Друштвене групе

Назив наставне јединице – „Друштвене групе“ 

Р.бр.-2

        

У претходној лекцији смо говорили да су друштвене групе један од најзначајнијих облика друштвености и уопште појма друштва. Човек практично цео свој живот проводи у одређеним друштвеним групама, било да је тога свестан или не. На пример, члан је породице, или је члан неке вршњачке скупине, члан је неке суседске групе и слично ! Врло често се догађа да је човек члан више друштвених група у истом тренутку: на пример, члан је породице, схваћене као примарна друштвена група, али је и члан одељенске заједнице, на пример. Понекада се ставови и вредности друштвених група чији смо чланови разликују што доводи до неспоразума и нужних промена које су процес одрастања  сваког човека !

Друштвене групе су скупине људи повезаних заједничким положајем, улогом, пореклом, заједничким вредностима, ставовима и интересима ! Код припадника истих друштвених група се временом јављају слични или исти ставови о одређеним друштвеним проблемима који су последица заједничких особина које имају по основу припадности групи чији су чланови, а што се назива „групна свест“.

Према степену организованости  друштвене групе су скупине што значи да су њихови међусобни односи лабави и , врло често , случајни ! Али постоје друштвене групе чији су односи врло блиски, као што су на пример породице !  У том смислу разликујемо следеће врсте друштвених група: 

Према пореклу ( Крвно-сродничке скупине)

породица,род и братство

Према положају ( статусне групе)

класе, слојеви и елите

Према улози

професионална удружења

Културно-историјске глобалне скупине

Племе, народ и нација

Класификација друштвених група се може вршити и према дихотомном критеријуму:

Према величини групе могу бити велике и мале;

Према трајности трајне и привремене;

Према карактеру унутрашњих односа оне су егалитарне (где су чланови једнаки) и ауторитарне, (где су неједнаки);

Према примарности примарне и секундарне.

               Друштвене заједнице

Рекли смо да су друштвене групе скупине људи. Ово имлицира да су њихови односи случајни и да нису довољно блиски међутим ако су односи међу члановима групе блиски тада кажемо да су то „друштвене заједнице“. Друштвене заједнице су сличне друштвеним групама али се од њих разликују по примарности и структури унутрашњих односа међу њиховим члановима. 

Према социоогу Алферду Фирканту целокупна људска историја се може поделити на доба „друштвених заједница“ , у којима су људи живели миленијумима у родовском друштву и доба „вештачког друштва“ у коме људски род живи у последњих неколико стотина година. Ово би могло да значи да је људски род отуђен од своје суштине јер је своје биће у данашњем времену „поделио“ на живот у породици као примарној заједници и „живот“ у вештачком друштво кога оличавају савремене корпорације! Према другим мислиоцима ово је подела људске егзистенције на „јавну и приватну сферу живота“ која доводи до напетости и бројних социјално-патолошких појава! 

Питање и задаци

1.Шта су друштвене групе?

2.Која је разлика између друштвених група и друштвених заједница? 

3.Које су врсте друштвених група? 

Задатак за ученика 

„У чему се састоји питање проблема езгистенције савременог човека по Алферду Фирканту“?