"Демократија" је реч грчког етимолошког порекла која означава владавину народа. Међутим, сматра се да су облици племенске демократије постојали и раније у виду племенске скупштине. Али овај вид владавине се само условно може схватити као „владавина народа“ јер су под појмом народа, у старој Грчкој, подразумевани само слободни одрасли мушкарци.
Античка грчка демократија је била непосредна. Али са појавом великих држава, великих и по броју становника и по величини територије, овај облик демократије није имао више смисла јер је било немогуће сакупити велики број људи на једном месту у кратко време који би стално и компетентно вршили државне послове. Тако се јавља други облик демократије , посредна или представничка демократија.
Осим овог разлога, демократија је дошла на рђав глас и као „тиранија већине“, као владавина необразованих која је производила хаос из чега је касније настајала диктатура, односно владавина демагога. У средњем веку демократија је замрла (мада не сасвим јер је у одређеним траговима постојала код слободних градова ). Она се поново јавља тек у Великој Британији у 17 веку као парламентарна демократија у коју су били укључени само припадници племићког сталежа.
Француски филозоф Шарл Монтескје у својој књизи „Дух закона“ предлаже један нови модел демократије а то је представничка или репрезентативна демократија, која је у пракси већ постојала у Енглеској, али уз поделу власти као демократски додатак заштите од тираније. Представничка демократија има одређене предности од неспосредне ,директне“ демократије јер се може применити на бирачко тело великих држава и зато што обезбеђује неопходан ниво стабилности и стручности при вршењу државних послова.Овај облик демократије представља основ данашњих демократских политичких система већине држава.
(Шарл Монтескје)
С друге стране, француски филозоф Жан Жак Русо се у 18 веку залагао за враћање непосредној демократији кроз доношење закона од стране народа (законодавни референдум) али и је и сам признавао потребу постојања једног народног представништва Конвента који би формулисао законске предлоге. Тај орган , међутим, није био ничим ограничен јер је воља народа неограничена и апсолутна у складу са његовим начелом повратку природи, филозофским начелом о интристичној доброти људи коју су покварили држава и приватна својина.
Иако је ређа непосредна демократија постоји и данас у многим државама па и у Србији и представља значајну допуну савременим демократијама. Она се јавља у облицима референдума и народне иницијативе а постоје у облици који се дефинишу статутима локалних самоуправа као што је збор грађана.
(Жан Жак Русо)
Посредна или парламентарна демократија се остварује у савременим државама путем плурализма политичких странака (вишепартијски систем) и идеја. Она се јавља, по неким ауторима (Аренд Лајбхарт, Вучина Васовић) као већинска, мажоративна, демократија;као конценсуална демократија и као делиберативна демократија.
Упоредо са развојем теорије о демократији развијала се и пракса кроз ширење изборног цензуса. После француске и америчке буржоаске револуције краје 18. века укида се сталешка скупштина и уводи право народно представништво. Па ипак жене нису имале право гласа још читав век. Тек после првог светског рата а нарочито после другог светског рата и жене добијају бирачко право тако да је оно данас опште за све пунолетне грађане.
Питања и задаци:
1.Шта значи реч демократија?
2.Која су два основна облика демократије?
3.Зашто је „нестала“ античка демократија?
4.Које су предности представничке демократије у односу на директну демократију?
5.Који су облици непосредне демократије?
Задатак:
Да ученици применом савремених информационо-комуникационих технологија напишу реферат о конценсуалној,делиберативној и већинској демократије – сличностима и разликама.
Проф. Александар Лазић
Средња школа "Жикица Дамњановић"
Нема коментара:
Постави коментар