Друштвене промене, развој и друштвена покретљивост

Кључни појмови: промене, развој и покретљивост

Друштвене промене представљају разлику између два стања друштвене структуре: структура која настаје и структура која нестаје.

Оне се јављају у квантитативном, квалитатативном и вредносном облику.

Квантитативне промене су раст и опадање. Квалитативне су развој (еволуција), опадање (инволуција) и распадање структуре (аномија).

Промене по вредносном критеријуму су

- напредовање - прогрес

- назадовање-регрес

Развој је низ промена истог смера које након одређеног времена доводе до квалитативних промена у друштвеној структури.

Друштвена покретљивост или социјална мобилност представља појединачно или групно кретања унутар друштвене структуре.

Друштвена покретљивост може бити вертикална, хоризонтална и просторна.

Хоризонтална покретљивост подразумева промену улогу али не или положаја. На пример, када радник мења радничко занимање он је променио улогу али не и положај.

Вертикална покретљивост је промена улоге и положаја и може бити узлазна и силазна.

Просторна покретљивост подразумева промене места живљења у облику сеоба.

Аутор: А.Лазић МА политиколог

Сва права задржана

Veo neznanja

 

Koncept vela neznanja (engl. veil of ignorance) je ključna ideja u političkoj filozofiji Džona Rolsa, koju je predstavio u svojoj knjizi "Teorija pravde" (engl. A Theory of Justice). To je misaoni eksperiment osmišljen da nam pomogne da razmišljamo o tome kako bi pravedno društvo trebalo da izgleda.

Evo kako funkcioniše:

---

Zamislite sebe iza vela neznanja

Rols nas poziva da zamislimo situaciju u kojoj grupa racionalnih pojedinaca treba da donese odluke o osnovnim principima koji će uređivati njihovo društvo. Međutim, postoji jedan ključni uslov: svi su iza "vela neznanja".

To znači da niko od njih ne zna ništa o sebi niti o svom budućem položaju u tom društvu. Oni ne znaju:

• Svoj pol, rasu, etničku pripadnost.
• Svoj društveni status, bogatstvo ili siromaštvo.
• Svoje prirodne talente i sposobnosti (inteligenciju, snagu, lepotu, itd.).
• Svoje lične preferencije, vrednosti ili pogled na "dobar život".
• Svoj zdravstveni status.

Ukratko, iza vela neznanja, svi su svedeni na apstraktna, racionalna bića koja nemaju nikakve lične prednosti ili nedostatke.

---

Zašto je veo neznanja važan?

Svrha vela neznanja je da eliminiše pristrasnost i sebične interese pri donošenju odluka o društvenim principima. Pošto niko ne zna da li će biti bogat ili siromašan, talentovan ili manje sposoban, zdrav ili bolestan, svi će morati da razmišljaju objektivno i nepristrasno.

Rols argumentuje da bi u takvoj situaciji, ljudi donosili odluke koje bi osigurale da i oni najugroženiji u društvu imaju pristojan život. Niko ne bi rizikovao da završi na samom dnu bez ikakvih prava ili mogućnosti, jer bi postojala šansa da se upravo on nađe u toj poziciji kada se veo podigne.

---

Principi pravde izvedeni iz vela neznanja

Rols veruje da bi se iza vela neznanja ljudi složili oko dva glavna principa pravde:

1. Princip jednake slobode: Svaka osoba treba da ima jednako pravo na najširi mogući sistem osnovnih sloboda, koji je kompatibilan sa sličnim slobodama za sve ostale. (Npr. sloboda govora, veroispovesti, okupljanja, pravo na imovinu).
2. Princip razlike i jednake mogućnosti:
• Princip razlike: Društvene i ekonomske nejednakosti su dozvoljene samo ako su na korist najugroženijih članova društva. To znači da bogatiji ili talentovaniji mogu imati više, ali samo ako to poboljšava položaj onih koji su na dnu.
• Princip jednake mogućnosti: Sve pozicije i položaji u društvu moraju biti otvoreni za sve pod uslovima poštene jednakosti mogućnosti. To znači da talenti i sposobnosti pojedinaca, a ne njihovo poreklo ili društveni status, treba da određuju njihov uspeh.

---

Zaključak

Koncept vela neznanja je moćan misaoni alat koji nam pomaže da razumemo kako bi društvo trebalo da bude struktuirano da bi bilo zaista pravedno. On nas tera da se oslobodimo sopstvenih predrasuda i da razmišljamo o tome kako bismo želeli da se postupa sa svima, znajući da bismo i sami mogli da se nađemo u bilo kojoj poziciji unutar tog društva.

Друштвени развој

 

Друштвени развој је свеобухватан процес унапређења добробити сваког појединца у друштву, како би могао да оствари свој пуни потенцијал. Он се не односи само на економски раст, већ на низ повезаних промена које стварају ново, боље и праведније друштво.

Ево кључних аспеката друштвеног развоја:

• Улагање у људе: То подразумева обезбеђивање приступа јавним услугама попут образовања, здравствене заштите, квалитетног становања и могућности за запошљавање за све. Циљ је уклањање препрека које спречавају људе да напредују и остваре своје снове.
• Социјална правда и инклузија: Друштвени развој тежи да сви људи имају приступ и могућност учешћа у пројектима и одлукама које их се тичу. То значи изградњу кохезивних и отпорних друштава где су институције доступне и одговорне грађанима, посебно рањивим групама попут сиромашних, особа са инвалидитетом, староседелаца и других.
• Изградња капацитета: Подразумева повећање средстава и способности појединаца да побољшају своју добробит, као и капацитета друштвених група да делују, мењају своје односе са другим групама и учествују у развојним процесима.
• Квалитативне промене: За разлику од друштвеног раста који је само увећање истог (нпр. раст производње), друштвени развој представља стварање нечег новог, што доводи до већих нивоа енергије, ефикасности, квалитета, продуктивности, сложености, разумевања, креативности, избора и постигнућа у друштву.
• Планиран процес: Друштвени развој је често планиран процес који има за циљ да промовише добробит целокупне популације у комбинацији са динамичним процесом праведног и инклузивног економског развоја.

Укратко, друштвени развој ставља људе на прво место у свим развојним процесима, тежећи ка стварању друштва у којем сви појединци могу да живе достојанствено и да остваре свој пуни потенцијал.

Питање:

Која је разлика између појмова друштвеног раста и друштвеног развоја ?

Аутор: А.Лазић МА политиколог

Сва права задржана