Држава
Право је систем писаних правила, правних норми преко којих држава испољава своју вољу. С друге стране, право није само израз државе већ се правом конституише и сам држава, па према томе оно има двојаку улогу; оног ко је коституисан (изграђен) и оног ко конституише (изграђује).
Право је сложен систем састављен од писаних правила чије је основна јединица правна норма. Правна норма је "атом" права.
Правне норме сачињавају правне акте. Правни акти, као и правне норме могу бити општи и појединачни.
Општи правни акти су Устав и закони и из закона прозилазећи акти, Уредбе, правилници, пословници итд.
Појединачни правни акти су акти органа управе и судова као што су пресуде,решења, наредбе, одлуке и сл. Општи акти имају предност у односу на појединачне акте. Појединачним актима се на неком појединачном случају примњује општи акт (закон или подзаконски акт донет на основу закона).
Између правних аката влада хијерархија јер нису сви правни акти исте снаге. Највиши правни акт је Устав. Испод њега су уставни (тзв. "органски закони") и ниже "обични закони", које доноси суверени законодавни орган. Испод закона се налазе подзаконски општи акти који произилазе из закона.На самом дну хијрархије правних аката се налазе појединачни правни акти које доносе органи управе или судови.
Цео овај сложен систем правних аката се назива правни поредак.
6.Бирократија
Значење термина "бирократија" означава владавину канцеларије или владавину из уреда.
Ово је реалан друштвени слој који се јавља у државама заснованим на начелу владавине права.
Ово начело у виду "владавине закона" дефинисао је грчки филозоф Платон према коме су најбоље државе у којима владају закони јер они нису склони кварењу толико колико људи.
Савремен правне државе су усвојиле Платоново начело и виделе правну државу као израз рационалне управе али уз велику опасност да се владавина права претвори у своју негацију у "бирократију".
Бирократе представљају у ствари слој службеника, кога чине правосуђе, управа, војска и полиција и који као такви поседују стручно и специфично знање потребно да се примњују прописи. Међутим, у пракси се догађа да се бирократија претвори из "службеника" у "господара" и тада се о бирократији говори у негативном светлу.
Сличну појаву у економској сфери сачињава слој стручњака у производно-техничким процесима који користећи своје привилеговано знање стиче неоправдано велику моћ. Ова , бирократији сродна појава, се назива "технократија"!
Иако су стручњаци у савременом друштву неопходни и у области управе, администрације, технолошких процеса и производње јасно је да су уочене опасности од превелике бирократизације као начина претераног ограничавања људских слобода.
Држава је глобална политичка установа свих организованих друштава. Термин „држава“ потиче од српског глагола држати и односи се на држање одређене територије и становништва у потчињеном положају.
Свака држава има три елемента односно атрибута своје државности. То су територија , становништво и суверена јавна власт. Ако се наруши било који од ових елемената државности долази до повреде интегритета односно целовитости државе што за сваку државу представља велику опасност па предузимају све да се то не деси.
Врсте држава
Према облику владавине државе могу бити
-републике
-монархије
Према структури државе су
-унитарне (просте) државе
-сложене (федеративне) државе
Према карактеру државе могу бити
-недемократске државе
-демократске државе
Према односу државе према друштву разликујемо тзв
- Минималне државе
- Развојне државе
- Државе благостања
- Колективистичке државе
Република је облик владавине где је политика „јавна ствар“, што је етимолошко значење речи република (res publicus). Насупрот републици монархија се заснива на начелу традиције где је вођење државе, односно политика у ужем значењу те речи, део приватних послова владалачке куће а положај свих осталих људи је сталешки рангиран у својству поданика.
Унитарне државе се састоје из једне централне власти која управља суверено и недељиво целом државом. Унитарна држава није нужно и централистичка држава јер унитарне државе могу делове својих надлежности да препуштају покрајинским или локалним органима власти који имају већи или мањи степен самосталности али немају право на независност. Унитарне државе су Велика Британија, Француска, Кина, Република Србија, на пример. Федеративне државе су државе које имају два нивоа власти: ниво власти федералних јединица и савезни ниво власти. Између ова два нивоа власти постоји подела надлежности где обично федералне јединице имају у својој надлежности образовање, информисање,економски развој,унутрашње послове а савезни ниво има послове везане за међународно представљање државе као субјекта међународног права, послове одбране, царинске послове и послове штампања новца.
Демократске државе се заснивају на начелу владавине народа ,било непосредно путем референдума или грађанске иницијативе, било посредно изборима представника грађана или комбинацијом оба модела.
Минимална држава је изворно постојала у САД као тип државне власти који се минимално меша у друштве и настоји да га заштити од спољашњих напада, унутрашњих немира и гарантује снагу правног уговора. Ово је држава која је у социолошком смислу сервис либералне капиталистичке државе али након првог светског рата она се шири и на неке области примерне заштите здравља и основног образовања па се данас говори више о тзв. либерално-социјалној држави.
Развојна држава се јавља као потреба државе да својим подстицајима (субвенцијама) подстиче економски раст. Тзв.“Азијски тигрови“ (Тајланд, Јужна Кореја, Хонг-Конг) су примери ових држава које су се за кратко време веома развиле.
Државе благостања се заснивају на високим пореским оптерећењима према приватном капиталу али и држави која постаје сервис тог истог капитала. Из високих прогресивних пореза се финасирају бројне потребе грађана као што су квалитетно и бесплатно образовање и здравствена заштита.Овим државама припадају скандинавске државе, Аустрија, некада Италија и Немачка.
Колективистичке државе су бивше социјалистичке државе где су средства за друштвену прозводњу подржављена. Данас у ред тих држава спада НР Кина а некада и цела источна Европа са државама попут Југославије, Мађарске, Румуније, ДР Немачке итд.
5.Право
Право је систем писаних правила, правних норми преко којих држава испољава своју вољу. С друге стране, право није само израз државе већ се правом конституише и сам држава, па према томе оно има двојаку улогу; оног ко је коституисан (изграђен) и оног ко конституише (изграђује).
Право је сложен систем састављен од писаних правила чије је основна јединица правна норма. Правна норма је "атом" права.
Правна норма се јавља у облику диспозиције, оног што се прописује и санкције, казне за непоштовање диспозије. И док се пдиспозиција може али и не мора поштовати, на пример, забрањено је красти, санкција се мора поштовати јер иза ње стоји монополи физичке силе коју држава има као способност да неког натера да поштује санкцију као казну за непоштовање диспозиције.
Правне норме могу бити опште и појединачне.
Правне норме могу бити опште и појединачне.
Правне норме сачињавају правне акте. Правни акти, као и правне норме могу бити општи и појединачни.
Општи правни акти су Устав и закони и из закона прозилазећи акти, Уредбе, правилници, пословници итд.
Појединачни правни акти су акти органа управе и судова као што су пресуде,решења, наредбе, одлуке и сл. Општи акти имају предност у односу на појединачне акте. Појединачним актима се на неком појединачном случају примњује општи акт (закон или подзаконски акт донет на основу закона).
Између правних аката влада хијерархија јер нису сви правни акти исте снаге. Највиши правни акт је Устав. Испод њега су уставни (тзв. "органски закони") и ниже "обични закони", које доноси суверени законодавни орган. Испод закона се налазе подзаконски општи акти који произилазе из закона.На самом дну хијрархије правних аката се налазе појединачни правни акти које доносе органи управе или судови.
Цео овај сложен систем правних аката се назива правни поредак.
6.Бирократија
Значење термина "бирократија" означава владавину канцеларије или владавину из уреда.
Ово је реалан друштвени слој који се јавља у државама заснованим на начелу владавине права.
Ово начело у виду "владавине закона" дефинисао је грчки филозоф Платон према коме су најбоље државе у којима владају закони јер они нису склони кварењу толико колико људи.
Савремен правне државе су усвојиле Платоново начело и виделе правну државу као израз рационалне управе али уз велику опасност да се владавина права претвори у своју негацију у "бирократију".
Бирократе представљају у ствари слој службеника, кога чине правосуђе, управа, војска и полиција и који као такви поседују стручно и специфично знање потребно да се примњују прописи. Међутим, у пракси се догађа да се бирократија претвори из "службеника" у "господара" и тада се о бирократији говори у негативном светлу.
Сличну појаву у економској сфери сачињава слој стручњака у производно-техничким процесима који користећи своје привилеговано знање стиче неоправдано велику моћ. Ова , бирократији сродна појава, се назива "технократија"!
Иако су стручњаци у савременом друштву неопходни и у области управе, администрације, технолошких процеса и производње јасно је да су уочене опасности од превелике бирократизације као начина претераног ограничавања људских слобода.
Нема коментара:
Постави коментар