Србија, њена државност и уставотворна власт -традиција

Србија је стара eвропска држава која обнавља своју државност почетком 19. века односно са Првим српским устанком 1804 године.

    ( Народни покривач из 19. века)

Могу се разликовати три периода обнове српске државе. Први, од 1804-1833 године када она постаје Аутономна кнежевина у оквиру турског царства, чији је и даље део али са великом самоуправом. За овај период су од великог значаја Букурештански мир из 1812 године, Први Хатишериф из 1830 године и Други хатишериф из 1833 године. Овим актима Турци напуштају Србију изузев пограничних градова а Србима се препушта извршна, судска и законодавна власт сједињена у личности Кнеза ( Милош Обреновић).

Други период је период изградње уставних и државних институција који траје од 1833 године до стицања пуне независности 1878 године на Берлинском конгресу.

И трећи период је период изградње Србије као модерне уставне парламентарне монархије од 1878-1918 године.

Развој уставности је текао упоредо са борбом за национално ослобођење. Први Устав Србије је тзв. Сретењски устав Кнежевине Србије из 1835 године који је писан по угледу на Белгијски Устав. Он укида ропство, кметство и уводи поделу власти. На жалост, овај Устав је био кратког века.

Други устав, познат као Турски устав донет је 1838 године и гарантовао је поделу власти између Кнеза и Државног савета.

Трећи устав, познат као Намеснички устав донет је 1869 године и он уводи институцију Народне Скупштине као врховног законодавног тела.

Пошто је постала независна држава Србија 1882 мења Намеснички устав где постаје Краљевина.

Након успеха радикала на изборима за Скупштину 1888 године се доноси тзв Радикалски устав који гарантује бројне политичке слободе као што је слобода говора, слобода штампе и слобода страначког удруживања и деловања.

Краљ Александар Обреновић је суспендовао овај Устав и 1901 године наметнуо непопуларан Октроисани устав којим је ојачао своју апсолутистичку власт али је убијен у државном удару 1903 године ( Мајски преврат) након кога је враћен на снагу Радикалски устав из 1888 године, уз мање измене.

После два Балканска рата 1912-1913 године и после Првог светског рата 1918 године Србија се уједињује са Хрватском и Словенијом у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца ( Краљевина СХС) касније названа Краљевина Југославија.

Питања и задаци

1. Који су правни акти значајни за први период српске државности и шта је Србија њима добила?

2. Који је први српски Устав и кад је донет.

3. Којим уставом се уводи Народна Скупштина као највиша законодавна власт?

4. Какав је значај Радикалског устава?

5.У коју државну заједницу је Србија унела своју независност 1918 године?