Криминал

 

 Криминал је друштвена појава која спада у социјално-патолошке појаве. 

То су дела и поступци људи против права и слобода грађана и против морала.

Сам израз "криминал" потиче од латинске речи crimen што значи злочин. 

Наука о криминалу је криминологија и она је помоћна социолошка дисциплина која проучава ову област , док је криминалистика специјална наука која се бави проблемима и питањима превенције и откривања криминалних дела применом различиих техника и метода.

Суштина ове појаве је тешко одредива јер се у једном друштву могу сматрати криминалним делима и она која у другим нису већ спадају у домен људских слобода или су евентуално неморална али нису кажњива. На пример, у неким исламским државама испијање алкохола је кривично дело док у другима није. У већини обичаја свих светских култура прељуба је неморална али само у неколико држава (Турска,Иран,Сомалија, на пример) је и кривично дело.

У једној држави под појмом политичког криминала могу бити дефинисана разна идеолошка застрањивања док су она у другој или другима потпуно дозвољена. Тако је, на пример, у социјалистичким државама било тешко кривично дело оснивање несоцијалистичких странака док је на пример, баш супротно, у САД током средине 20 века било кажњиво бити коминиста. Чак и најлибералније државе неће допустити потпуну идеолошку слободу својим грађанима већ ће ставити неке оквире чијим се прекорачењем залази у подручје политичког криминала. То су на пример, дела против уставног поретка као што су оружна побуна, тероризам, атентат над државним функционером и слично али и дела угрожавања владајуће идеологије на пример оснивање странака у демократском друштву које би се залагале за укидање демократског друштва и дискриминацију људи.

 Па ипак, постоје неке врсте криминала који се неоспорно сматрају криминалом било где да се десе као што је крађа, насилничко понашање, силовање, убиство и слично. Ова врста криминала се назива обичан или конвенционалан криминал. Па ипак, чак и када је у питању "обичан " криминал и ту могу постојати разлике у стањима друштва. На пример, у ратном стању убијање непријатеља дозвољеним средствима није криминал већ очекивано понашање. Експропријација имовине ратних злочинаца и ратних профитера или издајника се не сматра отимањем имовине. Али, у другим, нормалним ситуацијама, ово би био криминал што значи да се криминал повезује и са другим областима друштвеног живота и са самом перцепцијом тога шта је у неком тренутку за одређено друштво дозвољено а шта није.

Када криминал има обележја организованости, односно када "послује" као корпорација или предузеће али са нелегалним облицима делатности тада говоримо о постојању огранизованог криминала или мафије. Облици овог криминала су илегална трговина или кријумчарење (контрабанда) акцизних производа (алкохол, цигарете, нафта), производња и стављање у промет наркотика, изнуда или "рекет", трговина људима, коцка, проституција итд. За сваки од ових видова криминала је карактеристично следеће: 1. Имају одлике организованости; 2. Имају сарадњу или подршку у државним органима, полицији, правосуђу и управи без чије подршке не би могли да функционишу.

Следећи вид криминала који има непосредне везе са претходним, дакле организованим криминалом је "криминал белих оковратника" од којих је најпознатија корупција. Осим коруцпије у овај вид криминала спадају и кривична дела проневере , "ситног" примања мита, "прања новца" итд. Оно што је заједничко за сваки од видова овог криминала, осим примања "ситног" мита је да он 1. функционише у синергији са организованим криминалом , и да 2. га чине носиоци јавних функција  (судије,тужиоци, полицајци, државни чиновници, министри итд).

Чак и када је у питању "ситна корупција" као што је примање поклона (алкохола, цигарета, кафе, слаткиша) итд, за посао који иначе треба или мора да се уради по службеној дужности, штета може бити велика јер се нарушава интегритет институције иако у материјалном смислу штете такорећи нема.

У новије време, са развојем информационо-комуникационих технологија развија се тзв. сајбер криминал који обухвата кривична дела која се врше путем интернета, комјутера, на даљину и обухватају крађу података,  крађу идентитета,  хаковање, односно неовашћени упад у други интернет систем, уништавање података путем рачунарских вируса итд.

Питања

1.Шта је криминал?

2.Које су врсте криминала?

3.Објасни "обичан" криминал.

4.Шта је организовани криминал?

5.Шта је корупција?