Избори

Избори су механизам власти који се јавља у демократским државама као процес којим се стиче политички легитимитет на основу којег се влада. Изборни процес мора да буде такав да се испоштују демократски стандарди како би га друштво признало као свој властити избор  јер у супротном се јављају процеси политичке нестабилности.

Изборни процеси могу да се јављају и у недемократским државама, па чак и у диктатурама, али су они фасада демократије иза које се прикрива воља једног човека или воља мање групе људи  која се на овим "изборима" само потврђује.

Због значаја проблема политичког легитимитета изборима се придаје велика важност у демократским друштвима па они морају да буду фер, демократски, вишестраначки и, у Републици Србији, тајни и непосредни.

(Да би избори били фер посматрају их многе невладине организације)

                                                             Врсте избора

Према начину расподеле мандата:

а. Пропорционални избори;

б.Већински избори

в.Мешовоти избори.

У Републици Србији су тренутно на снази пропорционални или сразмерни избори где се политичке странке такмиче за наклоност бирача која се после одсликава сразмерно проценту добијених гласова на проценат добијених мандата у Народној Скупштини Републике Србије, под условом да се прескочи минимални праг који у Србији тренутно износи 3% . У идеалном смислу, ако би нека политичка странка освојила 10% гласова бирача на изборима добила би 10% мандата у Народној Скупштини, односно 25 мандата.

Према нивоу власти избори могу бити

а. Републички;

б.Покрајински;

в.Локални (општински,градски).

Према врсти органа за који се избори спроводе они могу бити

а.Парламентарни (скупштински);

б. Председнички.

                                                       Мандат

Мандат је овлашћење или правни однос између носиоца мандата (народног посланика, одборника или делегата) према онима који су га бирали (грађани9 и онима који су га предлагали (групе грађана или политичке странке).

Однос између оног ко је носиоц мандата и оног ко га је предложио или бирао може бити такав да се мандат може одузети у току трајања времена представљања и то се онда назива "везани" или императивни мандат или може бити "слободан" или представнички мандат где се претпоставља слобода одлучивања оног ко је носиоц мандата као неког ко не представља неку посебну бирачку јединицу већ цело бирачко тело. У Републици Србији је на снази представнички мандат.

Питања 

1.Шта су избори?

2.Које су врсте избора према начину расподеле мандата?

3.Објасни специфичности пропорционалних избора?

4.Шта је мандат?

5.Које врсте мандата постоје у Р.Србији ?

Додатна литература за читање

Сајт Републичке изборне комисије https://www.rik.parlament.gov.rs/

Закон о избору народних посланика https://www.rik.parlament.gov.rs/tekst/61/zakoni.php

Друштвене организације

Друштвене организације су друштвене појаве које повезују друштвене групе и друштвене институције.

На пример, радници одређене фабрике оснивају синдикат који штити њихова права. Радници су друштвена група; синдикат је друштвена организација а фабрика је економска институција.

Дакле, улога друштвених организација је да посредују између институција и група и буду , тако, "полуге друштвеног деловања".

Скуп свих удружења грађана и организација сачињава цивилно друштво. Оно је део грађанског друштва који делује на државу.

        Врсте друштвених организација

Друштвене организације могу бити:

1. Политичке - политичке странке;

2.Економске-синдикати и удружења послодаваца;

3.Културне организације - културно-уметнички друштва;

4.Хуманитарне организације -Црвени крст...

Постоје и друге поделе: тако на пример неки научници праве разлику између релативно трајних организација какве су на пример странке и привремених удружења грађана које постоје док не остваре неки, на пример, хуманитарни циљ.

          Гвоздени закон олигархије

Олигархија је владавина мањине. Према Роберту Михелсу суштина "гвозденог закона олигархије" је да је организована мањина јача од неорганизоване већине. Он у ствари жели да нагласи да се у било којој групи људи увек одваја група најспособнијих чак иако је та група демократска и постепено преузима водећу улогу.

Питања

1. Која је улога друштвених организација?

2.По чему се разликују политичике странке од удружења грађана?

3.Шта је цивилно друштво?

4.Које су врсте друштвених организација?

5.Објасни тзв. гвоздени закон олигархије.