Друштвени покрет је облик колективног, масовног и релативно трајног деловања појединаца и група који теже да изазову или спрече одређене друштвене промене.
За разлику од тренутних протеста или краткотрајних побуна, друштвени покрети имају континуитет и јасно дефинисане циљеве.
Кључне карактеристике
- Колективна акција: Покрет чини мноштво људи који деле заједнички идентитет и вредности.
- Циљ: Тежња ка друштвеној, политичкој или културној трансформацији (нпр. заштита животне средине, људска права).
- Неформална структура: Покрети су углавном лабаво организовани, немају чврсту хијерархију нити формално чланство као политичке странке.
- Методе деловања: Често користе ванпарламентарне и неконвенционалне начине деловања, као што су демонстрације, бојкоти, грађанска непослушност и дигитални активизам.
- Јавност и добровољност: Деловање је јавно, а приступање покрету је засновано на добровољној бази и заједничком интересу.
У савременом контексту 2025. године, друштвени покрети су често умрежени глобално и фокусирани на питања квалитета живота, демократских права и глобалних климатских изазова.
Врсте друштвених покрета
Друштвени покрети се могу класификовати на неколико начина у зависности од њихових циљева, обима промена које желе да постигну и начина организовања.
Према најучесталијој социолошкој подели (Дејвид Аберле), постоје четири основне врсте друштвених покрета:
- Алтернативни покрети: Фокусирани су на ограничене промене у понашању појединаца. Примери су покрети против вожње у алкохолисаном стању или за здраву исхрану.
- Искупитељски (религијски) покрети: Теже радикалној промени појединца, често кроз духовну или унутрашњу трансформацију (нпр. разни верски покрети или секте).
- Реформски покрети: Циљ им је промена одређеног аспекта друштвене структуре или закона за целокупно друштво, без рушења целог система. Примери су покрети за грађанска права или заштиту животне средине.
- Револуционарни покрети: Теже потпуној и радикалној промени читавог друштвеног система и његових вредности.
Поред ове поделе, друштвени покрети се често деле и на:
- Класичне (старе) покрете: Везани за индустријско друштво 19. и прве половине 20. века, попут радничких и националних покрета.
- Нове друштвене покрете: Настали у другој половини 20. века, баве се питањима квалитета живота, идентитета и људских права. Ту спадају феминистички, еколошки, ЛГБТ+ и мировни покрети.
- Реакционарни (отпори) покрети: Настају као одговор на промене које су већ покренуте или спроведене, са циљем да врате стање на претходни ниво (нпр. покрети против абортуса).
- Локални и глобални покрети: Према географском опсегу, покрети могу бити усмерени на локалне проблеме или имати транснационалне циљеве (нпр. антиглобалистички покрет).
Друштвени покрети у Србији
1. Национални покрет- тежио националном ослобођењу од туђинске власти;
2.Социјални покрет-тежио искорењивању сиромаштва;
3.Студентски покрет- тежио грађанским слободама и бољем положају образовања.
