среда, 25. март 2026.

Нација и национализам

Етничке скупине су културно-историјских друштвене групе у које спадају:

- Племе 
-Народ 
-Нација

Племена настају распадом родовских заједница спајањем више, породица, родова и братстава.
Оно не познаје државу ни писану реч а власт је патримонијална слична власти оца у патријахалној породици.

Народи настају спајањем више племена у племенске савезе било ради одбране било због напада.  Већина европских народа настаје око 10 века, па и Срби.

Народ познаје државу, писану реч и натуралну привреду.

Нација је народ на вишем ступњу развоја.

Нације настају стандардизацијом књижевног језика, што доприноси националној хомогенизацији и стварању националне свести те ширењу писмености.

Држава је суверена и грађанска, укида се сталешко друштво и феудални односи.

Економија је тржишна и робно-новчана.

                Национализам

Савремене европске нације настају у 17 и 18 веку. За њихов настанак је посебно значајна француска буржоаска револуција и Наполеонови ратови.
Велики значај има и романтизам у уметности као револуције у Европи 1848/49 године.
Националистички покрети доводе до стварања Немачке и Италије и немачке и италијанске нације 1871 године.

У исто време ови покрети нису имали успеха у Мађарској и Пољској.

Национализам је друштвени покрет.
У почетку он је имао прогресивну улогу али се касније претворио у агресиван покрет па због тога разликујемо следеће врсте национализама:

1.Либерални национализам 

Овај покрет се залаже за право народа на самоопредељење укључујући и независност. Његов највећи представник је био амерички председник Вудро Вилсон.

2. Агресивни национализам 

Овај покрет одриче право на самоопредељење народа тако што их дели у две групе, они који су наводно супериорни и она који су инфериорни и као такви или не треба да постоје или треба да служе "вишим" народима.

Ову  теорију о праксу су доследно заступали фашисти Хитлер и Мусолини.

3. Антиколонијални национализам.

Настаје као покрет народа Азије и Африке да се ослободи колонијалног ропства и сличан је либералном национализму.
Главни представник овог покрета је био Махатма Ганди, отац модерне Индије.

понедељак, 16. март 2026.

Политичка култура

 

Политичка култура једног народа зависи од пракса, вредности, ставова и искуства те националне и политичке заједнице. Она је неизоставни део културе уопште која се јавља различитим формама националног идентитета и националног искуства.


За разлику од полтике и тренутних политичких процеса који су променљиви политичка култура је дубљи слој једне заједнице који се не може брзо мењати јер зависи о искуства целокупне политичке историје те заједнице: неки теоретичари сматрају да је политичка култура несвесни слој одређеног друштва.


                                                 Елементи политичке културе


1. Когнитивни (сазнајни елемент)

Овај део политичке културе указује на то колико припадници једне заједнице познају свој политички систем (лидери, институције, странке);

2. Афективни (емотивни елемент)

Какав осећај политички систем изазива код припадника те заједнице (понос, гнев или равнодушност);

3.Вредносни (евалуативни).

Како грађани процењују моралну оправданост рада власти (да ли је власт праведна).


                                                Врсте политичке културе


Теоретичари често разликују три основна модела:

  • Парохијална: Грађани имају веома ниску свест о политичком систему на државном нивоу и везани су искључиво за локалне или племенске заједнице.

  • Поданичка: Грађани су свесни постојања државе и закона, али су пасивни. Поштују власт из страха или навике, али не верују да могу да утичу на доношење одлука.

  • Партиципативна (грађанска): Грађани су активни, информисани и верују да је њихова дужност да учествују у политичком животу (кроз изборе, протесте или дебате).

Питање за ученике:

Истражи којој политичкој култури припадају грађани Србије на основу елемената политичке културе.