Феномен глобализације је велика тема савремених социолошких, економских и политичких теорија и научних истраживања око којих се води велика дебата о карактеристикама тог процеса, о његовим актерима, о последицама глобализације итд.
У том погледу се јављају различита теоријска становишта.
1.Глобализација схваћена као интернационализација .
Према овом схватању државе су и даље главни актери међународних односа које су само интензивирале своје односе.
2.Глобализација схваћена као либерализације.
Либерализација економских односа између држава је главна одлика глобализације на нивоу света и огледа се у расту трговине на планетарном нивоу, укидању царина, слободном протоку људи и страним директним инвестицијама.
Главни актери овако схваћене глобализације су мултинационалне компаније.
3.Глобализација схваћена као универзализација.
Поједине навике и обичаји који су некада били локални сада посредством медија и интернета постају светски. На пример, навике око пушења, вожње аутомобила, облачења, конзумирања хране и пића итд. Пица је некада била локално јело у северној Италији али је посредством глобализације постала део светске кухиње. Слично је и са кока-колом, хамбургером, вожњом неких аутомобила, ношењем фармерки итд.
Главни агенс овако схваћене глобализације је култура.
4.Посебно схватање глобализације које се изводи из претходног је доминација западне културе над осталима и реч је о схватању глобализације као вестернизације.
Када је у питању ово схватање његови заговорници наглашавају супериорност западне културе која се шири на основу свог квалитета, док противници наглашавају да се то ширење догађа због културног империјализма и хегемонизма (надмоћности) запада над другим деловима света које је потпомогнуто капиталом и силом а не вредношћу те културе саме по себи.
Дилеме
Од самог настанка глобализације воде се расправе о томе шта је она и које карактеристике име.
Хиперглобалисти сматрају да се глобализација већ десила, да она реално постоји и да се на њу не може утицати . Насупрот њима скептици тврде да се ништа није десило што се већ није десило, да је дошло само до интезивнијих међународних односа и ништа више .
Насупрот њима реформисти не негирају промене које су настале , појаве нових политичких институција као што су Уједињене нације , на пример, или Европска унија. Они се залажу за стварање светске владе која би кроз јавне политике интервенисала у међународне односе и решила настале проблеме кроз прерасподелу дохотка.
Најдаље иду трансформационисти који се залажу не само за прерасподелу добити од профита мултинационалних корпорација и богатих држва већ и преиспитивање светског капитализма кроз промену закона и институција које би водило ка новом , светском социјализму.
Питања
1.Које су најважније теорије о глобализацији?
2.Шта је вестернизација?
3.Објасни трансформационизам?
4.Објасни гледиште реформиста .
Нема коментара:
Постави коментар