Заштита уставом гарантованих права и слобода

Уставна права и слободе се непосредно примењују из Устава. Законима се могу само прописати услови и начини за остварење појединих права без њиховог умањивања.

У случају кршења одређених права и слобода надлежне су правосудне и друге институције и организације којима грађани могу обратити али и синдикати, невладине организације ... Поред њих ту су и међународне организације као што су Европски суд за људска права и УН. Те институције у Републици Србији су су:

1.Уставни суд;
2.Редовни судови (опште и посебне надлежности);
3.Заштитник права грађана;
4.Народна Скупштина;
5.Невладине организације.

               
 Судска власт је најважнији механизам заштите људских права и слобода која су прописана Уставом и законима Републике Србије. Судску власт чине Уставни суд и редовни судови опште и посебне надлежности.

- Уставни суд штити људска права и слободе која су Уставом гарантована када су исрпљена сва редовна правна средства или она нису ни предвиђена. Институт заштите људских права пред Уставним судом је Уставна жалба. 

- Редовни судови штите људска права и слободе у редовном судском поступку.
Начела независности судства су:

Судска власт је јединствена на територији Републике Србије.
Судови су самостални и независни у свом раду и суде на основу Устава, закона и других општих аката, када је то предвиђено законом, општеприхваћених правила међународног права и потврђених међународних уговора.
Расправљање пред судом је јавно и може се ограничити само у складу с Уставом.
У суђењу учествују судије и судије поротници, на начин утврђен законом.
Законом се може прописати да у одређеним судовима и у одређеним стварима суде само судије. 
Суд суди у већу, а законом се може предвидети да у одређеним стварима суди судија појединац.

Заштитник права грађана је новија институција српског права која се појавила из Шведске као институција Омбудсмана. Према Уставу Србије та институција има следеће надлжности:

Заштитник грађана је независан државни орган који штити права грађана и контролише рад органа државне управе, органа надлежног за правну заштиту имовинских права и интереса Републике Србије, као и других органа и организација, предузећа и установа којима су поверена јавна овлашћења.
Заштитник грађана није овлашћен да контролише рад Народне скупштине, председника Републике, Владе, Уставног суда, судова и јавних тужилаштава.
Заштитника грађана бира и разрешава Народна скупштина, у складу са Уставом и законом.
Заштитник грађана за свој рад одговара Народној скупштини.
Заштитник грађана ужива имунитет као народни посланик. О имунитету заштитника грађана одлучује Народна скупштина. 
О Заштитнику грађана доноси се закон. 

               ( Заштитник права)

- Народна Скупштина је изворни тумач права и представничко тело грађана. Грађани се могу обратити надлежном одбору или целој Скупштини или неком поједином посланику. 

- Невладине организације су удружења грађана намењена заштити појединих права и слобода, њиховој промоцији или гаранцији. Оне све заједно сачињавају цивилно друштво које посредује између институција и грађана. 

Поред унутрашњих институција за заштит људских права и слобода грађанима Републике Србије стоје на располагању и међународне судске институције као што је Европски суд за људска права у Стразбуру .



1.Шта је Уставна жалба ?
2.Који су принципи независности судства?
3.Објасни надлежности Заштитника права грађана?
4.Шта су невладине организације и како штите људска права?
Н

Људска права и слободе - појам и врсте

Људска права и слободе су оно што сваки човек треба и мора да има, они стандарди које добија већ са самим чином свог рођења а држава има обавезу да им та права призна и да их штити ! Ако се деси да држава није прихватила неко општеприхваћено право оно ипак постоји ако је прихваћено као међународни стандард.

  ( Право на здраву животну средину

     спада у новија људска права)

Сва права и слободе се могу поделити на права на нешто и права да будемо заштићени од нечег.

На пример, право на нешто би било право на живот, право  на својину , право на рад . Право од нечег било право на заштиту од свих облика насиља, право на заштиту од дискриминације и слично.

Према области коју уређују права и слободе могу бити:

1.Политичка права и слободе

Ову групу права обухватају сва права и слободе које грађанима омогућавају учешће, то јест партиципацију у јавном животу као што су бирачко право, слобода удруживања, право на петицију и сл.

2.Лична права и слободе

Ту спадају право на живот, право на слободу, право на заштиту од насиља , слобода вероисповести, тајност пошиљке и сл .

3.Економско-социјална права и слободе

Ово су права која гарантују егзистенцију човеку . У њих спада право на рад, право на својину, права на социјалну  заштиту и слично.

4. Остала права и слободе

Ово је тзв четврта генерација права која обухвата еколошка права, права детета, право на образовање, заштита интелектуалне својине и слично.

Постоје и друге поделе људских права. Према једном моделу она се могу поделити на индивидуална, она која има појединац и колективна, она која уживају припадници неке групе, на пример, права припадника националне мањине да истичу своју заставу.

Затим, подела права на формална и стварна. 

Постоје и права негативног статуса, и права позитивног статуса. Права негативног статуса су она права и слободе које држава не може да дира, а пример, слобода говора. Права позитивног статуса су она права којим грађанин може од државе нешто да захтева. На пример, право на кандидовање на јавну функцију.

Према предмету права и слободе могу бити лична, политичка, економска, социјална, културна и здравствена.

Затим, према историјском критеријуму говоримо о четири генерације права. Прву генерацију чине цивилна или лична права и слободе настала у касном феудализму и током борбе за грађанско друштво. Другу генерацију чине политичке слободе и права грађана. То су бирачко право, слобода удруживања, право на петицију и слично. Трећа генерација слобода и права чине тзв. социјална права као што су обезбеђење личне и друштвене егзистенције. И, последња, четврта генерација права обухвата тзв. нова права, као не пример,  право приватности, право на здраву животну средину, право на информације од јавног значаја.

                        Грађанин

Грађанин је држављанин одређене државе који има одређена права али и дужености према тој држави . За разлику од човека, који ужива људска права која нису грађанска, на пример право на азил које уживају странци грађанска права уживају само држављани. 

Питања

1.Објасни политичка права и слободе ?
2.Која су економска права и слободе
3.Која је разлика између грађанина и човека ?