Глобално загревање
Ефекат стаклене баште
Генетски модификована храна
Глобално загревање многи сматрају најозбиљнијим еколошким изазовом нашег времена.
Глобално загревање односи се на постепено повећање просечне температуре услед промене хемијског састава атмосфере.
Сматра се углавном да глобално загревање изазивају људи, јер су гасови који се гомилају у атмосфери последица људских активности.
Процес глобалног загревања у тесној је вези са појавом ефекта стаклене баште.
Сунчева енергија пролази кроз атмосферу, загрева земљу али се један део одбија и враћа. Гасови који стварају ефекат стаклене баште не дозвољавају сунчевим зрацима да прођу кроз атмосферу и тако се земља загрева на прихватљивих 16 степени у просеку. Да њих нема просечна температура на земљи би била -17 степени.
Међутим, када се повећава концетрација гасова у атмосфери који стварају ефекат стаклене баште због људских активности онда расте температура земљине површине односно долази до глобалног загревања.
Од почетка индустрализације негде око 1800 највише је дошло до повећања угљен-диоксида, за око 30 процента, као и оксидација метана и оксид-диоксида. Угљен-диоксид настаје сагоревањем фосилних горива и другим људским активностима.
Гасови који производе ефекат стаклене баште а не стварају се природним путем су гасови настали у раду и производњи фрижидера, спрејова и расхладних уређаја.
Могуће последице
Глобално загревање може да доведе до следећих последица:
1. Подизање нивоа мора;
2. Претварање плодног тла у пустињско;
3. Ширење заразних болести;
4. Лоше жетве,;
5. Промене климатских образаца.
Генетски модификована
храна
Глад и неухрањеност почетком 21 века погађа више од 800 милиона људи.
Неки људи сматрају да решење потенцијалне кризе глади лежи у најновијим открићима у науци и биотехнологији путем који настају нови генетски модификовани организми путем којих се могу побољшати усеви или који би имали већи витамински садржај од природних. Прехрамбени производи који се праве од таквих генетски модификованих организама се називају генетски модификована храна.
Генетски модификовани усеви другачији су од било којих других до сад познатих, јер се састоје од гена који се пресађују из различитих организама.
Она је много радикалнија метода од укрштања биљака и личи на пресађивање органа.
Научници сматрају да би , на пример, генетски модификована сорта пиринча могла да повећа његов принос за чак 30 процента.
Међутим, иако изгледа као решење многих проблема ГМО представља један од најконтроверзнијих проблема нашег доба.
Америчка фирма Монсанто била је лидер у производњи генетски модификоване хране. До почетка 1999 чак 5 процента соје и 35 процента кукуруза у САД је садржавало генетски модификоване промене.
Међутим, пошто су генетски модификовани организми у суштини сасвим нова сорта нико не може бити сигуран какве ће ефекте произвести кад се употребљава у животној средини. Познати научник др Пуштао је тестирао генетски модификоване кромпира које су јели пацови и установио да је код њих дошло до знатног оштећена имунолошког система и споријег раста органа.
Др Пуштао је због овог открића које јавно објавио на радио емисији добио отказ али је у Великој Британији дошло до масовних протеста што је имало за последицу да се јавност окрене овом проблему.
Научници су пронашли још многе забрињавајуће случајеве. На пример, ген коришћењ код модификоване уљане репице се појављује код пчела; ген модификоване соје је еволуирао у до тад непознат ген итд.
Због свега тога је усвојен закључак о принципима предострожности; где год постоји нека опасност треба се држати старих пракси док се не утврди да су нове безбедне.
Литература
1. Ентони Гиденс, Међународни уџбеник социологије, Оксворд-прес, 2002;
2. Вулетић Владимир, Социологија-уџбеник за трећи разред средњих стручних школа и четврти разред гимназије, Клет,2011.
Питања:
1. Шта је узрок глобалног загревање?
2. Објасни појам ефекта стаклене баште?
3. Које су негативне последице глобалног загревања?
4. Које су опасности генетски модификованих организама?
Нема коментара:
Постави коментар