Социолошке теорије представљају основе или парадигме којима се друштво дефинише разним облицима и карактеристикама. Ове карактеристике битно опредељују циљеве науке о друштву.
Најважније парадагме су:
1. Органицизам, који друштво посматра као један ентитет који се може поредити са организмом.
2. Теорије силе, које друштво посматрају као поље сукоба људских група, племена, народа или класа.
3. Интеракционистичке теорије, које стављају нагласак на људску интеракцију, односно међудејство појединих људи.
Врсте социошких теорија
Све социолошке теорије се због прегледности могу поделити на старије и новије социолошке теорије.
У групу старијих органицистичких теорија спадају позитивизам Огиста Конта и социологизам Емила Диркема. Новије органицистичке теорије су структурализам и функционализам.
( Емил Диркем)
У групу старијих конфликтних теорија спадају теорије силе Гобиноа и Чембрлена које историју виде као вечити рат између племена и народа. Марксизам је новија теорија која сматра да је сукоб класа покретачка сила историје.
Интеракционистичке теорије се деле на старију социологију разумевања Макса Вебера и симболички интеракционизам Џорџа Херберта Мида и Херберт Блумер.
Задаци за ученике
Ученици су подељени у групе које требају да истраже главне социолошке теорије и напишу есеје.
