Појам Устава; принципи уставности и законитости и врсте Устава

                                                    Појам Устава

 

Устав Републике Србије је највиши општи правни акт Републике Србије.

Устав Републике Србије обухвата три дела: организацију државне власти, људска права и слободе и принципи друштвених односа.

- Према начину доношења разликујемо "чврсте " уставе који се тешко мењају или доносе по отежаној процедури и "меке" или гипке уставе којисе доносе по процедури измене закона.
-Прем томе ко је субјет уставност разликујемо: октроисани устав кога доноси владара: устав-пакт који је резултат споразума владара и племства и народне уставе које народ доноси на референдуму или у парламенту.

- Сама реч "Устав" значи "брану" и потиче од српског глагола "заустављати". Односи се на спречавање самовоље државне власти алии  самовоље уопште.

                  Уставност и законитост

- Уставност у материјалном смислу подразумева постојање Устава као највишег правног акта. У формалном значењу уставност је сагласност закона и подзаконских општих аката са Уставом.

- Законитост у материјалном значењу подразумева сагласност подзаконских појединачних аката (решења, пресуда) са законом или подзаконским општим актомкоји је донет на основу закона.

-Одлуке,уредбе Владе,статути општина и градова су подзаконски општи акти и морају бити у складу са законом (принцип законитости у формално-правном смислу).

                             ПРИНЦИПИ УСТАВНОСТИ И ЗАКОНИТОСТ
                                      (Хијерархија правних аката)



                                         
                                         _______
                                          (Устав)
                                  ______________
                                           ( закони)
                          _________________________
                     подзаконски  општи акти (Уредбе , статути ..)

                   ______________________________________
                        (подзаконски општи акти јавних служби)

          ________________________________________________ 
                                           (пресуде судова)

_________________________________________________________________

                                       решења органа управа

-Уставни суд оцењује уставност и законитост општих аката и штити људска права и слободе када су повређена појединачним актом или радњом органа јавне власти а исцрпљена су сва правна средства  или нису предвиђена у редовном поступку.


-Правила судског поступка су:

-суд суди у већу, изузетно суди судија појединац:
-судске пресуде се доносе у име народа
-свако је невин док се не докаже супротно
-правило двостепености судског поступка
-правила независности судства

Више види: https://nastavnimateri.blogspot.com/2017/03/blog-post_8.html

               Правна држава - владавина права

Правна држава је појам настао немачкој теорији државе и права а има своје корене у Платоновој идеји "друге најбоље владавине", владавине закона. Суштина идеје правне државе јесте да у њој владају писана правила, закони и други општи акти, чиме се ограничава било чија самовоља, укључујући и самовољу органа државне власти. Грађани тако задобијају извесност и познатост на основу јасних процедура.
До овог појма Платон је дошао после горког искуства неуспеха сопствених концепата "идеалне државе" у којој владају мудри, бране је храбри а хране умерени. Људи, па и они са највећим врлинама, су склони кварењу када врше власт а најпокваренија је неограничена власт док закони као такви нису склони кварењу.
Платон међутим није увиђао или није то хтео да призна да су закони само израз државне воље те да, ако је власт склона кварењу, како обезбедити да се то не пренесе на законе ?! Одговор на ово питање много векова касније дају теоретичари природног права и просветитељи.

Платон (први филозоф који је заговарао владавину закона
уместо "владавине људи")

Владавина права је млађи појам од "правне државе"и заснива се на идеји просветитељства о  неотуђивости људских права које држава не сме да крши или их доводити  у питање као што су право на личну слободу, право на достојанство, слобода вероисповести и многа друга.Ова неотуђива права мора да призна највиши правни акт, Устав, и да се успостави супрематија, надмоћност Устава над законима, како се не би десило да се законима угрожавају људска права и слободе. Ово је појам владавине права у ужем смислу речи .


Појмови владавине права и правне државе нису идентични појмови. Они се могу поклапати али могу бити и у директној супротности у толикој мери да један појам поништава други. Недемократске владавине засноване на законима, као што је била нацистичка владавина заснована на дискриминаторским, расним, "законима", којима су се брутално кршила људска права милиона људи биле су доказ да владавина закона, односно правна држава, не може да буде идеал добре државе ако суверена власт те државе која производи право не признаје та права као урођена и неотуђива. Тада се владавина закона то јест правна држава претвара у инструмент тираније, дакле у своју супротност!

Ако се постигне склад између Устава и закона, односно између начела владавине права и правне државе тако да закони не противрече људским правима него их у пракси конкретизују или уређују услове за њихово остваривање онда се постиже идеал владавине права у ширем смислу те речи.Ово је суштина принципа уставности и законитости а да би се обезбедило то начело у већини држава континенталне Европе оснивају се посебни специјализовани судски органи власти, уставни судови. Таква је ситуација и у Србији где  постоји Уставни суд дуже од педесет година.

Синоним за владавину закона, односно за "правну државу" је израз "легалитет", док је синоним за владавину права "легитимитет".

Према Уставу Србије владавина права се остварује на слободним и демократским изборима, уставним гаранцијама људских и мањинских права, независном судском влашћу и повиновањем свих владавини Устава и закона.

Идеал владавине права се никада не може у потпуности достићи чак ни у најуређенијим државама али су све државе дужне да к њему теже.

     Питања и задаци

1.Шта је суштина идеје "правне државе"?
2.Шта је владавина права у ужем смислу речи?
3.Ко је дефинисао идеју "владавине закона"?
4.Који су синоними за владавину права?


                                                                  Додаци

• Колико је владавина права важна говори устав Савезне Републике Немачке. Ова држава поучена грозним искуствима нацистичких злочина изричито признаје право немачком народу на побуну против државне власти Немачке која би била установљења кршењем демократских принципа .
• Појму владавине права слично је политичко начело "грађанске непослушности". То начело није право на побуну него мирно, ненасилно неизвршавање грађанских обавеза онда када државна власт крши демократска начела владавине (људских) права. Па ипак, сматра се да грађанска непослушност се може употребити тек у крајној нужди, када су исцрпљена сва друга легална и политичка средтва јер је, она у суштини, ипак нужно зло које као такво у одређеној мери нарушава интегритет права па макар то било и из оправданих разлога .

                                  Судови Републике Србије

                         


                                         

Судска грана власти је независна од извршне и законодавне гране власти, што чини суштину начела поделе власти. Она је некада била спојена са владарском функцијом али се касније од ње осамосталила и постала независна јер је доста рано процењено да оваква делатност захтева високо стручно знање и непристрасност. Данас се сматра да је независност судства темељ добро уређене државе  односно владавине права.

                                                     Врсте редовних судова

Судска власт у Републици Србији припада редовним судовима опште и редовним судовима посебне надлежности. Редовни судови опште надлежности су основни судови, виши судови и аплеациони суд. Редовни судови посебне надлежности су прекршајни суд, виши прекршајни суд, привредни суд, привредни апелациони суд и управни суд. Највиши суд је Врховни касациони суд који по својој снази стоји изнад свих судова опште и посебне надлежности

Основни судови суде за кривична дела за које је запрећене казна затвора до десет година и десет година затвора. Такође они одлучују у породичним, стамбеним, и у неким грађанским и радним споровима као и у ванпарничким поступцима.

Виши судови у првом степену суде за кривична дела за које запрећена казна затвора већа од десет година; за кривична дела силовања, кривична дела против територијалног интегритета Републике Србије, повреде закона од стране судије и од стране тужиоца, спорове у вези штрајка и у неким грађанским споровима. Виши судови суде у другом степену по жалбама на одлуке основних судова, ако закон не предвиђа другачије.

Апелациони суд одлучује у другостепеном поступку по жалбама изјављеним на одлуке виших судова и основних судова, када то закон предвиђа.

Привредни судови одлучују у споровима између домаћих и страних привредних субјеката, између домаћих привредних субјеката и домаћих правних лица, и у неким споровима између домаћих привредних субјеката и домаћих физичких лица. Он суди такође и у споровима поводом стечаја,  споровима о ауторским и другим правима  

Привредни апелациони суд суди по жалбама на одлуке привредних судова.

Прекршајни судови суде у првом степену за дела која су законом дефинисана као прекршаји а која нису у надлежности прекршајног органа.

Виши прекршајни суд суди по жалбама на одлуке прекршајних судова

Управни суд суди да ли су појединачни правни акти и радње органа јавне власти којима су поверена јавна овлашћења у складу са законом или  у складу са општим актом донетим на основу закона.

Врховни касациони суд има две врсте надлежности: надлежности у  суђењу и надлежности изван суђења. У надлежностима у вези суђења ВКС одлучује о ванредним правним средствима изјављеним на одлуке судова Републике Србије и одлучује о сукобу надлежности између судова.

У надлежности изван суђења ВКС утврђује начелне правне ставове ради јединствене судске примене права; именује судије Уставног суда и разматра примену закона и других прописа.

                        Принципи независности судства

1.Суд суди у већу , изузетно може судити судија појединац;
2.Судске одлуке се заснивају на Уставу, закону, потврђеном међународном уговору и пропису донетом на основу закона;
3.Сталност судијске функције.Изутено, судији први  пут изабраном мандат траје три године;
4.Независност судије;
5..Непреместивост судије;
5.Имунитет судије. Судија не може бити позван на одговорност или кажњен због изнетог мишљења или датог гласа у току вршења судијске функције, осим ако тиме није прекршио закон;
6.Неспојивост судијске финкције. Судија не може бити члан странака нити вршити друге послове, неспојиве са његовом функцијом.

   

                                                           Питања за тест

1.Објасни значење речи "Устав"?
2. Шта је Устав у формално-правном значењу?
3.Шта је уставност у формално-правном значењу?
4.Шта је законитост у формално-правном значењу?
5.Шта је уставност у материјалном значењу?
6.Шта је законитост у материјалном значењу?
7.Шта је правна држава?
8.Шта је владвина права?
9.Наведи врсте устава према наћину оношења.
10. Наведи врсте устава према субјекту уставности.,
11. Које су ндлежности основног суда?
12.Које су надлежности Вишег суда?
13.Које су надлежности Управног суда?
14.Које су надлежности привредног суда?
15.Које су надлежности и функције Врховног касационог суда?