Идеологија

Реч идеологија означава науку о идејама али се у политичким наукама она односи првенствено на оне идеје које се налазе у основама на којима се заснивају идејни системи странака и држава.

Најважније идеологије су:

1. Либерализам,
2. Конзервативизам,
3. Социјализам,
4. Фашизам,
5. Анархизам,
6. Феминизам
7. Екологизам.

                                                     Либерализам

Најважнија идеја либерализма је Слобода.

Држава треба што мање да се меша у односе својих грађана а сва њена улога се састоји у томе да заштити основне слободе као што су слобода говора, слобода вероисповедања, слобода кретања, слобода пословања и слобода удруживања.

Из ових разлога либерали се залажу за минималну државу ( види- државања као ноћни чувар).
Врсте либерализма су класични либерализам, либерални феминизам, социјални либерализам, либертаријанизам и прогресивизам.
Оснивач либерализма је био Џон Стјуарт Мил.

                                                    Конзервативизам

Политичка идеја чија је главна замисао очување традиције од промена које би могле да измене традиционалну породицу, религију и друштвене односе.   

  Јавила се  у Француској као одговор на револуцију у 18 веку.
Конзервативна држава настоји да постигне морално и идентитетско савршенство својих грађана али је врло често то манипулативно понашање државе која на тај начин жели да очува постојећи статус .

У ову групу странака спадају конзервативне, демохришћанске и  народне странке .
Едмунд Берк сматра се оцем модерног конзервативизма, а револуционарне идеје и политике  су предмет оспоравања конзервативаца.

                                                    Социјализам

Главна идеја је једнакост.

Јавила се, према начину остваривања идеје, у два основна облика

1.Социјалдемократија,
2.Комунизам.

1. Социјалдемократија се залаже за постепени еволутивни пут долажења до једнакости кроз државне институтције путем избора, опорезивања најбогатијх, бесплатним образовањем,  основном здравственом заштитом и искорењивањем сиромаштва.

2.Комунизам се таснива на идеји револуције и наглог коренитог мењања друштвених односа укидањем приватног власништва над фабрикама и другим средствима за производу и потрошњу.

Оснивач тзв. научног социјализма је био Карл Маркс.

Питања и задаци

Ученици да за следећи час сами пронађу нешто о осталим идеологија . А то су фашизам, анархизам, феминзам и екологизам

Хришћанство

  
Хришћанство је највећа монотеистичка религија на свету настала на територији Палестине на крају робовласничког доба у римској провинцији коју су насељавали Јевреји. Иако је хришћанска религија једнобожачка она је сложена једнобожачка религија која исповеда веру у једног Бога који има три лица- Отац, Син и Свети Дух.

.


Хришћанство је настало као део јеврејске традицији и старозаветног  предања па је Библија уједно света књига и јеврејства и хришћанство, с том разликом да Јевреји прихватају само првих пет књига  Старог завета а хришћани цео Стари завет као и Нови завет.





Нови завет или "нова религија" се заснива на пророчанствима Старог завета али и иде даље од њега, испуњава га и укида. 

Оно се састоји из четири Јеванђеља, Дела апостолских, 21 посланице и Откровења Јована богослова . Јеванђеље на старогрчком језику означава добру, или благу, срећну вест. Писци јевађеља су били Марко, Лука, Јован и Матеја који описују живот Исуса прозваног Христос, његово учење, мученичко страдање и васкрснуће из мртвих.


                       Црква

Црква је религиозна институција која окупља хришћане .Њу чине верници и свештенство које је организовано у стабилну и хијерархијски организовану структуру са великим друштвеним ауторитетом који се стиче вековима. За настанак цркве се узима хришћанско предање о силаску Светог Духа на апостоле након чега они отпочињу са проповедањем по целом свету.






                  Нотр Дам

Хришћанска заједница, односно Црква је у прва три века била прогоњена од стране римских владара који су у њеном учењу видели претњу својој власти, али касније постаје званична са Миланског едиктом цара Константина 313 године нове ере.

Хришћанска црква се заснива на учењу које је вековима било предмет различитих спорова унутар цркве који  су довели до подела али и до ширења хришћанства. Најпознатије поделе или јереси су биле Аријанска јерес из 4 века нове ере која је довела до првог сабора хришћана у Никеји, затим тзв. монофизитска јерес, коју исповедају данас тзв. источне цркве у Етиопији, Египту, Сирији и Ираку, затим Велика подела 1054 године на Католичку и Православну цркву и на на крају Западна подела којом се у 16 и 17 веку католичка црква поделила на католичку и протестантску цркву .

Разлози ових подела су бројни . Аријанску јерес карактерише вера у два а не у три лица схватања Бога и учење да је Христос створење . Несторијанску јерес карактерише учење слично аријанском по коме Богородица није богородица него "христородица" и да Христос није савршени Бог. Монофизити верују само у једну, Божанску природу Исуса Христа на штету његове људске природе. До поделе између католика и православаца је дошло због питања "уметка" - филиокве- у Символ вере учењем да Свети Дух произилази и из Оца и  из Сина, што није било изворно учење хришћанства. 

До Западне поделе долази због протеста дела цркава у Немачкој и у другим деловима западне Европе због обичаја Католичке Цркве да индулгенцијом Црква може да за новац да откупљује грехе људи.

Парадоксално, све ове поделе нису допринеле слабљењу хришћанства већ његовом продубљивању, прилагођавању и ширењу кроз време и простор .

          Хришћанство код Срба

Срби и други словенски народи су примили хришћанство од стране браће Кирила и Методија који су саставили прво писмо глагољицу.

Крштење Срба датира у време владавине кнеза Мутимира (860-890).

После велике поделе 1054 године Срби су примили источно, православно хришћанство.

Српска православна црква добија самосталност 1219 године у рангу Архиепископије, што је била заслуга Светог Саве, да би је краљ, а потом цар Душан, 1346 године подигао у ранг патријаршије.

Питања

1. Које књиге сачињавају нови завет?

2.Које су најпознатије јереси?

3. Зашто је дошло до велике поделе?

4. Који су узроци западне поделе?

5. Објасни хришћанство код Срба.

Обичај и морал

        

У делу предмета где смо говорили о елементима културе већ смо навели да културу чини и вредносни систем . Једна од кључних вредности сваке културе је вредност доброг понашања или деловања на којем се заснива васпитање и образовање. Било као део породичног деловања или државних напора образовање и васпитање су важне функције сваког друштва којим оно уводи свој млађи нараштај у свет одраслих. У дубљим слојевима ове стварности се налази морал и обичај.

Моралне и обичајне норме се разликују по степену обавезности и по степену обухвата. Моралне норме су категоричке, што значи да би требале да се поштују и да одступање од њих производи озбиљну моралну осуду а понекада и кривичну одговорност. С друге стране, обичајне норме су хипотетичке, што значи да могу да се поштују али и не морају. Кршењем морала друштво се може угрозити док се кршењем обичаја то неће десити.За кршење морала доживећемо озбиљну осуду а за кршење обичају благи прекор.

И поред тога, пракса је таква да се обичајне норме жилаво опиру променама иако су одавно нестали разлози за њима. Осим тога, обичају немају универзалну вредност док моралне норме имају ту вредност. На пример, прељуба је морално (а негде и законски ) кажњива односно неприхватљива у било ком друштву у свету док је, на пример, обичај исказивања жалости ношењем црне одеће присутан у српском друштву док је у, на пример, у индијском друштво то бела боја.

                       Врсте морала

Постоје две основне врсте морала; То је деонтолошки морал, или тзв. морал-дужности, и утилитаристички морал или телеолошки морал сврхе односно циља.

Према деонтолошком моралу етика дужности се налази изнад појединачних система вредности који доносе користи. Он, врло често, укључује и жртву, спремност на самопожртвовање ради остваривања виших циљева. Он се садржи у радној етици , официрској етици, оданости држави и нацији, професионалној етици било којег занимања која се ставља изнад било чијег личног или посебног интереса. Етика дужности је присутна у етичким филозофским системима немачких идеакиста, посебно код Имануела Канта и Шелинга.

Основни принцип утилитиаристичког морала је остваривање идеје највеће могуће среће за највећи број људи. Оно што је овде проблеме јесте питање шта је то срећа? Према класичним хедонистима Епикурејцима срећа је оно што човеку пружа највеће задовоство а то је знање али је неоправдано срећа касније  поистовећивана са обичним чулним уживањем. У новом веку утилитаристички морал добија са протестантском религијском етиком ново значење као принцип богаћења који се остварује кроз тежак самопожртвован рад са пуно одрицања где је стицање капитала тек узгредна околност која потврђује ту божанку милост без трошења овако стеченог капитала јер се свако трошење осуђује као расипништво (Према Максу Веберу у делу које је написао под називом "Протестантска етика и дух капитализма" ово је прави узрок настанка капитализма).      

                                 

 Према другој подели М.Митровића и С.Петровића морал се може поделити на следеће врсте:                        

1.Традиционалан или патријахалан морал у коме доминира улога мушкарца, домаћина породице и важност традиције која се љубоморно чува и преноси с колена на колено. Она представља доказане моралне вредности и везу савременика са својим прецима преко традиције.Овде се морал  и обичај често поистовећују.

2.Утилитаристички морал   добро идентификује са успехом и вредностима које воде ка том успеху , укључујући и материјално богатство.

3. Нормативни или императивни морал спада у етику дужности. Морално понашање се изједначава са законским деловањем. Морално је оно што је законито и обрнуто а разлика између легалитета и легитимитета се брише. Овај тип морала има корене у немачкој идеалистичкој филозофији државе и права Г.В.Хегела где је држава израз највише умности а закон еманација те умности. Међутим, трагична искуства другог светског рата где се,врло често, догађало чињење грозних злочина само на основу закона је довело у велики знак питања овај тип морала.

4.Морал-врлина. Морално деловање се изједначава са професионалним врлинама као што су лекарска етика, официрска част, новинарски кодекс и слично.

5.Креативни морал је вид морала који дозвољава аутономију личности и могућност њеног моралног самоконституисања као слободног и одговорног моралног бића.

                                                Основни принципи морала

Према Имануелу Канту морал се заснива на тзв. моралном категоричком императиву који гласи; "поступај тако да највиши принцип твоје воље може важити као општи закон"! Другим речима, морал је универзалан и добро поступање не може да буде селективно поступање него поступање засновано на начелу универзалности које се има примењивати у свакој ситуацији те врсте.

Други принцип, кога је такође засновао Имануел Кант али који постоји много раније у светим списима бројних религија гласи да човек треба тако да поступа да му други човек никада не сме послужити као средство него само као циљ.

Кант је толико дубоко ценио морал да је сматрао да је он наша веза са Богом. То његово дивљење према моралу карктеришу његове речи:"две ствари увек изнова дивљењем испуњавају моју душу; звездано небо изнад мене и морални закон у мени"!

Иако се морално деловање може класификовати, по свему судећи, то је један велики морални систем састављен из више вредности које су некохерентно поређање па се чини да су то различити типови морала. Осим тога, морал је и промњљиви систем што је суштина историјског значаја Исуса Христа,Буде, Мухамеда.. као великих реформатора морала.

    Питања и задаци

1.У чему је разлика између обичаја и морала?

2.Која је разлика између деонтолошког и утилитаристичког морала?

3.Шта је нормативни морал?

4.Како гласи морални категорички императив.

Религија и облици религиозности

                            Значење

 Термин религија  потиче од  латинског израза  religare што значи везати , повезати, свезати и у симболичком смислу означава савез или нераскидиву везу између Бога и људског рода а ако је у питању политеистичка религија то је савез људи са боговима .

                          Структура

Религијска структура обухвата веру, као унутрашњи субјективни елемент привржености верској истини , и обреде и ритуале, као спољашњи видљив и чулно опазив елемент.

                                           

       Врсте религија 

Најчешћа и најједноставнија подела религија је на :

1.Политиестичке (многобожачке) религије;
2.Монотеистичке (једнобожачке) религије.

Политеистичке религије настају из култова природе и предака (култа мртвих). Из култа природе настаје натуризам и тотемизам а из култа предака анимизам и фетишизам.
Натуризам је обожавање божанских пантеона односно богова природе. Такви су сви стари митолошки пантеони попут грчког, словенског, римског, келтског, германског итд.
Тотемизам је обожавање тотема, митских предака, животиња, ређе биљака од којих наводно нека заједница, род или братство, води мистично порекло.
Анимизам или обожавање духова је обожавање предака, бестелесних бића, попут обожавање демона, вампира, вештица и душа мртвих .
Фетишизам је религија врло слична анимизму .Она подразумева култ обредних предмета, наруквица, огрлица, амајлија, чаробних записа итд. за које се верује да у њима пребива нека моћна примордијална сила мана, оренда или вакан .

Монотеистичке религије су јеврејство, хришћанство , ислам и, на посебан начин, и будизам.
Заједничко за све ове религије је:
1.Вера у једног бога;
2.Пророчки карактер;
3.Есхатолошки карактер;
4.Универзализам;
5.Сотеролошки карактер.

Све монотеистичке религије верују у једно божанство с тим што га другачије именују. По јеврејској религије Бог је Јахве , према хришћанској религији то је троједни Бог, један Бог с три лица, Отац, Син и Свети Дух, а према Исламу Бог је Алах .

За разлику од политеистичких религија које су природне и неоткривене монотеистичке религије су откривене преко пророка као што су били Исус, Мухамед, Буда, Мојсије, Авраам, Мухамед итд.

Есхатлошки карактер подразумева веру у коначни крај света и победу царства небеског над царством земаљским односно победу добра над злом када ће наступити васкрсење мртвих.

Монотеистичке религије су универзалне јер верују да Бог не прави разлику међу људима и народима осим разлике у томе да ли је неки народ или појединац припадник или није одређене верске групе.

Сотерологија је наука о спасењу а сотеролошки карактер религије се заснива на вери у спасење душе после смрти тела.

Питања

1.Које су врсте религије ?
2.Шта је значење речи религија ?
3.Објасни анимизам.

4.Објасни фетишизам.

Које су одлик монотистичких религја.

Новац и функције новца

Новац је привилегована исправа коју издаје Држава, посредством банака и који служи као вредност у којој се изражава вредност сваке робе и услуге у друштву где се он признаје.

Новац има више функција:

1. Новац као знак и мера вредности;

2. Новац као средство промета;

3. Новац као средство плаћања;

4. Новац као благо;

5. Светски новац.

1. Новац је знак и мера вредности робе и услуга које изражавају у цени, као изразу вредности те робе.

Количина новца на тржишту треба да одговара количини роба и услуга (бруто друштвеног производа -БДП) који укупно произведе једно друштво.

Кретање новца на тржишту се назива оптицај новца.

Ако новца има мање од количине робе и услуга долази до депресије , а ако има више, до инфлације.

Новац се јавља у облику: готовог новца (папирни и ковани) и депозитног новца (чекови и менице).

2. Новац посредује између свих роба и услуга чиме се укида и превазилази трампа.

3. Када се роба плаћа на одложено говоримо да новац има функцију платежног средства. То се постиже путем чекова и меница. Купац издаје меницу као гаранцију а за узврат добија чек којим подиже робу коју треба да плати у назначеном року на меницу.

4. Новац је благо када се извуче из промета, тезаурише (чува) у банци . Такав новац служи банци као инвестиционо средство а полагачу као добит и сигурност.

5. Светски новац представља валуту и међународним плаћањима у трговини и то је данас долар.

Питања

1. Шта је новац?

2. Које су функције новца?

3.Шта је оптицај новца?

4. Које су врсте новца?

5. Шта су чекови и менице?

6. Објасни функцију новца као блага.

7. Која валута претежно се употребљава у међународним плаћањима у трговини?

Популациона политика

Популациона политика је скуп мера којим организовано друштво (држава и њене институције) утичу на природни прираштај становништва.

Мере, односно облици популационе политике зависе од кретања становништва, од структуре становништва и од других одлика као што је економска снага друштва.

По правилу, сиромашнија и руралнија друштва имају већи природни прираштај становништва и ту су потребне мере да се смањи наталитет.

Потпуно је другачије са богатим друштвима која имају низак природни прираштај становништва па су потребне мере за подстицај наталитета.

Ово је тзв.Гиденсов парадокс по коме већи број деце имају сиромашни који теже издржавају породицу него богати који би то могли лакше

Примери мера којим се смањује наталитет је кинеска "политика једног детета" . Ово су ретки примери и углавном се државе боре да подстакну наталитет путем економских и пореских олакшица за децу и младе брачне парове, мере помагања младих брачних парова који теже долазе до родитељства, пореске олакшице за  предузећа која запошљавају труднице и слично. У најновије време неке државе, као Пољска на пример, покушавају да подигну наталитет репресивним мерама као што је забрана абортуса.

Велики наталитет има економске последице јер повећава сиромаштво што доводи до низа друштвених проблема. Од сиромаштва и незапослености, до грађанских сукоба и велике миграције становништва.

Значајну улогу у спречавању негативних појава превисоког наталитета и нежељене трудноће има здравствено просвећивање и образовање уопште целе популације а нарочито младог нараштаја.

Низак наталитет доводи до друге врсте друштвених проблема. Убрзано старење становништва, недостатак стручне радне снаге у многим областима , велики прилив имиграната и притисци на систем социјалне заштите.

1. Шта је Гиденсов парадокс ?

2. Који је најпознатији модел друштвене регулације великог наталитета?

3. До којих проблема доводи низак наталитет ?

Друштво и становништво

Основни појмови који објашњавају кретање становништва јављају се у облику природног прираштаја и механичког кретања становништва.

Наука која проучава становништво назива се демографија. Главни предмет истраживања ове науке је кретање становништва.

Кретање становништва се јавља у облику природног прираштаја становништва и механичког кретања становништва.

Природни прираштај становништва се јавља у облику наталитета, морталитета и фертилитета.

Наталитет је број живорођене деце на  хиљаду становника. У 2011 години он је био највиши у Нигерији где је рођено 51 дете на 1000 становника, а најнижи је био у развијеном Јапану где је рођено -7 деце на 1000 становника. У Србији је тај број око 10 деце на 1000 становника и спадао би у ниже средње да није веома великог механичког одлива становништва.

Морталитет је број умрлих на 1000 становника. Просечан животни век у најразвијенијих држави света САД је био 1900 год. 41 година а 2010 године 73. Развој медицине је свугде у свету довео до дужег живота становништва а нарочито у развијеним државама. Тако Јапан, који има најнижи природни прираштај становништва (наталитет) има најнижи морталитет јер се просечан животни век ближи 80 година живота.

Трећа категорија израчунавања природног прираштаја је фертилитет. То је број живорођене деце на 1000 жена у репродуктивном (плодном) периоду који се рачуна од 15-49 године живота жена.

Под појмом "живорођене деце" се рачунају деца која доживе први рођендан. На жалост број деце које не доживе први рођендан је некада био веома висок али услед развоја медицине, обавезне вакцинације и бољих хигијенских услова тај број смањен. Најмању смртност деце 2011 год. је имао Сингапур 2 случаја на 1000 деце а највиши Ангола  190 случаја на 1000 деце.

Пад стопе смртности с једне стране и задржавање високог фертилитета с друге стране је довео до експлозије становништва. У свету је 1900 године живело мање од 2 000 000 000 људи да би 2000 године, дакле после само 100 година он и поред два светска рата износио 6 000 000 000 људи.

По правилу, више се деце рађа на селу него у граду и више се деце рађа у сиромашним земљама него у богатим.

Оволики раст становништва изузетно утиче на друштвене односе. Градови расту, повећана је миграција становништва а ратови за ресурсе воде и обрадиве земље су чести.

Однос друштва и раста становништва одлично описује тзв. Малтузеов закон.

            Механичко кретање

Механичко кретање становништва или сеобе односно миграција се јавља у облику исељавања или емиграције и усељавања или имиграције.

По правилу, у последњих 200 година становништво се креће у правцу село град и у правцу Европа Америка и Аустралија. Савремене државе Америке, Аустралије и Новог Зеланда се не би могле замислити без миграције. Реч је планском насељавању становништва или колонизацији.

Разлози за миграцију су бројни. Од економских разлога, прогона по политичкој, верској и радној основи до ропства. Дуго времена, па и данас, САД су биле земља која је због слободе вероисповести као магнет привлачила све прогоњене верске групе из Европе. Многи наши радници су из економских разлога одлазили и одлазе у Немачку и друге државе западне Европе.

Питања

1. Шта проучава демографија ?

2. Шта је наталитет?

3. Шта је морталитет?

4. Шта је фертилитет?

5. Које промене изазива раст становништва?

6. Објасни механичко кретање становништва.

Задатак

Ученици да на интернету или у уџбенику пронађу и објасне тзв. Малтузеов закон раста становништва.

Литература

1. Ентони Гиденс, Социологија, Окфорд пресс ;

2.Владимир Вулетић, Социологија, Клетт