Наука која проучава становништво назива се демографија. Главни предмет истраживања ове науке је кретање становништва.
Кретање становништва се јавља у облику природног прираштаја становништва и механичког кретања становништва.
Природни прираштај становништва се јавља у облику наталитета, морталитета и фертилитета.
Наталитет је број живорођене деце на хиљаду становника. У 2011 години он је био највиши у Нигерији где је рођено 51 дете на 1000 становника, а најнижи је био у развијеном Јапану где је рођено -7 деце на 1000 становника. У Србији је тај број око 10 деце на 1000 становника и спадао би у ниже средње да није веома великог механичког одлива становништва.
Морталитет је број умрлих на 1000 становника. Просечан животни век у најразвијенијих држави света САД је био 1900 год. 41 година а 2010 године 73. Развој медицине је свугде у свету довео до дужег живота становништва а нарочито у развијеним државама. Тако Јапан, који има најнижи природни прираштај становништва (наталитет) има најнижи морталитет јер се просечан животни век ближи 80 година живота.
Трећа категорија израчунавања природног прираштаја је фертилитет. То је број живорођене деце на 1000 жена у репродуктивном (плодном) периоду који се рачуна од 15-49 године живота жена.
Под појмом "живорођене деце" се рачунају деца која доживе први рођендан. На жалост број деце које не доживе први рођендан је некада био веома висок али услед развоја медицине, обавезне вакцинације и бољих хигијенских услова тај број смањен. Најмању смртност деце 2011 год. је имао Сингапур 2 случаја на 1000 деце а највиши Ангола 190 случаја на 1000 деце.
Пад стопе смртности с једне стране и задржавање високог фертилитета с друге стране је довео до експлозије становништва. У свету је 1900 године живело мање од 2 000 000 000 људи да би 2000 године, дакле после само 100 година он и поред два светска рата износио 6 000 000 000 људи.
По правилу, више се деце рађа на селу него у граду и више се деце рађа у сиромашним земљама него у богатим.
Оволики раст становништва изузетно утиче на друштвене односе. Градови расту, повећана је миграција становништва а ратови за ресурсе воде и обрадиве земље су чести.
Однос друштва и раста становништва одлично описује тзв. Малтузеов закон.
Механичко кретање
Механичко кретање становништва или сеобе односно миграција се јавља у облику исељавања или емиграције и усељавања или имиграције.
По правилу, у последњих 200 година становништво се креће у правцу село град и у правцу Европа Америка и Аустралија. Савремене државе Америке, Аустралије и Новог Зеланда се не би могле замислити без миграције. Реч је планском насељавању становништва или колонизацији.
Разлози за миграцију су бројни. Од економских разлога, прогона по политичкој, верској и радној основи до ропства. Дуго времена, па и данас, САД су биле земља која је због слободе вероисповести као магнет привлачила све прогоњене верске групе из Европе. Многи наши радници су из економских разлога одлазили и одлазе у Немачку и друге државе западне Европе.
Питања
1. Шта проучава демографија ?
2. Шта је наталитет?
3. Шта је морталитет?
4. Шта је фертилитет?
5. Које промене изазива раст становништва?
6. Објасни механичко кретање становништва.
Задатак
Ученици да на интернету или у уџбенику пронађу и објасне тзв. Малтузеов закон раста становништва.
Литература
1. Ентони Гиденс, Социологија, Окфорд пресс ;
2.Владимир Вулетић, Социологија, Клетт
