Промене у организацији производње

 

1.Занатски рад- доминира самосталност занатлија;

2.Мануфактура- подела послова на ситне прослове, што води повећању продуктивности  рада.

Продуктивност је радни учинак у јединици времена. 

3.Индустријска производња;

Карактеришу је следећи елементи;

-увођене машина

-фабричка организација (концентрација радника, ресурса и машина на једном месту)

-увођење менаџмента- обухвата контролу радног процеса.

Ефекти

 

1.Масовна производња

2.Ниже цене производње. 

Продуктивност

 

Све време расту покушаји да се повећа продуктивност рада. и ту се истичу три пројекта:

1.Тејлоризам који обухвата "анализу времена" и "анализу покрета" што је временска норма за обављање посла.  Радници који пребацују норму добијају већу плату, што води расту продуктивности и мотивације за рад.

2.Фордизам- рад радника на покретним тракама где еобављају само једну просту операцију .

3.Постфордизам/тојотизам - компјутеризација покретне траке где уместо радника на траци раде роботи.

Друштвене установе, организације и групе

 

 

Друштвене установе или институције су устаљени , установљени облици друштвеног деловања које имају два елемента:

1.Циљно-вредносни;

2.Нормативни.

Циљно-вредносни елемент је онај елемент који институција треба да оствари у друштву.То је њихова улога. На пример, циљ школе је васпитање и образовање, а до овог циља се долази уз помоћ норми , прописа који деловање усмеравају ка циљу. То су на пример у просвети закони, правилници, пословници, уредбе итд. којим се уређује трајање часа, распоред часова, правила понашања итд.

Врсте установа

1.Економске (предузеће);

2.Политичке (држава, лоби);

3.Културне (школа,црква,музеј,балет.....) 

Улога установе

Оне обезбеђују стабилност друштвеног поретка и врше важне друштвене улоге. 

            ДРУШТВЕНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ

Друштвене организације посредују између друштвених установа и друштвених група. 

Непример, синдикат је организација радника (друштвене групе) која у име њих преговара са институцијом(предузеће ) у којој радници раде (радници су друштвена група

Примери организација су политичке странке, синдикати, невладине и хуманитарне организације.

Улога:

Друштвене организације су "полуге друштвеног деловања"

 

                                                       ДРУШТВЕНЕ ГРУПЕ 

Друштвене  групе су скупине људи повезаних заједничким положајем, улогом, статусом пореклом, културом и историјом.

На пример, породица је биолошко-репродуктивна скупина који повезује порекло; народ је културно-историјска скупина, здравствени радници су функционална скупина а класе су статусне скупине.

Друштвени систем функционише тако што бројне друштвене групе (радници, сељаци, средња класа, богати) преко друштвених организација, на пример странака утичу на друштвене институције,државу. Социјалдемократи представљају раднике, комунисти најсиромашније, конзервативци богате итд.