остало промнљиви, тако се и уставни акти мењају али увек релативно споро што обезбеђује стабилност и извенсост поретка друштвених односа мада постоје и тзв."револуционарни устави" као акти којим отпочиње нови поредак након великих и дубоких друштвених промена као што су револуције или буне.

 

У правном смислу Устав је највиши општи правни акт у великој већини држава света.

Устав је основни правни акт правног поретка Републике Србије али и већине држава. То конкретно значи да се питање неког права решава индивидуалним правним актом, на пример пресудом. Ова се заснива на неком закону, као општем акту. Закон се заснива на Уставу на коме почивају сви закони и цео правни поредак неке државе. Ако би се неко питао на чему се заснива Устав одговор би био на претходном уставу а овај на неком другом ранијем, ако је постојао, итд. до првог устава кога доноси неки узурпатор, владар или колегијално тело. За акт или радњу који нису засновани на праву не можемо рећи да су правни, самим тим ни законити (легални).
                                                         

                  Врсте Устава

Према начину доношења и промене устави могу бити

1." Чврсти", који се доносе по посебној процедури која гарантује изузетност овог правног акта у односу на друге,и
2. "Гипки", који се доносе по истој или сличној процедури као други закони.

Према субјекту уставности разликујемо

1.Народне уставе. Ове уставне акте доноси народ било непосредно на референдуму, било посредно у скупштинској расправи, било на оба начина.

2.Устав-пактови.   Ови устави су средњовековни споразуми између владара и племства.

3.Октроисани устави. Правни акти које доноси владара и "дарују их" свом народу , поданицима.

Према облику уставност може бити

1.Писана/кодификована
2.Неписана/некодификована, која се налази у више аката.

Питања

1. Шта значи израз Устав ?

2. Која је садржина Устава Србије?

3. Које су врсте Устава ?

Демократска локална самоуправа

Србија има дугу традицију локалне самуправе . Током периода османске окупације традиција сеоских скупштина и кнежева које су равноправно бирали сви припадници једног села трајала је као институција током векова стране окупације и очувала нешто од негдашње српске државности !

Локалну самоуправу су Срби имали на нивоу села, месних заједница, општина, срезова и округа али се она данас спроводи преко општина као основних јединица локалне самоуправе.

- Право на локалну самоуправу грађани остварују данас у територијалним јединицама ;
1.Општина;
2.Град;
3.Град Београд.

Општина је територијална јединица мања од 100 000 становника.

- Право на локалну самоуправу грађани остварују непосредно и посредно. Непосредно путем референдума и народне иницијативе а посредно избором одборника за органе локалне власти.
Градови су у суштини веома слични општинама али са нешто већим обимом надлежности и сложенијом организацијом управе, док је Град Београд посебна врста локалне самоуправе која је састављена из два нивоа локалне власти- ниво власти градских општина и ниво власти Града Београда !


-Надлежности локалне самоуправе су:

1.Старање о обављању комуналних делатности (водоснабдевање, одржавање јавне чистоће, одржавање зелених површина, гробаља итд);
2.Заштита животне средине;
3.Изградња и одржавање локалних и некатегорисаних путева и улица;
4.Одржавање и коришћење градског грађевинског земљишта;
5. Задовољавање одређених потреба грађана у областима културе, образовања, занатства, трговине , угоститељства,  друштвене бриге о деци, примарне здравствене заштите и друго.

Ради остваривања својих надлежности локална самоуправа има своје органе. Органи локалне самоуправе су;

1.Скупштина општине/града;
2.Председник општине/Градоначелник;
3.Општинско/градско Веће;
4.Општинска/градска управа.

1.Скупштина општине доноси Статут, буџет локалне самоуправе, Програм развоја општине/града; бира и разрешава Председника општине и Општинско веће, расписује општински референдум, оснива јавна предузећа и установе и др.
Скупштину општине чине одборници.

2.Општински/Градско Веће утврђује предлог буџета; извршава одлуке Скупштине општине; одлучује у другом степену по жалбама локалних инспекцијских органа.

3.Председник општине представља Општину, налаже трошење буџета, усмерава рад општинске управе; председава општинским већем и извршава, сам или кроз општинско веће, одлуке Скупштине општине.

4.Општинска управа врши управни надзор; непосредно спроводи одлуке  председника општине и општинског већа и обавља друге послове у складу са законом и статутом општине/града.

Мандат општинског већа, скупштине општине и председника општине траје четири године. 

Види више

http://www.paragraf.rs/propisi_download/zakon_o_lokalnoj_samoupravi.pdf

http://sllistbeograd.rs/documents/ustav_republike_srbije_lat.pdf

Питања:

1. У којим територијалним јединицама се остварује локална самоуправа?

2. Како грађани непосредно остварују право на локалну самоуправу? А посредно?

3. Које су надлежности општине?

4. Који су органи општине?

Проф. Александар Лазић

Средња школа "Жикица Дамњановић"

Друштвена подела рада

Подела рада је општи закон свих људских друштава. Присутна је у свакој људској заједници у овом или у оном облику.

Најстарији облик је природна подела рада,  која обухвата поделу послова на мушке и женске ( према полу) и према узрасту.

Други облик поделе рада је историјска подела рада. У родовској заједници (праисторија) људи се баве ловом и риболовом. Од ње се најпре одвајају земљорадници а то су сточари и ратари. Сточари и ратари све ређе лове и живе седелачким начином живота. Настају прва стална људска насеља , села. Ово је прва историјска подела рада.

                                             ( Човек је најпре био ловац)

Друга историјска подела рада везана је за појаву занатства. Занатлије у почетку живе на селу али се касније одвајају од села јер је њихов рад у класној супротности са земљорадњом.

Трећа историјска подела рада је појава трговине када се трговци и занатлије одвајају од земљорадника у градове због чега настаје и подела на село и град.

                                                                 Значај

Подела рада доводи до друштвеног раслојавања на класе и појаву државе као класне институције.

Подела рада води већој специјализацији послова али и отуђењу рада.

Подела рада води већој солидарности између људских група јер ни једна не може производити све.

Питања

1. Шта је природна подела рада?

2. Шта обухвата прва историјска подела рада?

3.Шта обухвата друга историјска подела рада?

4. Шта обухвата трећа историјска подела рада?

Проф. Александар Лазић

Средња школа "Жикица Дамњановић"

Појам и развој демократијe

                                               

"Демократија" је реч грчког етимолошког порекла која означава владавину народа. Међутим, сматра се да су облици племенске демократије постојали и раније у виду племенске скупштине. Али овај вид владавине се само условно може схватити као „владавина народа“ јер су под појмом народа, у старој Грчкој, подразумевани само слободни одрасли мушкарци.
Античка грчка демократија је била непосредна. Али са појавом великих држава, великих и по броју становника и по величини територије, овај облик демократије није имао више смисла јер је било немогуће сакупити велики број људи на једном месту у кратко време који би стално и компетентно вршили државне послове. Тако се јавља други облик демократије , посредна или представничка демократија.

Осим овог разлога, демократија је дошла на рђав глас и као „тиранија већине“, као владавина необразованих која је производила хаос из чега је касније настајала диктатура, односно владавина демагога. У средњем веку демократија је замрла (мада не сасвим јер је у одређеним траговима постојала код слободних градова ). Она се поново јавља тек у Великој Британији у 17 веку као парламентарна демократија у коју су били укључени само припадници племићког сталежа.

Француски филозоф Шарл Монтескје у својој књизи „Дух закона“ предлаже један нови модел демократије а то је представничка или репрезентативна демократија, која је у пракси већ постојала у Енглеској, али уз поделу власти као демократски додатак заштите од тираније. Представничка демократија има одређене предности од неспосредне ,директне“ демократије јер се може применити на бирачко тело великих држава и зато што обезбеђује неопходан ниво стабилности и стручности при вршењу државних послова.Овај облик демократије представља основ данашњих демократских политичких система већине држава.



                   (Шарл Монтескје)

С друге стране, француски филозоф Жан Жак Русо се у 18 веку залагао за враћање непосредној демократији кроз доношење закона од стране народа (законодавни референдум) али и је и сам признавао потребу постојања једног народног представништва Конвента који би формулисао законске предлоге. Тај орган , међутим, није био ничим ограничен јер је воља народа неограничена и апсолутна у складу са његовим начелом повратку природи, филозофским начелом о интристичној доброти људи коју су покварили држава и приватна својина.

Иако је ређа непосредна демократија постоји и данас у многим државама па и у Србији и представља значајну допуну савременим демократијама. Она се јавља у облицима референдума и народне иницијативе а постоје у облици који се дефинишу статутима локалних самоуправа као што је збор грађана.



              (Жан Жак Русо)

Посредна или парламентарна демократија се остварује у савременим државама путем плурализма политичких странака (вишепартијски систем) и идеја. Она се јавља, по неким ауторима (Аренд Лајбхарт, Вучина Васовић) као већинска, мажоративна, демократија;као конценсуална демократија и као делиберативна демократија.
Упоредо са развојем теорије о демократији развијала се и пракса кроз ширење изборног цензуса. После француске и америчке буржоаске револуције краје 18. века укида се сталешка скупштина и уводи право народно представништво. Па ипак жене нису имале право гласа још читав век. Тек после првог светског рата а нарочито после другог светског рата и жене добијају бирачко право тако да је оно данас опште за све пунолетне грађане.

Питања и задаци:

1.Шта значи реч демократија?
2.Која су два основна облика демократије?
3.Зашто је „нестала“ античка демократија?
4.Које су предности представничке демократије у односу на директну демократију?
5.Који су облици непосредне демократије?

Задатак:

Да ученици применом савремених информационо-комуникационих технологија напишу реферат о конценсуалној,делиберативној и већинској демократије – сличностима и разликама.

Проф. Александар Лазић

Средња школа "Жикица Дамњановић"

Припреме за тест из устава и права грађана

1. Шта је Устав?

Устав је највиши, општи правни акт.

2. Какво је значење устава?

Реч Устав потиче од српскее речи устава или брана, а у преносном значењу је брана од самовоље.

3. Који су елементи Устава?

Елементи Устава су:

- организација државне власти;

-људска права и слободе;

-принципи друштвено-економских односа.

4. Шта је уставност?

Уставност је сагласност закона и подзаконских општих аката са уставом.

5. Шта је законитост?

Законитост је сагласност подзаконских општих ако са Законом.

6. Шта је уставност у материјалном смислу?

Постојање устава као највишег правног акта.

7. Шта је законитост у материјалном смислу?

Законитост у материјалном је поступање по закону и доношење појединачних аката на основу закона или општег акта који је донет на основу закона.

8. Које су надлежности Уставног суда?

Надлежности Уставног суда су:

- заштита система уставности и законитости;

-заштита људских права и слобода када су исцрпљена правна средства или када нису предвиђена.

9. Које су врсте редовних судова?

Постоје редовни судови опште надлежности и редовни судови посебне надлежности.

10. Који су редовни судови опште надлежности?

Редовни судови опште надлежности су: основни судови, виши судови и апелациони судови.

11. Који су судови посебне надлежности?

Судови посебне надлежности су:

Управни суд, прекршајни суд, виши прекршајни суд, привредни суд и привредни апелациони суд.

12. За која дела суди Виши суд?

За дела за која је запрећена казна затвора преко 10 година.

13. Које су надлежности Основног суда?

Кривична дела за која је запрећена казна затвора до десет година и десет година.

14. Које су надлежности Апелационог суда?

Апелациони суд суди по жалби на пресуду вишег суда,а у неким случајевима и основног суда.

15. Која су начела независности судства?

- Суд суди у Већу, изузетно може судити судија појединац;

-Пресуде се доносе у име народа;

-Трајност судијске функције;

-Непреместивост судије;

- Независност судије и суда од извршне и законодавне власти;

- Забрана вршења политичких функција и рада изван професије, осим професуре.

Проф. Александар Лазић

Средња школа "Жикица Дамњановић"

Редовни судови

Видео прилог

Шематски приказ мреже редовних судова у Р. Србији

                                                             

Судска грана власти је независна од извршне и законодавне гране власти, што чини суштину начела поделе власти. Она је некада била спојена са владарском функцијом али се касније од ње осамосталила и постала независна јер је доста рано процењено да оваква делатност захтева високо стручно знање и непристрасност. Данас се сматра да је независност судства темељ добро уређене државе  односно владавине права.

Основни судови-надлежности

Судска власт у Републици Србији припада редовним судовима опште и редовним судовима посебне надлежности. Редовни судови опште надлежности су основни судови, виши судови и аплеациони суд. Редовни судови посебне надлежности су прекршајни суд, виши прекршајни суд, привредни суд, привредни апелациони суд и управни суд. Највиши суд је Врховни касациони суд који по својој снази стоји изнад свих судова опште и посебне надлежности

Основни судови суде за кривична дела за које је запрећене казна затвора до десет година и десет година затвора. Такође они одлучују у породичним, стамбеним, и у неким грађанским и радним споровима као и у ванпарничким поступцима.

Виши судови у првом степену суде за кривична дела за које запрећена казна затвора већа од десет година; за кривична дела силовања, кривична дела против територијалног интегритета Републике Србије, повреде закона од стране судије и од стране тужиоца, спорове у вези штрајка и у неким грађанским споровима. Виши судови суде у другом степену по жалбама на одлуке основних судова, ако закон не предвиђа другачије.

Апелациони суд одлучује у другостепеном поступку по жалбама изјављеним на одлуке виших судова и основних судова, када то закон предвиђа.

Привредни судови одлучују у споровима између домаћих и страних привредних субјеката, између домаћих привредних субјеката и домаћих правних лица, и у неким споровима између домаћих привредних субјеката и домаћих физичких лица. Он суди такође и у споровима поводом стечаја,  споровима о ауторским и другим правима  

Привредни апелациони суд суди по жалбама на одлуке привредних судова.

Прекршајни судови суде у првом степену за дела која су законом дефинисана као прекршаји а која нису у надлежности прекршајног органа.

Виши прекршајни суд суди по жалбама на одлуке прекршајних судова

Управни суд суди да ли су појединачни правни акти и радње органа јавне власти којима су поверена јавна овлашћења у складу са законом или  у складу са општим актом донетим на основу закона.

Врховни касациони суд има две врсте надлежности: надлежности у  суђењу и надлежности изван суђења. У надлежностима у вези суђења ВКС одлучује о ванредним правним средствима изјављеним на одлуке судова Републике Србије и одлучује о сукобу надлежности између судова.

У надлежности изван суђења ВКС утврђује начелне правне ставове ради јединствене судске примене права; именује судије Уставног суда и разматра примену закона и других прописа.

       

     Принципи независности судства

1.Суд суди у већу , изузетно може судити судија појединац;
2.Судске одлуке се заснивају на Уставу, закону, потврђеном међународном уговору и пропису донетом на основу закона;
3.Сталност судијске функције.Изутено, судији први  пут изабраном мандат траје три године;
4.Независност судије;
5..Непреместивост судије;
5.Имунитет судије. Судија не може бити позван на одговорност или кажњен због изнетог мишљења или датог гласа у току вршења судијске функције, осим ако тиме није прекршио закон;
6.Неспојивост судијске финкције. Судија не може бити члан странака нити вршити друге послове, неспојиве са његовом функцијом.

Питања

1. Који су судови опште надлежности?

2. Који су судови посебне надлежности?

3. Које функције има Врховни касациони суд?