Сувереност

Сувереност је појам који објашњава политичке одлике једног система као независног од неког другог. Он се највише користи за описивање независности држава.

Реч сувереност је француског порекла и означава "највишу власт", односно нешто што је највише у свом домену.

               Врсте суверености

1. Народна сувереност (или грађанска сувереност);

Политичка власт произилази из слободних избора и облика непосредног одлучивања грађана на референдуму и путем грађанске иницијативе.

2. Апсолутна сувереност.

Свака држава има на својој територији апсолутно сва права и није везана никаквим обавезама према другим државама или међународним организацијама.

3. Ограничена сувереност

Државе су ограничене међународним правом и правом међународних организација чији су чланови ( на пример Европске уније);

4. Савремена сувереност

Државе деле забринутост за важне вредности као што је на пример мир и сарађују са другим државама и међународним организацијама по тим питањима.

5. Национална сувереност.

Ова врста суверености даје право народу на самоодређење укључујући и право на отцепљење или уједињење.

          Историјски развој

Појам суверености државе је настао у Европи у 16 и 17 веку након верских ратова и сукоба између Цркве и државе. Из ових сукоба је изашао принцип да у једној држави постоји само једна највиша власт којој се сви морају подредити укључујући и цркву.

После националних револуција у 19 и 20 веку прихваћен је принцип националне суверености односно права народа на самоопредељење. Тако је настала Југославија али је тако престала да постоји.

Након државних злочина нациста у другом светском рату прихваћена је концепција да државе немају право да крше људска права и слободе и да могу бити кажњене ако то чине. Због тога су настале Уједињење нације.

Питања

1. Шта је сувереност?

2.Које су врсте суверености?

3. Објасни развој суверености?