Рад је врста друштвене делатности али није једина делатност. Постоје врсте друштвених делатности као што су обустава рада (штрајк), навијање на стадиону или гласање на изборима који нису рад.
Па ипак, рад је најважнија врста друштвене делатности.
Врсте рада
Економско схватање рада ; то је рад који ствара вредност, било кроз производњу материјалних производа, експлоатацију природе и пружање услуга.
Из тог разлога у зависности о којој врсти производње је реч разликујемо секторе друштвене производње: Први сектор, или примарни сектор обухвата експлоатацију природних ресурса, земље, руде, шума, воде итд. Зато овом сектору припада рударство, шумарство, лов и риболов и земљорадња.
Други, или секундарни сектор обухвата прераду природних ресурса добијених од делатности примарног сектора. То је индустрија.
Трећи сектор, или терцијарни сектор пружа материјалне услуге везане за расподелу и размену ресурса и производа; саобраћај, складиштење робе, трговина итд.
Овај сектор услуга се из пружања материјалних услуга даље развија у правцу пружања духовних услуга као што су просвета, здравство, банкарство, наука, уметност, религија, администрација итд.
Поред економског тумачења рада постоји антрополошко схватање рада.
Рад је важан за формирање човекове личности. Многобројни мислиоци су тај вид рада тумачили на различите начине. По немачком филозофу Хегелу "рад ослобађа", он је "царство нужности којим се стиже до царства слободе". Према Марксу рад је генеричка суштина човека. Према Диркему све већа специјализација рада укида сегментни карактер друштва и повећава солидарност међу људима чинићи их упућене једних на друге.
Постоје и негативна тумачења рада. Тако Библија рад посматра као божју казну за првородни грех.
Чиниоци рада
Као што смо видели рад је увек био повезан са неком врстом производње. У почетку реч је о производњи добара за задовољавање основних животних потреба а касније и виших.
Скуп свих ових индивидуалних делатности сачињава оно што се назива друштвена производња.
Чиниоци друштвене производње су:
1. Човек са његовим знањем и искуством;
2.Средства за рад;
3. Предмети рада.
Човек, радник, и средства за рад заједно сачињавају појам који се у социологији назива производне снаге.
Средства за рад и предмети рада сачињавају појам који се назива средства за производњу.
Иако нису непосредан чинилац друштвене производње на њу много утичу тзв. производни односи. То су односи између радника и послодавца.
Ови односи су често напети јер су противречни. Послодавац жели добит а радници зараде . Да би заштитили своје интересе радници оснивају своја удружења, најчешће синдикате, а послодавци своја. Средства борбе ова два удружења су различита а најизразитији облици су штрајк, на страни радника, и тзв. лок-аут (привремено затварање предузећа) на страни послодавца.
Ови заоштрени односи на страни синдиката и послодаваца се решавају колективним преговорањем у коме посредује трећа страна, најчешће Држава, у виду тзв. колективних уговора и радних закона.
Историјски облици
производње
Два су историјска облика производње добара.
1. Натуралну облик;
2. Робно новчани облик.
Натурални облик произдње добара је намењен задовољавању потреба самог произвођача, а до размене долази само случајно, на пример, ако је родна година па ратару преостане жита да га размени за стоку коју има сточар, при чему ратар и сточар временом постају упућени једни на друге. Овај облик размене се назива трампа.
Са појавом злата а затим и новца појављују се универзални облици размене. Човек не производи више за себе већ за тржиште. Када се производи производе за тржиште а не за произвођача они постају роба јер се на тржишту уступају обично непознатом купцу, а цена те робе не зависи више само и непосредно од рада већ и од понуде и потражње.
Закон понуде и потражње гласи да ако је понуда робе већа од потражње цена пада, и обрнуто, ако је потражња већа од понуде цена расте.
Да би повећао конкурентност своје робе на тржишту сваки послодавац настоји да смањи време потребно да произведе једну робу. Тако један произвођач производи један каиш за сат времена, други за два а трећи за три сата, при чему је просечно потребно радно време аритметичка средина свих времена потребног да се произведе , у овом случају каиш, а то је два сата. Овај закон који нагони произвођаче да све више смањују радно време за производњу материјалних добара и услуга назива се закон вредности. Он има улогу на тржишту која доводи до нормализације и равномерне прерасподеле људског рада на све секторе друштвене производње, па и оне непопуларне.
Роба
Роба је производ људског рада намењен тржишту где се уступа обично непознатом купцу.
Вредност робе зависи од радног времене које је потребно да се та роба произвее . У том смислу , време се појављује као конкретан рад и као апстрактан рад.
Конкретан рад је стварно време потребно да се произведе нка роба А, а апстрактан рад је просечно потребно радно време да се произведе нека роба а,б,ц ...
Радно време потребно за производњу робе је суштина закона вредности, који гласи "сваки произвођач настоји да своју робу произведе за време краће од просечно потребног рдног времена како би путем размене дошао до екстрапрофита.".
С обзиром да се радно време непосредно скраћује, било максимизацијом живог рада (рад људи и животиња) било максимизацијом "опредмећеног рада (рад машина) долази до непрестане конкуренције која доводи до тога да неки произвођачи напуштају тржиште где не могу да зараде и прелазе на тржиште где је мања конкуренција. Тако закон вредности доводи до равномерне расподеле целокупног фонда људског рада на различите секторе друштвене производње .
Поред закона вредности, на тржишту делује и закон о пунде и потражње. Ово је веома подстицајан закон који нагони произвођаче да производе робу за непознате купце и тако свесно улазе у ризк ради зараде, односно екстрапрофита. Закон понуде и потражње гласи: ако ј понуда робе већа од потражње цена пада, и обрнуто, ако је потражња робе већа од понуде, цена расте.
Питања
1. Шта је рад?
2. Која је разлика између рада и друштвене делатности?
3.Које су врсте рада?
4. Који су сектори друштвене производње?
5. Који су чиниоци друштвене производње?
6.Шта су произведне снаге?
7. Шта су средства за производњу?
8. Шта су произведни односи?
9. Шта је трампа?
10. Шта је роба?
11. Објасни закон понуде и потражње.
12. Објасни закон вредности.
Нема коментара:
Постави коментар