Друштвена структура је релативно стабилан склоп друштвених односа, класа, слојева и елита.
За друштвену структуру се понекад каже да је "костур" друштва. Она се састоји од класа, слојева, елита и сталежа чији се односи споро мењају.
На пример, структуру српског друштва, упркос променама друштвеног система, чини суверена власт ,село, град, апарат принуде (војска, правосуђе и полиција), и црква. Тако се обично каже да постоје три класе; горња, средња и доња.
Друштвени систем су "мишићи" и "влакна" који повезују кости у организам друштва али се они мењају и брже настају и нестају.
На пример, промене странака на власти су врло честе или промене културне моде или унапређење пољопривреде.
Па ипак, политички систем опстаје , култура је и даље доминантно православна у Србији, рецимо, а сеоски обичаји доминирају упркос напретку обраде земљишта и култивацији пољопривреде.
Градова у Србији од одласка Турака скоро да и није било, или у њима нису живели Срби.Они постају доминантна фактор тек крајем 19 века и то само Београд.
Велику урбанизацију Србија је доживела тек после другог светског рата. Па ипак, према попису становништва Србије тек 1991 године број становника градова је нешто већи од сеоског (51:49). Међутим, везаност града за село, економске тешкоће после распада Југославије , емиграција у иностранство итд. допринели су да град и даље нема ону структурну независност коју је вековима имало село.
С друге стране становници села деценијама напуштају ова насеља у потрази за "бољим животом".
Дакле, друштвене структуре су повезане са друштвеним системима али су структуре дубље и трајније, што је основа теорије структурализма .Антрополог Морис Мерло Понта који је дуго живећи са урођеницима указивао да те примитивне заједнице имају у основи исте структуре као модерне. Он у својој књизи "Дивља мисао" указује да племе у Амазонији има владара(власт) у виду поглавице, лекара и духовника/учитеља уједно, у виду врача односно шамана, и војску.
То исто има и савремена држава.
-он закључује: "структуре су вечне а промене на врху само пролазне".
То наравно није сасвим тачно али је има одређено значење јер су структуре преко система делатне али тиме се и оне саме мењају, споро али сигурно !
Значај друштвене структуре
Друштвена структура обезбеђује стабилност друштвеног поретка.
Она, упркос променама друштвеног система, опстаје било директно било кроз трансформацију система.
Историјски оквир
Трговци у градовима у средњем веку у Европи су били становници насеља које су се називали ".бургови", односно то су била мала трговачко-занатска насеља опасана зидинама која су имала независност у односу на племство у замену за порез који су му плаћали или чак били потпуно слободни.
И данас има тих градова (Хамбург, Гетербург, Магдебург, Фрајбург ....) .
Ту су живели углавном трговци и занатлије са својим породицама који су данас владајућа класа "буржоазија ' иако се већина њих одавно не бави трговином и занатством већ индустријом и финансијама. Ови људи су основ, то јест владајућа класа буржоаског односно капиталистичког друштва.
Другу групу становника "бургова" су чинили бивши војници, судије, свештенци и приватни учитељи за богату трговачку децу. Ову групу људи данас чине припадници средње класе.
После победе буржоске револуције у те градове долазе ослобођени сељаци који касније постају радници и они данас чине доњу класу.
До велике промена друштвено-економске формације односно структуре долази са Француском буржоаском револуцијом 1789 када је власт феуда (села) заменила власт буржоазије (града), и са Америчком буржоаском револуцијом 1776-1787.
Друга велика промена структуре је била октобарска социјалистичка револуција у Русији где је авангарда (елита) радничке и сељачке класе свргнула још нејаку буржоазију и племство, што није успела у Француској, на пример, 1871 године. Та елита се окупила око Комунистичке партије и успоставила власт радника и сељака а сву имовину буржоазије и племства је национализовала.
Овај систем се у потпуности или у својим остатцима и данас задржао у источној Европи (Русија,Белорусија) , Азији (Кина,Вијетнам,Северна Кореја,Монголија, Казахстан и Непал) и Јужној Америци (Куба,Никарагва и Венецуела).
Димензије друштвене структуре
Друштвену структуру чине четири димензије:
1.Слојно вертикална-димензија;
2.Хоризонтално-функционлна димензија;
3.Временска димензија;
4.Просторна димензија.
Слојно-вертикална димензија је хијерархијски одређена .Тако се често говори да постоје три класе и мноштво слојева.На врху се налази горња класа, у средини средња класа а на дну нижа класа. Унутар ових класа су слојеви. По Луису Ворнеру у свакој класи има горњи и доњи слој.
Хоризонталну димензије чине три релативно независне глобалне функције:
1.Управно-регулативна функција (политика)
2.Производно-репродуктивна функција (економија)
3.Културно духовна функција (култура)
Временски димензије чине:
1.Традиција
2.Иновација
Просторну димензију чине:
1.Село
2.Град.
Однос структуре и система
Друштвене промене система су сталне али ретко доводе до промене структуре или се то дешава много спорије. На пример, данашња села су се битно урбанизована јер имају инфраструктуру сличну граду али су и даље остала села јер доминира специфичан начин живота и обичаји каквих у граду нема или нестаје. На пример, људи се и даље баве пољопривредом а традиција је јаче изражена.
Најбрже промене су у сфери економије јер ову структуру подстичу иновације али је њена друштвена улога и даље остала иста а то је да обезбеди материјало-репродуктивну базу друштва.
Принципи који делују у економији, као закон о понуде и потражње, се нису никада променили чак ни у социјалистичким државама.
Културна структура је посебно специфична.Док једно друштво може економски врло брзо да напредује култура може да се конзервише дуги низ времена, тако да се за однос структуре и система можем рећи да је повезан али да поједини делови структуре могу да делују аутономно у односу на друге па чак и да буду противречни.
Србија је неколико пута мењала политички систем али је он углавном остао аутократски без обзира да ли је у питању кнежевина, краљевина или република.
Неки примери
Пример:Јапан је економски изузетно напредна држава али је у културном смислу је остао сасвим традиционалан толико да већина младих Јапанаца њиховог цара и даље сматра за божанство.
Други пример:У САД већ се деценијама мењају на власти две странке, Демократе и Републиканци, тако да се говори о "ДВОПАРТИЈСКОМ СИСТЕМУ" док се трећа не појављује иако има покушаја.То значи да политичка друштвена структура која стоји иза овог система (а то су класе и слојеви у Америци) не желе промену овог система.
Трећи пример: Многе бивше социјалистичке државе у источној Европи су укинуле једнопартијски систем али су убрзо људи који су били носиоци старог система или његов "други ешалон" (млађа генерација) поново дошли на власт у оквиру других странака у новом вишепартијском систему, што говори да се друштвена структура није довољно променила или се није променила уопште али да систем ипак јесте.
Четврти пример: Индија је демократски политички систем али није успела да забрани постојање касти (нека врста сталежа без формалних обележја).
Питања и задаци
1.Шта је друштвене структура;
2.Које су димензије друштвене структуре?
3.Који је значај структуре?
Задатак:Објасни историјски оквир појаве класа ,слојева и елита у Европи.
Литература
1. Ентони Гиденс, "Међународни уџбеник социологије, Оксфорд пресс, Оксфорд ,2001;
2. Владимир Вулетић, "Социологија", Клетт,2011
Сва права задржана
Аутор: А.Лазић МА политиколог