Новац и функције новца

Новац је привилегована исправа коју издаје Држава, посредством банака и који служи као вредност у којој се изражава вредност сваке робе и услуге у друштву где се он признаје.

Новац има више функција:

1. Новац као знак и мера вредности;

2. Новац као средство промета;

3. Новац као средство плаћања;

4. Новац као благо;

5. Светски новац.

1. Новац је знак и мера вредности робе и услуга које изражавају у цени, као изразу вредности те робе.

Количина новца на тржишту треба да одговара количини роба и услуга (бруто друштвеног производа -БДП) који укупно произведе једно друштво.

Кретање новца на тржишту се назива оптицај новца.

Ако новца има мање од количине робе и услуга долази до депресије , а ако има више, до инфлације.

Новац се јавља у облику: готовог новца (папирни и ковани) и депозитног новца (чекови и менице).

2. Новац посредује између свих роба и услуга чиме се укида и превазилази трампа.

3. Када се роба плаћа на одложено говоримо да новац има функцију платежног средства. То се постиже путем чекова и меница. Купац издаје меницу као гаранцију а за узврат добија чек којим подиже робу коју треба да плати у назначеном року на меницу.

4. Новац је благо када се извуче из промета, тезаурише (чува) у банци . Такав новац служи банци као инвестиционо средство а полагачу као добит и сигурност.

5. Светски новац представља валуту и међународним плаћањима у трговини и то је данас долар.

Питања

1. Шта је новац?

2. Које су функције новца?

3.Шта је оптицај новца?

4. Које су врсте новца?

5. Шта су чекови и менице?

6. Објасни функцију новца као блага.

7. Која валута претежно се употребљава у међународним плаћањима у трговини?

Популациона политика

Популациона политика је скуп мера којим организовано друштво (држава и њене институције) утичу на природни прираштај становништва.

Мере, односно облици популационе политике зависе од кретања становништва, од структуре становништва и од других одлика као што је економска снага друштва.

По правилу, сиромашнија и руралнија друштва имају већи природни прираштај становништва и ту су потребне мере да се смањи наталитет.

Потпуно је другачије са богатим друштвима која имају низак природни прираштај становништва па су потребне мере за подстицај наталитета.

Ово је тзв.Гиденсов парадокс по коме већи број деце имају сиромашни који теже издржавају породицу него богати који би то могли лакше

Примери мера којим се смањује наталитет је кинеска "политика једног детета" . Ово су ретки примери и углавном се државе боре да подстакну наталитет путем економских и пореских олакшица за децу и младе брачне парове, мере помагања младих брачних парова који теже долазе до родитељства, пореске олакшице за  предузећа која запошљавају труднице и слично. У најновије време неке државе, као Пољска на пример, покушавају да подигну наталитет репресивним мерама као што је забрана абортуса.

Велики наталитет има економске последице јер повећава сиромаштво што доводи до низа друштвених проблема. Од сиромаштва и незапослености, до грађанских сукоба и велике миграције становништва.

Значајну улогу у спречавању негативних појава превисоког наталитета и нежељене трудноће има здравствено просвећивање и образовање уопште целе популације а нарочито младог нараштаја.

Низак наталитет доводи до друге врсте друштвених проблема. Убрзано старење становништва, недостатак стручне радне снаге у многим областима , велики прилив имиграната и притисци на систем социјалне заштите.

1. Шта је Гиденсов парадокс ?

2. Који је најпознатији модел друштвене регулације великог наталитета?

3. До којих проблема доводи низак наталитет ?

Друштво и становништво

Основни појмови који објашњавају кретање становништва јављају се у облику природног прираштаја и механичког кретања становништва.

Наука која проучава становништво назива се демографија. Главни предмет истраживања ове науке је кретање становништва.

Кретање становништва се јавља у облику природног прираштаја становништва и механичког кретања становништва.

Природни прираштај становништва се јавља у облику наталитета, морталитета и фертилитета.

Наталитет је број живорођене деце на  хиљаду становника. У 2011 години он је био највиши у Нигерији где је рођено 51 дете на 1000 становника, а најнижи је био у развијеном Јапану где је рођено -7 деце на 1000 становника. У Србији је тај број око 10 деце на 1000 становника и спадао би у ниже средње да није веома великог механичког одлива становништва.

Морталитет је број умрлих на 1000 становника. Просечан животни век у најразвијенијих држави света САД је био 1900 год. 41 година а 2010 године 73. Развој медицине је свугде у свету довео до дужег живота становништва а нарочито у развијеним државама. Тако Јапан, који има најнижи природни прираштај становништва (наталитет) има најнижи морталитет јер се просечан животни век ближи 80 година живота.

Трећа категорија израчунавања природног прираштаја је фертилитет. То је број живорођене деце на 1000 жена у репродуктивном (плодном) периоду који се рачуна од 15-49 године живота жена.

Под појмом "живорођене деце" се рачунају деца која доживе први рођендан. На жалост број деце које не доживе први рођендан је некада био веома висок али услед развоја медицине, обавезне вакцинације и бољих хигијенских услова тај број смањен. Најмању смртност деце 2011 год. је имао Сингапур 2 случаја на 1000 деце а највиши Ангола  190 случаја на 1000 деце.

Пад стопе смртности с једне стране и задржавање високог фертилитета с друге стране је довео до експлозије становништва. У свету је 1900 године живело мање од 2 000 000 000 људи да би 2000 године, дакле после само 100 година он и поред два светска рата износио 6 000 000 000 људи.

По правилу, више се деце рађа на селу него у граду и више се деце рађа у сиромашним земљама него у богатим.

Оволики раст становништва изузетно утиче на друштвене односе. Градови расту, повећана је миграција становништва а ратови за ресурсе воде и обрадиве земље су чести.

Однос друштва и раста становништва одлично описује тзв. Малтузеов закон.

            Механичко кретање

Механичко кретање становништва или сеобе односно миграција се јавља у облику исељавања или емиграције и усељавања или имиграције.

По правилу, у последњих 200 година становништво се креће у правцу село град и у правцу Европа Америка и Аустралија. Савремене државе Америке, Аустралије и Новог Зеланда се не би могле замислити без миграције. Реч је планском насељавању становништва или колонизацији.

Разлози за миграцију су бројни. Од економских разлога, прогона по политичкој, верској и радној основи до ропства. Дуго времена, па и данас, САД су биле земља која је због слободе вероисповести као магнет привлачила све прогоњене верске групе из Европе. Многи наши радници су из економских разлога одлазили и одлазе у Немачку и друге државе западне Европе.

Питања

1. Шта проучава демографија ?

2. Шта је наталитет?

3. Шта је морталитет?

4. Шта је фертилитет?

5. Које промене изазива раст становништва?

6. Објасни механичко кретање становништва.

Задатак

Ученици да на интернету или у уџбенику пронађу и објасне тзв. Малтузеов закон раста становништва.

Литература

1. Ентони Гиденс, Социологија, Окфорд пресс ;

2.Владимир Вулетић, Социологија, Клетт

Припреме за тест из Устава и права грађана

 

                                            

 

4 година

1. Шта је Устав ?

Устав је највиши општи правни акт у Републици Србији ?

2.Које врсте  Устава постоје?

Према начину доношења

„Чврст“ устави

„Мекани или гипки устави“

Према писаности

Писани или кодификовани устави

Неписани или некодификовани устави

Према субјекту уставности

Октоисани устави – доноси их владар

Устав-пактови – споразум владара и племства

Народни устави – доноси  их народ било на референдуму било у народном представништву .

3. Из чега се састоји  Устав Србије?

Устав Србије има три елемента:

1.Организација државне власти

2.Људска права и слободе

3.Принципи друштвено-економских односа.

4. Шта је уставност у формалном смислу?

Уставност у формалном смислу је сагласност закона и подзаконских општих аката са  Уставом.

5. Шта је законитост у формалном смислу?

Законитост у формалном смислу је сагласност подзаконских општих аката са  законом.

6. Шта је уставност у материјалном значењу?

Уставност у материјалном значењу је постојање Устава као највишег правног акта.

7.Шта је законитост у формалном значењу?

Законитост у формалном значењу је заснованост свих појединачних аката и радњи органа јавне власти на закону или на општем акту донетом на основу закона.

8. Који су принципи уставности и законитости у Р.Србији?

1. Потврђени међународни уговори, закони и подзаконски општи акти морају бити у складу са Уставом Србије;

2.Закони и подзаконски општи акти не смеју бити у супротности са потврђеним међународним уговорима;

3.Подзаконски општи акти: Уредбе Владе,Стаути аутономне покрајине и други подзаконски општи акти морају бити у складу са Законом;

4.Закони и други општи акти ступају на снагу после објављивања,  најраније осмог дана од дана објављивања;

5. Забрана повратног дејства закона.

9. Колико судија има Уставни суд Србије?

Уставни суд Србије има 15 судија који се бирају на 9 година .

10. Које су функције Уставног суда Србије?

Уставни суд:

1.Штити уставност и законитост

2. Штити уставом гарантована права и слободе када су исцрпљена сва друга правна средства  или кад она нису предвиђена.

3.Одлучује о повреди Устава у току опозива Председника Републике;

4.Забрањује деловање удружења грађана када крше Устав;

5.Одлучује у изборним споровима када не одлучује други орган;

6.Одлучује о сукобу надлежности између судова и између органа власти .

11. Које врсте редовних судова постоје у Републици Србији?

То су :

1.Редовни судови опште надлежности.;

 2.Редовни судови посебе надлежности.

12. Који су судови опште надлежности?

Редовни судови опште надлежности су;

1.Основни судови

2.Виши судови

3.Апелациони судови

4.Врховни касациони суд.

13. Који су судови посебне надлежности?

Судови посебне надлежности су:

1.Управни суд;

2.Прекршајни суд;

3.Виши прекршајни суд;

4.Привредни суд;

5.Привредни апелациони суд.

14.Које су надлежности Врховног касационог суда?

Врховни касациони суд има надлежности у суђењу и надлежности изван суђења.

15. Које су надлежности ВКС у суђењу?

ВКС одлучује по ванредним правним средствима изјављеним против судова Републике Србије.

16.Које су надлежности ВКС изван суђења?

ВКС изван суђења одлучује

1.О избору пет судија Уставног суда

2. Утврђује начелне правне ставове ради јединствене примене права од стране судова Републике Србије.

Социологија са правима грађана - припрема за тест

1. Шта је социологија ? 

Социологија је општа, теоријска и основна наука о друштву.

2. Зашто је социологија општа наука?

Социологија је општа друштвена наука јер сваку појаву коју истражује истражује у контексту целог друштва.

3. Зашто је социологија теоријска наука?

Социологија је теоријска наука зато што сваку друштвену појаву генерализује независно од времена и простора како би дошла до знања чистог појма о тој појави.

4. Шта је друштво?

Друштво је скуп друштвених појава: друштвених група, друштвене делатности, друштвених односа, друштвених институција и друштвене свести.

5. Наведи врсте друштвених група?

- Крвно-сродничке- породица,род и братство;

- Статусне- класе, слојеви и елите;

- Функционалне- професије;

-Просторне- сеоске, градске,реонске и суседске;

Културно-историјске- племе , народ и нација.

6.  Шта су друштвене групе?

Друштвене групе су скупине људи повезани заједничким елементима: пореклом,улогом, положајем, културом, историјом због чега се код припадника групе јављају слични ставови, вредности и погледи на свет.

7. Шта је брак?

Брак је заједница живота мушкарца и жене.

8. Које врсте бракова постоје?

Моногамни брак (  кога чине један мушкарац и једна жена);

Полигамни брак, који се јавља у два облика као

-полигинија (брак једног мушкарца и више жена), и ређи облик

- полиандрија (брак једне жене и више мужева).

9. Шта је породица?

Породица је биолошка, психолошка и социјална заједница родитеља и њихове рођене или усвојене деце.

10. Које врсте сродства постоје?

-Крвно сродство;

- Адоптивно сродство;

-Тазбинско сродство;

- Духовно сродство.

11. Које врсте породице постоје?

- Традиционална породица;

- Модерна породица.

12. Које су одлике традиционалне породице?

Традиционална породица је проширена породица (присутан је јак утицај рођака,баба,деда,стричева,ујака...). Односи у њој су неједнаки јер доминира отац породице, домаћин.

13. Које су одлике модерне породице?

Модерна породица је нуклеарна. Утицај рођака ван породице је мали. Односи у породици, нарочито између жене и мушкарца су једнаки, егалитарни.

14. Које су врсте друштвене поделе рада?

 -Природна подела рада;

- Историјска подела рада;

- подела рада на умни и физички.

15. Историјска подела рада обухвата које историјске облике рада?

- Појава земљорадње;

-Појава занатства;

-Појава трговине.

16. Који елементи чине друштвене институције?

Нормативни елемент

Циљно-вредносни елемент.

17. Које врсте политичких институција постоје?

Држава, лоби, политике странке.

18. Шта је друштвена стратификација?

Друштвена стратификација је друштвено раслојавање посредством богатства, моћи и угледа на статусне групе.

19. Које су врсте градова у Србији?

Вароши,до 5000 становника;

Мали градови, до 25 000 становника;

Градови средње величине , до 50 000 становника;

Већи градови, до 100 000 становника;

Велики градови, преко 100 000 становника.

20. Шта је гето?

Гето је град унутар града у коме живи углавном мањинско становништво, релативно одвојено од становника тог града, најчешће из недобровољних разлога.

Припреме за тест из социологије

Наставна тема: Основни социолошки појмови.

1. Шта је социологија ?

Социологија је општа, теоријска и основна наука о друштву .

2. Зашто је социологија општа друштвена наука?

Социологија је општа друштвена наука јер проучава сваку друштвену појаву ( на пример, сиромаштво) у односу на цело друштво.

3. Шта је друштво?

У научном погледу друштво је скуп друштвених појава: друштвених група, друштвених институција и организација, друштвене делатности, друштвених односа и друштвене свести.

4. Из чега се састоји социолошки метод?

Социолошки метод се састоји из три дела. Теоријског дела, логичког дела и техничког дела.

5. Шта обухвата теоријски део ?

Теоријски део обухвата оно што се већ зна о неком предмету истраживања.

6. Шта обухвата логички део?

Логички део обухвата

-постављање хипотезе;

-проверавање хипотезе;

-доказивање хипотезе.

7. Које су технике за прикупљање података?

Технике за прикупљање података су разговор и посматрање.

8. Које су технике разговора?

-  анкета, за разговор с већим бројем људи, и

-интервју, за разговор с мањим бројем људи.

9.Које су врсте посматрања?

-Посматрање са учествовањем, и

-Постављање без учествовања.

10.Ко је оснивач социологије?

Оснивач социологије је био Огист Конт, француски филозоф из 19 века.

11. Како гласи Диркемово методско правило?

Диркемово методско правило гласи "друштвене чињенице се морају посматрати као ствари".

12. Како се зове социолошки приступ Макса Вебера?

Социолошки приступ Макса Вебера назива се социологија разумевања.

13. Која је основна идеја Марксове социолошке мисли ?

Друштво је поље сукоба, борбе између владајуће класе и потчињене класе, између капиталиста и пролетера (радника).

14. Шта је основна идеја функционализам?

У друштву постоје друштвене појаве друштвене групе, друштвене организације и институције (нпр.брак) које врше одређене друштвене улоге (функције) ?

15. Шта је основна идеја симболичког интеракционизма ?

Друштво је скуп, поље интеракције појединаца, међудејство појединаца  које се испољава у виду одређених знакова, симбола који се морају тумачити.

16. Који су елементи идентитета?

Елементи идентитета су лични идентитет и групни идентитет.

17. Шта обухвата социјализација?

Социјализуја обухвата интериоризацију, културализацију и индивидуација.

18. Шта је интериоризација ?

Интериоризација или поунутрење је преузимање културних образаца попут језика, обичаја и религије од стране појединаца.

Проф. Александар Лазић

Средња школа "Жикица Дамњановић"

Појединац, култура и друштво

Социологија човека увек проучава у релацијама са антропологијом, посебно са културном антропологијом која је најближа социологији као науци.

              (Ћилим-народна култура)

Поставља се питање порекла и значаја која култура има за човека јер нема народа без културе! Сматра се да култура човеку даје оно што инстикт даје животињи, могућност опстанка. Док се животиња  сналази у природи уз помоћ инстинктивног нагона човек успех дугује култури која му помаже да се социјализује, односно прилагођава људској врсти и с њима у заједници, а не ван ње, овлада природом.

Процес социјализује човека пролази кроз три фазе: интериоризација , културализација и индивидуација .

Интериоризација , или „поунутрење“ је процес прихватања спољашњих карактеристика група којима припада човек. То је прихватање језика, обичаја, митова и пракса свог народа, своје групе и учи се у примарним скупинама, у породицама или у проширеној породици, роду или селу.

Културализација је учење виших вредности, успостављање контроле над нагонима, потреба за самопотврђивањем и друштвеним признањем.

Индивидуација , је завршни  и највиши ступањ културног развитка појединца где он не само што да је постао део групе којој припада прихватајући њене вредности већ је и надраста и даје јој свој лични печат.

Културни развој појединца, односно социјализације и индивидуације не теку увек једноставно нити су увек успешни. Човек је биће које дуго учи, практично целог живота, по чему се разликује од осталих живих бића којима култура није потребна јер су обдарена снагом, брзином, спретношћу или способношћу прилагођавања.

Неуспешна социјализација види се у томе што је личност недовољно "обрађена "и обогаћена од стране  културе па се јављају агресивне личности где је "ја" у сукобу са "ми". Ту није дошло до довољног нивоа интеоризација и културализација. 

С друге стране, претерано повучена  личност може да укаже на премоћ друштва над појединцом које је потиснуло личност појединца у корист групног идентитета. У оба случаја реч је о неуротичним и неиспуњеним личностима које не могу да досегну пун степен развоја који им нуди њиховуа култура.

             Људска природа

Има више антрополошких, филозофских и теолошких дефиниција  човека које углавном наглашавају његову друштвену природу којом компензује природне недостатке јаких инстиката . Тако је човек, по Аристотелу, zoon politikon, "политичка (државна) животиња"; по Марксу човек је хомо фабер, производно биће у чијој средини је рад; други наглашавају уметничку, стваралачку природу, човек је биће који се игра , хомо луденс. Ово одређене наглашава значај уметности.

У теорији се јављају два становништва о карактеру људске природе. Прво заступа Томас Хобс по коме је човек опасно и егоистично биће. Он каже да је „човек човеку вук“ и да је потребна јака спољна контрола која врши држава да би се избегло стање општег рата свих против свију. Становништве које заступа  Жан Жак Русо је другачије  по коме је човек по природи добро, морално биће кога квари држава и приватна својина.

Питања

1.Објасни интериоризацију?

2.Објасни културализацији?

3. Шта је индивидуација?

Проф. Александар Лазић

Средња школа "Жикица Дамњановић"