Рад и друштвена подела рада

-Социологија
-обрада/обнова


Рад је свесна и сврсисходна делатност људи.

Сваки рад је друштвена делатност али није свака друштвена делатност рад: на пример, демонстрације , навијање навијача, штрајк радника нису рад у социолошком смислу речи али јесу друштвена делатност.


Схватања рада

Рад се може разумети у антрополошком значењу речи и у економском схватању.
Рад као антрополошка категорија дефинисан је традиционалним схватњима где је рад казна за човека због његовог првородног греха. У протестантском тумачењу Библије рад је линк, веза између човека и његове (не)милости због првордног греха према Богу. Задатак је човека да кроз посвећен рад, већ на овом свету, стичући капитал ( бог)аство установе постојање божије милости према њему. Ово је основ протестантског учења о предестинацији а према Максу Веберу и родно место капитализма.
Према Хегелу рад је царство нужности путем којег се долази до царства слободе. "Рад ослобађа" , каже он.
Према Марксу је рад генеричка суштина човека.

Економско схватање рада је дефинисано као професија , односно занимање које за тог појединца означава извор средства егзистенције а за друштво део поделе рада.

               Друштвена подела рада

Друштвена подела рада је најопштији закон . Она се јавља у различитим облицима у сваком друштву. Њен значај је велики и од развијености поделе рада зависи развијеност и динамичност свих осталих друштвених појава.
Врсте друштвене поделе рада су следеће: природна подела рада која обухвата поделу послова на мушке и женске и на послове које обављају одрасли , деца и стари. Историјска подела рада обухвата појаву земљорадње потом занатства и, на крају, трговине. Функционална подела рада  дели послове према критеријуму општости и улози коју они врше у друштву, и постоји подела послова на умне и физичке.

Природна подела рада рад дели на послове које обављају мушкараци и жене (према полу) и одрасли, млади и стари (према узрасту).

Историјска подела рада обухвата појаву земљорадње, занатства и трговине.

Земљорадња настаје припитомљвањем неких дивљих животиња а ратарство култивисањем биљака. Земљорадници се одвајају од ловаца и формирају села као сталне насеобине.

Занатство настаје са откривањем бронзе,олова и гвожђа. Оно доводи до вишкова производа земљорадника које затим трговци размењују .

Са појавом занатства и трговине настају градови.

       Значај друштвене поделе рада

Према Марксу подела рада је историјски узрок појаве класа а према Диркему она повећава солидарност међу људима јер их упућује једне на друге будући да нико не може да има и да производи све.

Подала рада је, по марксистима ,довела до појаве класа

Проф. Александар Лазић

Средња школа "Жикица Дамњановић"

Задатак: Како се у библији у тексту постања тумачи рад?