уторак, 5. мај 2015.

Облици аутономије




- Аутономија је реч грчког порекла која означава самосталност у доношењу закона. То је самоуправа у ширем схватању те речи, а у филозофијској терминологији способност да се буде законодаван односно самосталан. У политичком значењу аутономија је самосталност без независности!

- Аутономија се јавља у више облика:

1. Територијална аутономија;
2. Културна аутономија;
3.Функционална аутономија.


1. Територијална аутономија у Републици Србији се стварају у Аутономној Покрајини Војводини и Аутономној Покрајини Косово и Метохија. АП Косово и Метохија, ужива статус суштинске аутономије.Ако је суштинска односно супстанцијална аутономија блиска независност по обиму надлежности, она у погледу статуса не нарушава јединствени карактер држава, односно Републике Србије. У теорији али и у пракси има много територија које користе територијалну аутономију али оне по свом садржају могу бити различите; од "уске" аутономије која је врло блиска потпуној потчињености, преко широке аутономије какву у Србији има покрајина Војводина, до суштинске аутономије. Какав и колики обим  аутономије има једна област зависи од етничких, политичких, економских и других специфичности те државе. Оно што је, међутим, заједничко за сваки вид територијалне аутономије је да се она односи на део државе.

Image result for autonomija

2. Културна аутономија, за разлику од територијалне није ограничена унутрашњим простором осим границама те државе. У Републици Србији културну аутономију уживају националне мањине како би очували свој идентитет. Она се остварује кроз Савете националних мањина који се потом старају о образовању, култури, информисању, обележавању насељених места, где је значајно присуство припадника неке мањине.

3. Функционална аутономија.

Функционална аутономија се остварује у установи здравствене и социјалне заштите и установама образовања. Најпознатији вид ове аутономије је онај који имају Универзитет
  Овај вид аутономије се остварује кроз самосталан избор својих органа управљања и руковођења, слободу уређења своје делатности и права на прикупљање и коришћење сопствених прихода. 

Поред ових видова аутономије историја познаје и тзв. персоналну аутономију али је она данас врло ретка мада поједине заједнице траже његову обнову!

Види више

хттп:

//ввв.уставни.суд.рс/паге/виев/139-100028/устав-републике-србије Задатак; ученици да прочитају , пронађу и изложе што више података о персоналној аутономији .

Питања

1. Шта је аутономијa?
2. Које врсте аутономије постоје ?
3. Објасни територијалну аутономију?
4. Објасни културну аутономију ?
5. Објасни функционалну аутономију ?


Проф. Александар Лазић
Средња школа "Жикица Дамњановић"




уторак, 31. март 2015.

Ostala prava i slobode (zdravstvena i kulturna prava)


1.Здравствена права

Устава Србије познаје следећа здравствена права и слободе:

1.1. Право на здравствену заштиту;
1.2. Право на здраву животну средину





               Право на здравствену заштиту


Сви, а посебно стари, имају право здравственог заштите!



Свако има право на заштиту свог физичког и психичког здравља.
Остваривање права на здравствену заштиту уређује се законом.
Деца, труднице, мајке на породиљском одсуству и самохрани родитељ са дететом до седме године живота имају право на бесплатну заштиту здравља, ако није остварен на други начин.


                                          Право на здраву животну средину


               

Свако има право на здравствени животну средину као и право на истину и благовремену информацију о њеном стању.
Свако, нарочито Република Србија и Аутономна покрајина имају дужност чувања и унапређења животне средине.


2.Културна права и слободе

2.1.Право на образовање;
2.2.Право на слободу научног и уметничког стварања  Право на образовање




                                             





Сваки грађанин Републике Србије има право на образовање.
Основно образовање је обавезно и бесплатно, а средње образовање је бесплатно.
Успешна и надарена лица слабијег имовног стања имају право на бесплатно високошколско образовање.
Високошколско образовање се уређује законом.





      Право на слободу научног и уметничког стварања У Републици Србији нема цензуре. Гарантује се слобода научног и уметничког стварања. Гарантује се право ауторима научних и уметничких дела на моралну и материјалну накнаду за своје стваралаштво. Линкови Устав Србије - хттп: //ввв.уставни.суд.рс/паге/виев/139-100028/устав-републике-србије Заштитник права градана - хттп://ввв.омбудсман.рс/индек.пхп/ланг-ср_ИУ














Повереник за равноправност - хттп://ввв.равноправност.гов.рс/



Проф. Александар Лазић
Средња школа "Жикица Дамњановић"


субота, 28. фебруар 2015.

Лична права и слободе



-Лична права спадају у групу најстаријих људских права и слободе.
-Њихов значај се састоји у заштити основних вредности као што су живот, слобода појединца, недискриминација итд. 

Врсте личних права

1. Право на једнакост и равноправност

Забрањен је сваки вид дискриминације.
Под дискриминацијом се сматра неоправдано стављање појединца или групе у неравноправан положај због расе, пола, језика, страначког одређења, здравственог стања или другог личног својства.
Не сматрају се дискриминацијом мере државе којима се групе које се налазе у суштински неједнаком положају из њега извлаче (тзв "позитивна дискриминација.);

2.Право на живот

. У Србији нема смртне .
Забрањено је клонирање људских бића.



3. Право на личну слободу

Свако има право на личну слободу. Слобода човеку може бити ограничена само у складу са законом и од стране органа који по закону има право на то.
Задржавање у притвору се ограничава на најмању меру.
Одлуком првостепеног суда притвор може трајати најдуже три месеца а одлуком вишег суда још три месеца. Ако се у року од 6. месеца не подигне оптижница, човек се мора пустити на слободу.
Полицијско задржавање може трајати најдуже 48. сати.

4.Неповредивост физичког и психичког интегритета човека
Забрањен је сваки вид злостављања, вређања, сакаћења или физичког оштећења човека и окрутног поступка према њему. Забрањени су медицински експерименти над човеком без његове сагласности.

Резултат слике за право на слободу

5. Слобода савести, мисли и вероисповести

Свако има право на религиозно убеђење и право да учествује у верским обредима и због тога не може бити позван на одговорност.
Слобода вероисповести се може ограничити ако се њоме  крше уставна права и слободе.

6.Слобода кретања и настањивања

Свако има право да се слободно креће и настањује у Републици Србији као и право да је напусти и врати се у њу.
Ово се право може ограничити у случају рата, ванредног стања  и стања непосредне ратне опасности. 

7. Тајност писама

Забрањено је откривање туђих писама, читање мејлова и других пошиљака.
Само на основу одлуке надлежног суда, у ограниченом периоду, када постоје основне суме постојања кривичног дела или угрожавања безбедности  државе, надлежни орган може да дозволи да се привремено одступи од овог права.

8.Слобода националног опредељења .

Свако може да се определи онако како се национално осећа. Свако има право да се национално не определи.

9.Неповредивост стана 

 Нико не може да продре или користи  туђ стан без воље његовог власника или држаоца.
Лице чији се стан претреса има право да оно само или преко заступника  присуствује претресу стана. Изузетно, службено лице може да продре у стану и да врши и претрес стана и без одлуке суда, ако је то неоходно за непосредно хватање учиниоца кривичног дела или спречавање опасности по живот људи и штете имовине. 

10.Права националних мањина

Националне мањине остварују своја права појединачно или у групама са другим припадницима националних мањина, преко тзв. Савета националних мањина.

Резултат слике за неповерљивост стана


11.Право на држављанство

 Сваки грађанин Р. Србије има право на држављанство и оно му не може бити одузето.
Дете апатрида рођено на територији Р. Србије стиче право на држављанство .
Право на стицање или отпуштање из држављанства уређује се законом.

12.Права странаца и право на азил

Странци уживају права у Републици Србији у складу са Уставом, Међународним уговором и споразумом између Републике Србије и државе из које они долазе.
Особе које из њихове државе беже због прогона због расе, језика, пола, политичког опредељења итд. имају право на уточиште (азил) у Р. Србије.
Ово право не уживају учионици кривичних дела.


Корисни линкови:


хттп://ввв.уставни.суд.рс/паге/виев/139-100028/устав-републике-србије

 хттп://ввв.равноправност.гов.рс/

 хттп://ввв.омбудсман.рс/

Питања

Која су лична права и слободе?
2.Шта је дискриминација?
3. Колико може најдуже трајати затвор?
4.Шта је слобода кретања и настајања?
5.Шта подразумева право станаца и право на азил? 





Проф. Александар Лазић
Средња школа "Жикица Дамњановић"