Владавина права и / или правна држава

Правна држава је појам настао у немачкој теорији државе и права а има своје корене у Платоновој идеји "друге најбоље владавине", владавине закона. Суштина идеје правне државе јесте да у њој владају писана правила, закони и други општи акти, чиме се ограничава било чија самовоља, укључујући и самовољу органа државне власти. Грађани тако задобијају извесност и познатост на основу јасних законских процедура.

До овог појма Платон је дошао после горког искуства неуспеха сопствених концепата "идеалне државе" у којој владају мудри, бране је храбри а хране умерени. Људи, па и они са највећим врлинама, су склони кварењу када врше власт а најпокваренија је неограничена власт док закони као такви нису склони кварењу колико неограничени владари.

Платон међутим није увиђао или није то хтео да призна да су закони само израз државне воље те да, ако је власт склона кварењу, како обезбедити да се то не пренесе на законе ?! Одговор на ово питање много векова касније дају теоретичари природног права и просветитељи.

Платон (први филозоф који је заговарао владавину закона
уместо "владавине људи")

Владавина права је млађи појам од "правне државе"и заснива се на идеји просветитељства о  неотуђивости и урођености људских права које држава не сме да крши или их доводити  у питање као што су право на личну слободу, право на достојанство, слобода вероисповести и многа друга.Ова неотуђива права мора да призна највиши правни акт, Устав, и да се успостави супрематија, надмоћност Устава над законима, како се не би десило да се законима угрожавају људска права и слободе. Ово је појам владавине права у ужем смислу речи .


Појмови владавине права и правне државе нису идентични појмови. Они се могу поклапати али могу бити и у директној супротности у толикој мери да један појам поништава други. Недемократске владавине засноване на законима, као што је била нацистичка владавина заснована на дискриминаторским, расним, "законима", којима су се брутално кршила људска права милиона људи биле су доказ да владавина закона, односно правна држава, не може да буде идеал добре државе ако суверена власт те државе која производи право не признаје људска права као урођена и неотуђива. Тада се владавина закона то јест правна држава претвара у инструмент тираније, дакле у своју супротност!

Ако се постигне склад између Устава и закона, односно између начела владавине права и правне државе тако да закони не противрече људским правима него их у пракси конкретизују или уређују услове за њихово остваривање онда се постиже идеал владавине права у ширем смислу те речи.Ово је суштина принципа уставности и законитости а да би се обезбедило то начело у већини држава континенталне Европе оснивају се посебни специјализовани судски органи власти, уставни судови. Таква је ситуација и у Србији где  постоји Уставни суд дуже од педесет година.

Синоним за владавину закона, односно за "правну државу" је израз "легалитет", док је синоним за владавину права "легитимитет".

Према Уставу Србије владавина права се остварује на слободним и демократским изборима, уставним гаранцијама људских и мањинских права, независном судском влашћу и повиновањем свих владавини Устава и закона.

Идеал владавине права се никада не може у потпуности достићи чак ни у најуређенијим државама али су све државе дужне да к њему теже.

 

          Владавина права у Србији

 Владавина права се у Републици Србији остварује путем

1. Слободних и демократских избора;

 2. Уставним гаранцијама људских права и слобода;

3.Поделом власти;

4.Независношћу судства, и

5. Повиновању власти Устава и Закона.

     Питања и задаци

1.Шта је суштина идеје "правне државе"?
2.Шта је владавина права у ужем смислу речи?
3.Ко је дефинисао идеју "владавине закона"?
4.Који су синоними за владавину права?


                                                                  Додаци

• Колико је владавина права важна говори устав Савезне Републике Немачке. Ова држава поучена грозним искуствима нацистичких злочина изричито признаје право немачком народу на побуну против државне власти Немачке која би била установљења кршењем демократских принципа .
• Појму владавине права слично је политичко начело "грађанске непослушности". То начело није право на побуну него мирно, ненасилно неизвршавање грађанских обавеза онда када државна власт крши демократска начела владавине (људских) права. Па ипак, сматра се да се грађанска непослушност може употребити тек у крајној нужди, када су исцрпљена сва друга легална и политичка средства јер је она, у суштини, ипак нужно зло које као такво у одређеној мери нарушава интегритет права па макар то било и из оправданих разлога .