Питања
1.Политика
2.Идеологија
3.Етничке заједнице
4.Нација и национално питање
5.Новац и функције новца
6. Рад и друштвена подела рада
7.Друштвена производња
8.Држава и право
9.Бирократија
10. Друштвене установе и организације
Идеологија
Идеологије су важни идејни и вредносни концепти око којих се формирају владајуће политичке структуре и на основу њих креирају своје јавне политике . Најутицајније идеологије су ;
1.Либерализам
Либерализам је идеологија у чијем темељу се налази вредност слободе: слободе говора, слободе вероисповести, слободе предузетништва и тако даље . Оснивач класичног либерализма је био Џон Стјуарт Мил а овај идеолошки систем се најпотпуније изразио у идеологији и пракси САД пре првпг светског рата.
1.Либерализам
Либерализам је идеологија у чијем темељу се налази вредност слободе: слободе говора, слободе вероисповести, слободе предузетништва и тако даље . Оснивач класичног либерализма је био Џон Стјуарт Мил а овај идеолошки систем се најпотпуније изразио у идеологији и пракси САД пре првпг светског рата.
2.Конзервативизам
Ово је својеврсни одговор на либерализам . Он почива на идеји о песимистичкој природи човека која треба да буде вођена добрим праксама и традицијом коју је неопходно очувати - конзервисати од промена и кварења. Главни представник овог покрета и идеологије био је Жан де Местр.
3.Социјализам
Врло утицајан друштвени покрет 19 и 20 века. Јавља се као утопијски социјализам (Томас Мор) и научни социјализам (Карл Маркс). Главна идеја социјализма је једнакост.
Она се остварује на два начина : радикалним односно револуционарним путем и то је онда комунистички покрет и еволутивним путем који предлаже социјалдемократија.
4.Фашизам
Радикално конзеравтивни и националистички покрет који велича идеје вође, јединства , колектива,снаге и рата. Има духовне темеље у социјалдарвинизму и ничеанству чију је филозофију и теорију злопупотребљавао
5.Анархизам
Главна идеја је укидање државе и радикална слобода. Укидањем државе укинуле би се све државне институције: војска, полиција, затвори, парламенти али и породица и брак. Људи би живели слободни и иу комунама као самостални и слободно удружени произвођачи. Главни представник је био Прудон.
6.Феминизам
Главна идеја феминизма је борба за права жена . Јавља се у облику либералног феминизма, (право гласа за жене)левог или социјалистичког феминизма (ослобођење жене кроз ослобођење рада од класних стега) и радикланог феминизма (укидање породице као патријахалне институције ропства).
7-Екологизам
Заштита животне средине треба да буде централна политика модерних држава због великог загађења животне средине. Овај покрет постаје све снажнији у 20 и 21 веку и доводи у питање оправданост владајућег дискурс развоја по сваку цену као погубног по опстанак људске расе !
Политика - вештина управљања друштвом
Политика
Једна од великих тзв. глобалних функција друштва је политика која се спроводи преко политичких институција, државе и политичких странака, и преко државних органа и организација као што су Скупштина, Влада, војска правосуђе итд. Главни задатак политике као управно-регулативне функције друштва је да обезбеди опстанак државе као институције која држи на окупу једно друштво и у том смислу користи сва допуштена средства.
Реч политика је старогрчког порекла од израза polis (држава) и politikos (јавни, државни послови). Овај појам се може схватити у ужем смислу речи (који је видљив у неким језицима као на пример у енглеском језику) где је политика појам који означава вођење државних послова. Поимање политике у ширем значењу је управљање сваким друштвеним системом, конмоским, културним.... (економска политика, верска политика, културна политика...).
Држава, моћ и власт
Држава је и средство политике, њена главна институција, али и њен циљ јер без снаге државе не постоји много могућности да се управља друштвеним процесима и односима што може водити опасним и неизвесним исходима у друштву.
Реч „држава“ је глагол српског порекла која означава „држати“ нешто и у пренесеном значењу држава би означавала држање одређене територије и становништва под сувереном влашћу јавне политичке структуре.
Власт је појам који се налази у суштини државе и подразумева изгледе да одређена политичка класа буде прихваћена од стране друштва као легитимна односно као она власт којој друштво признаје право да влада.
Изворе легитимитета власти се могу тражити у традицији и тада се најчешће јавља монархистички облик владавине јер друштво одређеној династичкој породици признаје право на владање због тога што се преко те владалачке породице успоставља стварна и симболичка веза са нашим прецима. Други извор легитимитета је харизматске природе владара који из неког сукоба, рата на пример, излази као победник и као такав стиче право на владање које му друштво вољно или невољно признаје. Трећи извор владалачког легитимитета чине нормативно-рационални разлози који се испољавају у вољи народа добијеној на изборима.
Политичка моћ није исто што и власт. Док власт представља вредносни основ права на владање моћ је средство којим власт остварује своје право на владање са или без сагласности друштва над којим се влада. Средства политичке моћи могу бити репресивна (затвори, правосуђе,војска и полиција) манипулативни (медији), економски (разни облици донација, субвенција и повластица или њихово одсуство) или нормативни (ауторитет Устава и закона).
Ауторитет не треба мешати с влашћу јер, иако сличан јер има утицај на друштво, за разлику од моћи остварује се без посредства силе или принуде било које врсте.
Однос државе,као најважније политичке институције,према друштву
Однос државе и друштва који показује које „вештине“ политика користи да делује на друштво односно које моделе управљања и регулације она користи у својој пракси у складу са њеним постављеним циљевима разликују се тзв. „минимална држава“, развојна држава, „држава благостања“ и колективистичка држава.
Минимална држава промовише вредности слободеи то слободе предузетништва, слободе вероисповести и слободе говора. Приватна својина је неприкосновена а задатак државе је да „само“ заштити ове вредности од спољашње опасности стране окупације, унутрашњих немира и да гарантује снагу правног уговора посебно пословног уговора.
Тзв. развојна држава подстиче привредни раст сарадњом државе са пословним сектором како би се повећала привредна активност.Инструменти које ова држава користи су финасијске субвенције, пореске олакшице за капитал и ниска заштита радничких права.
Држава благостања се заснива на начелу једнакости али не доводи у питање личне и економске слободе посебно не доводи у питање приватно власништво. Уз високе порезе који су прогресивни ова држава обезбеђује квалитетне, јефтине или бесплатне јавне услуге као што су образовање, здравство и социјална заштита. С друге стране, слично развојној држави она подстиче приватни капитал тако што му обезбеђује инфраструктурне, услужне и друге послове које од њих наручује.
Колективистичка држава, као и држава благостања се заснива начаелу једнакости али не поштује неприкосновеност приватне својине над средствима за друштвену производњу већ их присваја путем национализације што доводи у питање вредности слободе предузетништва али и других слобода која су људима важна и без којих они не могу да се развијају као свестрана људска бића (слобода говора, слобода вероиспосвести..)
Питања и задаци
1.Какво је значење појма политике?
2.Шта је власт?
3.Који су извори владалачког легитимитета?
4.Шта је моћ?
5.Која су средства политичке моћи?
6.Која врста државе подразумева спровођење јавних политика које се заснивају на начелима једнакости без укидања права на слободу предузетништва и приватне својине?
Држава
 |
| "Левијатан"- митско чудовишто које код Томаса Хобса симболизује државу као ,на земљи највишу, суеверену власт. Оно у својим рукама држи сабљу, као знак силе, који ће натерати људе да поштују вољу владара. Без застрашујуће улоге државе (Левијатана) људски род, сматра Хобс, би се вратио у природно стање у коме влада "рат свих против свију". |
Држава је глобална политичка установа свих организованих друштава. Термин „држава“ потиче од српског глагола држати и односи се на држање одређене територије и становништва у потчињеном положају.
Свака држава има три елемента односно атрибута своје државности. То су територија , становништво и суверена јавна власт. Ако се наруши било који од ових елемената државности долази до повреде интегритета односно целовитости државе што за сваку државу представља велику опасност па предузимају све да се то не деси.
Врсте држава
Према облику владавине државе могу бити
-републике
-монархије
Према структури државе су
-унитарне (просте) државе
-сложене (федеративне) државе
Према карактеру државе могу бити
-недемократске државе
-демократске државе
Према односу државе према друштву разликујемо тзв
- Минималне државе
- Развојне државе
- Државе благостања
- Колективистичке државе
Република је облик владавине где је политика „јавна ствар“, што је етимолошко значење речи република (res publicus). Насупрот републици монархија се заснива на начелу традиције где је вођење државе, односно политика у ужем значењу те речи, део приватних послова владалачке куће а положај свих осталих људи је сталешки рангиран у својству поданика.
Унитарне државе се састоје из једне централне власти која управља суверено и недељиво целом државом. Унитарна држава није нужно и централистичка држава јер унитарне државе могу делове својих надлежности да препуштају покрајинским или локалним органима власти који имају већи или мањи степен самосталности али немају право на независност. Унитарне државе су Велика Британија, Француска, Кина, Република Србија, на пример. Федеративне државе су државе које имају два нивоа власти: ниво власти федералних јединица и савезни ниво власти. Између ова два нивоа власти постоји подела надлежности где обично федералне јединице имају у својој надлежности образовање, информисање,економски развој,унутрашње послове а савезни ниво има послове везане за међународно представљање државе као субјекта међународног права, послове одбране, царинске послове и послове штампања новца.
Демократске државе се заснивају на начелу владавине народа ,било непосредно путем референдума или грађанске иницијативе, било посредно изборима представника грађана или комбинацијом оба модела.
Минимална држава је изворно постојала у САД као тип државне власти који се минимално меша у друштве и настоји да га заштити од спољашњих напада, унутрашњих немира и гарантује снагу правног уговора. Ово је држава која је у социолошком смислу сервис либералне капиталистичке државе али након првог светског рата она се шири и на неке области примерне заштите здравља и основног образовања па се данас говори више о тзв. либерално-социјалној држави.
Развојна држава се јавља као потреба државе да својим подстицајима (субвенцијама) подстиче економски раст. Тзв.“Азијски тигрови“ (Тајланд, Јужна Кореја, Хонг-Конг) су примери ових држава које су се за кратко време веома развиле.
Државе благостања се заснивају на високим пореским оптерећењима према приватном капиталу али и држави која постаје сервис тог истог капитала. Из високих прогресивних пореза се финасирају бројне потребе грађана као што су квалитетно и бесплатно образовање и здравствена заштита.Овим државама припадају скандинавске државе, Аустрија, некада Италија и Немачка.
Колективистичке државе су бивше социјалистичке државе где су средства за друштвену прозводњу подржављена. Данас у ред тих држава спада НР Кина а некада и цела источна Европа са државама попут Југославије, Мађарске, Румуније, ДР Немачке итд.
Какав је значај државе приказао је познати филозоф Томас Хобс у својој књизи "Левијатан" где је државу поредио са митским чудовиштем које изјављује да на свету нема веће моћи од њене (види слику).
Друштвена производња
- Друштвена производња обухвата производњу материјалних и нематеријалних добара и прилагођавање природе људским потребама. У ширем смислу и услуге, материјалне и нематеријалне, такође су део друштвене производње. Заправо цела правно-политичка и културна структура чини аспекте друштвене производње.
- Најважнији чиниоци друштвене производње су;
1.Човек, са његовим знањем и искуством;
2.Средства за рад;
3.Предмети рада.
1. Људско искуство се стиче кроз формално и неформално образовање и кроз рад који не мора да буде само професионалан рад. Под појмом искуства и рада се подразумева целокупна људска способност, његове радне али и културне навике, знања, вештине и особине.
2.Средства за рад су алати који помажу повећавању људских природних способности и повећавају ефикасност рада.
Човек са његовим знањем, културом и искуством и средства за рад сачињавају појам који се назива производне снаге од кога зависи обим и квалитет друштвене производње датог друштва.
3. Предмети рада су пасиван елеменат друштвене производње који са средствима за рад чини појам који се назива средства за производњу. На пример, предмети рада су земља, рудно богатство, али и алати, машине итд.
Иако нису непосредан чинилац друштвене производње на њу могу веома да утичу и производни односи , а од њих посебно својински односи, односно својина над средствима за производњу. Значајну улогу имају и односи између радника и послодаваца то јест тзв. индустријски односи који се тичу утврђивања цене и услова рада .
Својина над средствима за производњу може бити према важећем правном поретку Републике Србије, јавна својина, приватна својина и задружна,, односноакционарска или деоничарска својина.
Јавна својина је државна својина, својина аутономне покрајине и својина локалне самоуправе и њен "власник" је правно лице. Приватна својина је инокосна својина приватног тзв. физичког лица . Задружна и акционарска својина су сличне у смислу да представљају удружене приватне својине с том разликом што се задружна својина примењује најчешће над привредним друштвима удружених земљорадника док је акционарска односно деоничарска својина примеренија за трговачка друштва и банке где се основни капитал дели на једнаке делове тзв акције. Задружна и акционарска својина имају елементе и приватне и јавне својине.Са приватном својином имају везе јер је сачињавају власништва приватних физичких лица док је њен законски титулар правно лице као и код државне или општинске својине. Због тога се понекада овај облик својине сматра најоптималнијим јер у себи садржи предности и приватне и јавне својине.
Да ли постоји предност између различитих облика својине или не односно да ли су неки облици својине супериорнији у односу на друге није доказано иако постоји уверење да је приватна својина надмоћнија у односу на јавну својину због тзв "агенцијског проблема" који се тиче тога да ли је правно лице (држава,општина, покрајина) заинтересованија за савесно пословање од приватне својине где се пословање тиче непосредне судбине самог власника што води закључку (који не мора бити тачан) да је приватна својина надмоћна.
С друге стране, у току приватизације у разним бившим социјалистичким државама показало се да је модел акционарског друштва бољи од облика приватизације јавне својине куповином односно продајом капитала инокосном физичком лицу или групи лица . Предности акционарске својине су те што радници постају власници капитала, имају право учешћа у добити (на дивиденду), право на избор управе и право на део капитала у случају стечаја односно банкрота предузећа. На тај начин и радници престају да буду само радници и постају и власници па је зато тај облик приватизације до најбоље резултате.
Друштвеу производњу чини ланац од четири елемента: производња, расподела, размена и потрошња.
Питања и задаци
1. Шта обухвата друштвена производња?
2.Шта се сматра друштвеном производњом у ширем смислу речи?
3.Који су чиниоци друштвене производње?
4.Шта су производне снаге?
5.Шта су средства за производу?
6.Који облик својинских односа је најважнији за производњу?
7.Које врсте својине над средствима за производњу постоје?
8.Које су сличности акционарске и задружне својине са јавном и приватном својином?
9.Из чега је састављен "ланац" друштвене производње?
Друштвене установе и организације
Друштвене установе, или институције
, су друштвене чињенице односно најегзактније друштвене појаве.
Термин "установа" указује на установљење , односно на деловање које се не одвија стихијски већ на унапред прописан и устаљен начин.
С тим у вези институције имају увек најмање два елемента: први, циљно-вредносни који указује шта то установа треба да оствари, која је њена улога. На пример, улога школе је образовна и васпитна. Други елемент је нормативни и обухвата прописе који уобличавају делатност установа тако да они несумњиво остварују њене циљеве. То су закони, правилници, статути и други прописи.
Дакле, можемо закључити да су друштвене установе устаљени и установљени облици друштвеног деловаа који врше одређене друштвене функције.
Друга особина установа је њена устаљеност која обезбеђује сталност њеног деловања а тиме и стабилност друштва.
Врсте установа
Друштвене установе су разнолике али најважније су оне које врше базичне функције друштва. То су породица и брак, које врше биолошко-репродуктивну улогу, предузеће које врши економску функцију и држава као најважнија глобална политичка институција. Поред ових установа тусу и установе културе: образовне-шкое, верске,цркве и деноминације; уметничке-галерије, опера, балет итд. Све оне врше важне јавне функције али имају и одређене латентне друштвене улоге које нису одмах видљиве већ траже дубљу структурално-функционалну анализу. На пример, улога школе је образовно-васпитна али она обезбеђује друштвену кохезију и консензус око главних друштвених питања. Улога Цркве је духовна али она чува идентитет и традицију једног народа. Држава је глобална установа али и установа класног друштва која обезбеђује владајући положај елитама. И сама породица може да буде контроверзна институција, посебно патријахална породица на којој почица цела савре,мена цивилизација. Према учеима неких феминисткиа патријахална породица је "учионаца" потчињавања и неслободе лишена шраве љубави у име дужности.
Па ипак, значај друштвених установа је огроман.Без их друштвене групе и појединци би трошили много времена и енергије а да не би остваривали одговарајуће циљеви. Дошло би се до "празног" хода.Осим тога, друштвене установе "уче" тако што чувају нагомилано људско искуство које би без их нестало и тако помажу могућем друштвеном напретку.
Друштвене организације
Организације грађана су мањи делови друштвених група који поседују мрежу улога и положаја. Циљ оснивања друштвених организације је да делују на друштвене институције ради остваривања одређених права, интереса или улоге друштвене групе али се често догађа да организације „прерасту“ групе које треба да представљају. Са друге стране, друштвене институције такође делују на друштвене групе преко друштвених организација.
Врсте друштвених организација
Најпознатије врсте друштвених организација су политичке странке , синдикати и тзв. невладине организације.
Политичке странке су друштвено-политичке организације које делују на државу или неки од њених нивоаа власти на пример на регионалном или на локалном нивоу власти. Политичка странка мора да има статутут, идеологију, програм и страначке органе одлучивања и деловања.
Према идеолошком усмерењу странке могу бити: десничарске, левичарске и центристичке.
Десничарске странке су демохришћанске и народњачке идеолошке оријентације. Левичарске странке су комунистичке , социјалистичке и социјалдемократске странке. Центристичке странке су либералне и демократске странке.
Синдикати су друштвене организације које имају улогу заштите радника и радничких права од послодаваца и побољшавања њихових услова рада.
Синдикати могу бити блиски политичким странкама и њиховом идеолошком усмерењу и у том смислу се разликују хришћански синдикати, анархо-синдикати, социјалистички синдикати и комунистички синдикати.
Синдикати могу да имају позитивну улогу у друштвеном систему уколико доприносе регулацији зарада и смањивању напетости између света рада и света капитала али у неким случајевима синдикати су се понашали насилно као на пример анaрхо-синдикалисти 70 тих година 20 века у неким земљама Европе.
Према свом усмерењу и сарадњи са политичким странкама синдикати могу бити комунистички, социјалистички, социјалдемократски и хришћански. У неким државама сарадња између синдиката и политичких странака отворено постоји и призната је као легална док је у другим ова сарадња мање више прикривена или је и нема.
Невладине организације представљају скуп различитих добровољних, непрофитних и невладиних организација које делују самостално или у сарадњи са другим невладиним организација и верским заједницама. Скуп свих ових добровољних организација назива се цивилно друштво. У ову групу друштвених организација припада читав низ друштвених организација које остварују разнолике интересе бројних група грађана попут удружења пензионера, организације ветерана, омладинских удружења,организације послодаваца, међународна удружења попут Црвеног крста и Црвеног полумесеца.
Цивилни сектор не треба мешати са појмом грађанског друштва:грађанско друштво представља скуп свих наших активности и организација које грађане штите од државе док цивилно друштво означава појам оних организација које настоје да делују на државу и њене институције, па се у ту категорију могу сврстати и странке и синдикати. Цивилно друштво је део грађанског друштво док је грађанско друштво шири појам.
Значај друштвених организација
Друштвене организације повезују друштвене групе из грађанског друштва и институције па се зато понекад називају полугама друштвеног деловања. Припадници неких друштвених група преко својих организација могу деловати на друштвене установе али и обрнуто може се десити да друштвене установе преко њих делују на друштвене организације.
Друштвене организације понекад превазилазе по својој снази организованости друштвене групе па се често говори о тзв „гвозденом закону олигарије“ („олигархија“ – владавина мањине) по коме је организована мањина увек јача од неорганизоване већине .
, су друштвене чињенице односно најегзактније друштвене појаве.
Термин "установа" указује на установљење , односно на деловање које се не одвија стихијски већ на унапред прописан и устаљен начин.
С тим у вези институције имају увек најмање два елемента: први, циљно-вредносни који указује шта то установа треба да оствари, која је њена улога. На пример, улога школе је образовна и васпитна. Други елемент је нормативни и обухвата прописе који уобличавају делатност установа тако да они несумњиво остварују њене циљеве. То су закони, правилници, статути и други прописи.
Дакле, можемо закључити да су друштвене установе устаљени и установљени облици друштвеног деловаа који врше одређене друштвене функције.
Друга особина установа је њена устаљеност која обезбеђује сталност њеног деловања а тиме и стабилност друштва.
Врсте установа
Друштвене установе су разнолике али најважније су оне које врше базичне функције друштва. То су породица и брак, које врше биолошко-репродуктивну улогу, предузеће које врши економску функцију и држава као најважнија глобална политичка институција. Поред ових установа тусу и установе културе: образовне-шкое, верске,цркве и деноминације; уметничке-галерије, опера, балет итд. Све оне врше важне јавне функције али имају и одређене латентне друштвене улоге које нису одмах видљиве већ траже дубљу структурално-функционалну анализу. На пример, улога школе је образовно-васпитна али она обезбеђује друштвену кохезију и консензус око главних друштвених питања. Улога Цркве је духовна али она чува идентитет и традицију једног народа. Држава је глобална установа али и установа класног друштва која обезбеђује владајући положај елитама. И сама породица може да буде контроверзна институција, посебно патријахална породица на којој почица цела савре,мена цивилизација. Према учеима неких феминисткиа патријахална породица је "учионаца" потчињавања и неслободе лишена шраве љубави у име дужности.
Па ипак, значај друштвених установа је огроман.Без их друштвене групе и појединци би трошили много времена и енергије а да не би остваривали одговарајуће циљеви. Дошло би се до "празног" хода.Осим тога, друштвене установе "уче" тако што чувају нагомилано људско искуство које би без их нестало и тако помажу могућем друштвеном напретку.
Друштвене организације
Организације грађана су мањи делови друштвених група који поседују мрежу улога и положаја. Циљ оснивања друштвених организације је да делују на друштвене институције ради остваривања одређених права, интереса или улоге друштвене групе али се често догађа да организације „прерасту“ групе које треба да представљају. Са друге стране, друштвене институције такође делују на друштвене групе преко друштвених организација.
Врсте друштвених организација
Најпознатије врсте друштвених организација су политичке странке , синдикати и тзв. невладине организације.
Политичке странке су друштвено-политичке организације које делују на државу или неки од њених нивоаа власти на пример на регионалном или на локалном нивоу власти. Политичка странка мора да има статутут, идеологију, програм и страначке органе одлучивања и деловања.
Према идеолошком усмерењу странке могу бити: десничарске, левичарске и центристичке.
Десничарске странке су демохришћанске и народњачке идеолошке оријентације. Левичарске странке су комунистичке , социјалистичке и социјалдемократске странке. Центристичке странке су либералне и демократске странке.
Синдикати су друштвене организације које имају улогу заштите радника и радничких права од послодаваца и побољшавања њихових услова рада.
Синдикати могу бити блиски политичким странкама и њиховом идеолошком усмерењу и у том смислу се разликују хришћански синдикати, анархо-синдикати, социјалистички синдикати и комунистички синдикати.
Синдикати могу да имају позитивну улогу у друштвеном систему уколико доприносе регулацији зарада и смањивању напетости између света рада и света капитала али у неким случајевима синдикати су се понашали насилно као на пример анaрхо-синдикалисти 70 тих година 20 века у неким земљама Европе.
Према свом усмерењу и сарадњи са политичким странкама синдикати могу бити комунистички, социјалистички, социјалдемократски и хришћански. У неким државама сарадња између синдиката и политичких странака отворено постоји и призната је као легална док је у другим ова сарадња мање више прикривена или је и нема.
Невладине организације представљају скуп различитих добровољних, непрофитних и невладиних организација које делују самостално или у сарадњи са другим невладиним организација и верским заједницама. Скуп свих ових добровољних организација назива се цивилно друштво. У ову групу друштвених организација припада читав низ друштвених организација које остварују разнолике интересе бројних група грађана попут удружења пензионера, организације ветерана, омладинских удружења,организације послодаваца, међународна удружења попут Црвеног крста и Црвеног полумесеца.
Цивилни сектор не треба мешати са појмом грађанског друштва:грађанско друштво представља скуп свих наших активности и организација које грађане штите од државе док цивилно друштво означава појам оних организација које настоје да делују на државу и њене институције, па се у ту категорију могу сврстати и странке и синдикати. Цивилно друштво је део грађанског друштво док је грађанско друштво шири појам.
Значај друштвених организација
Друштвене организације повезују друштвене групе из грађанског друштва и институције па се зато понекад називају полугама друштвеног деловања. Припадници неких друштвених група преко својих организација могу деловати на друштвене установе али и обрнуто може се десити да друштвене установе преко њих делују на друштвене организације.
Друштвене организације понекад превазилазе по својој снази организованости друштвене групе па се често говори о тзв „гвозденом закону олигарије“ („олигархија“ – владавина мањине) по коме је организована мањина увек јача од неорганизоване већине .
Право
Право је систем писаних правила, правних норми преко којих држава испољава своју вољу. С друге стране, право није само израз државе већ се правом конституише и сам држава, па према томе оно има двојаку улогу; оног ко је коституисан (изграђен) и оног ко конституише (изграђује).
Право је сложен систем састављен од писаних правила чије је основна јединица правна норма. Правна норма је "атом" права.
Правна норма се јавља у облику диспозиције, оног што се прописује и санкције, казне за непоштовање диспозије. И док се пдиспозиција може али и не мора поштовати, на пример, забрањено је красти, санкција се мора поштовати јер иза ње стоји монополи физичке силе коју држава има као способност да неког натера да поштује санкцију као казну за непоштовање диспозиције.
Правне норме могу бити опште и појединачне.
Правне норме могу бити опште и појединачне.
Правне норме сачињавају правне акте. Правни акти, као и правне норме могу бити општи и појединачни.
Општи правни акти су Устав и закони и из закона прозилазећи акти, Уредбе, правилници, пословници итд.
Појединачни правни акти су акти органа управе и судова као што су пресуде,решења, наредбе, одлуке и сл. Општи акти имају предност у односу на појединачне акте. Појединачним актима се на неком појединачном случају примњује општи акт (закон или подзаконски акт донет на основу закона).
Између правних аката влада хијерархија јер нису сви правни акти исте снаге. Највиши правни акт је Устав. Испод њега су уставни (тзв. "органски закони") и ниже "обични закони", које доноси суверени законодавни орган. Испод закона се налазе подзаконски општи акти који произилазе из закона.На самом дну хијрархије правних аката се налазе појединачни правни акти које доносе органи управе или судови.
Цео овај сложен систем правних аката се назива правни поредак.
Бирократија
Значење термина "бирократија" означава владавину канцеларије или владавину из уреда.
Ово је реалан друштвени слој који се јавља у државама заснованим на начелу владавине права.
Ово начело у виду "владавине закона" дефинисао је грчки филозоф Платон према коме су најбоље државе у којима владају закони јер они нису склони кварењу толико колико људи.
Савремен правне државе су усвојиле Платоново начело и виделе правну државу као израз рационалне управе али уз велику опасност да се владавина права претвори у своју негацију у "бирократију".
Бирократе представљају у ствари слој службеника, кога чине правосуђе, управа, војска и полиција и који као такви поседују стручно и специфично знање потребно да се примњују прописи. Међутим, у пракси се догађа да се бирократија претвори из "службеника" у "господара" и тада се о бирократији говори у негативном светлу.
Сличну појаву у економској сфери сачињава слој стручњака у производно-техничким процесима који користећи своје привилеговано знање стиче неоправдано велику моћ. Ова , бирократији сродна појава, се назива "технократија"!
Иако су стручњаци у савременом друштву неопходни и у области управе, администрације, технолошких процеса и производње јасно је да су уочене опасности од превелике бирократизације као начина претераног ограничавања људских слобода.
- Новац је привилегована исправа коју издаје држава. Новац је такође роба, али роба посебне врсте.Она је општи еквивалент односно роба која има опште важење; роба за коју се може мењати свака друга роба у тој држави.
- Историјски размена робе за новац долази тек касније, у новије доба. Најпре се роба мењала за робу (Р-Р) , на пример, метар свиле за метар крзна.Потом су улогу еквивалента играле разне друге ствари; крзно, полудраго камење, а касније је улогу општег еквивалента заузело злато. Новац се јавља тек касније,са сталним смањивањем процента злата у кованицама,до његовог готово потпуног нестајања.На крају се појавио папирнати новац а данас је све чешћи тзв. "електронски новац".
- Постоје пет функција новца:
1.Новац као знак и мера вредности;
2.Новац као средство промета;
3.Новац као платежно средство;
4.Новац као благо;
5.Светски новац.
1.
Новац као мера вредности својом већом или мањом употребном вредношћу изражава вредност других роба. Вредност робе изражена у новцу назива се цена. Тако новац постаје обрачунска вредност других роба. На пример, за 300 динара човек може купити килограм меса, купити мајицу или се ошишати.
Кретање новца на тржишту назива се оптицај новца и оно има утицај на вредност новца. Ако на тржишту има превише новца јавља се инфлација, чиме новац губи вредност. Обрнуто, ако новца има премало на тржишту, јавља се дефлација, када вредност новца расте јер га има премало. На овај на чин се најбоље види робни карактер новца јер и на њега делује закон понуде и потражње,као и на све друге робе.
Новац као знак или мерило вредности се испољава у облицима:
А) Готов (ефективни) новац
- ковани новац
-папирнати новац
Б) Депозитни (кредитни,банкарски) новац
-чекови
-менице
У савременом друштву много више робе се плаћа у депозитном, односно кредитном новцу, него у готовом новцу.
2
Новац ка средство промета се јавља када новац посредује између две робе, чиме се укида потреба за трампом и оставља могућност да се новац користи и на друге начине чиме он доприноси општем благостању. Ова функција новца заправо доприноси да се чин куповине и продаје не морају више временски и просторно поклапати.
3.
Новац као платежно средство се јавља онда када се роба купује на кредит односно на одложено плаћање уз помоћ депозитног, кредитног, новца. Ова функција новца снажно доприноси расту друштвене производње али може да буде и узрок великих финансисјких нестабилности.
Он функционише тако што банке даје кредит предузећима на основу њихове ефективе коју имају у тој банци или код себе а за потврду кредита дужник издаје меницу банци као гаранцију да ће се дуг вратити у одређено време. Банка може да активира меницу, односно да блокира и подигне ефективу тог предузећа у случају неизмиривања обавез кредитираног дужника. Дужник од банке на име кредита добија чекове путем којих купује робу на одложено плаћање. У том смислу меница је инструмент кредитирања а чек средство плаћања. Дужник враћа новац банци у одређено време и то у виду ефективног (готовог) новца чиме се круг затвара.
Да би се поспешила производња у новије време банке издају и менице без покрића што понекада доводи до инфлације и финансисјких сломова.
4.
Новац као благо или новац на штедњи јавља се као могућност да се новац добијен у трговини не искористи одмах за плаћање друге робе него да служи за штедњу и да се касније у било ком тренутку искористи за куповину друге робе.
Ако се штедња врши у банкама онда се ова функција готовг или ефективног новца комбинује са функцијом новца као платежног средства. Наиме, када расте ефектива једне банке онда расте и њена могућност кредитирања.
5.
Светски новац се јавља код плаћања робе у међународним трансакцијама. Данас се роба најчешће плаћа у доларима али и у другим стабилним валутама евру, фунти итд.
Питања и задаци
1.Зашто је новац роба?
2.Објасни утицај закона понуде и потражње на вредност новца?
3.Које су функције новца?
4.Шта је оптицај новца?
5.Како новац "укида" трампу?
6.Које валуте играју функцију светског новца?
Значење термина "бирократија" означава владавину канцеларије или владавину из уреда.
Ово је реалан друштвени слој који се јавља у државама заснованим на начелу владавине права.
Ово начело у виду "владавине закона" дефинисао је грчки филозоф Платон према коме су најбоље државе у којима владају закони јер они нису склони кварењу толико колико људи.
Савремен правне државе су усвојиле Платоново начело и виделе правну државу као израз рационалне управе али уз велику опасност да се владавина права претвори у своју негацију у "бирократију".
Бирократе представљају у ствари слој службеника, кога чине правосуђе, управа, војска и полиција и који као такви поседују стручно и специфично знање потребно да се примњују прописи. Међутим, у пракси се догађа да се бирократија претвори из "службеника" у "господара" и тада се о бирократији говори у негативном светлу.
Сличну појаву у економској сфери сачињава слој стручњака у производно-техничким процесима који користећи своје привилеговано знање стиче неоправдано велику моћ. Ова , бирократији сродна појава, се назива "технократија"!
Иако су стручњаци у савременом друштву неопходни и у области управе, администрације, технолошких процеса и производње јасно је да су уочене опасности од превелике бирократизације као начина претераног ограничавања људских слобода.
Друштвена подела рад
Друштвена
подела рада је најопштији закон социологије !
Још је
грчки филозоф Платон говорио да су најбоља она друштва у којима људи раде
послове за које су најспособнији. Идејом поделе рада бавили су се марскисти,
Емил Диркем и припадници класичне економске школе Адам Смит и Дејвид Рикардо !
Платон је говорио да мудри треба да владају, храбри да државу треба да бране а
вредни да раде. Емил Диркем је наглашавао солидарност међу различитим људима,
произвођачима, која их повезује у процесу поделе рада. Карл Маркс је наглашавао
социјално-класни аспект поделе рада и говорио да је она узрок појаве класног
друштва !
Врсте друштвене поделе рада
Рад је
свесна циљна делатност којом људи прозводе материјална добра ради задовољавања
својих основних животних потреба за сигурношћу, одећом, храном, сигурним кровом
над главом. Међутим, осим основних потреба човек као рационално биће има и
духовне, естетске које нису изведене потребе него потребе које задовољавају
након што се остваре оне основне егзистенцијалне потребе. Да би човечанство
задовољило мноштво својих потреба оно је принуђено да се тако организује како
би то било могуће. То се постиже специјализацијом рада чиме настају професије.
И најпримитивнија друштва имају неке облике поделе рада али, што је друштво
веће и богатије то су његове потребе разноврсније, а то води све већој подели
рада.
Најпознатија
врсте подле рада су следеће:
1.Природна подела рада
Ово је
подела послова на мушке и женске односно подела по узрасном критеријуму. Овим
пословима се могу бавити и деца и стари
и карактеристична је за прединдустријска друштва али је у одређеној мери
присутна где год се говори да постоје тзв. „мушки“ и „женски“ послови, што је
стереотип.
2.Историјска подела рада
Обухвата
А). Појаву
земљорадње која се одваја од ловачко-скупљчке привреде;
Б). Појаву
занатства;
В). Појаву трговине.
Са
појавом занатства, а нарочито и трговине, долази до поделе међу људима по месту
станишта па тако занатлије и трговци формирају градске насеобине а сточари и
ратари остају у сеоској средини.
Секторска подела рада
Рад се
дели на три сектора производње који се даље могу спецификовати по критеријуму
општости на посебне, појединачне и специјалне гране производње и услуга.
То су:
1.Примарни
сектор (земљорадња,рударство,лов и риболов);
2.Секундарни
сектор (индустрија)
3.Терцијарни
сектор (сектор услуга) . Овај , као и остали сектори се могу даље делити на пример на материјалне и нематеријалне
услуге (посебан сектор), па се нематеријалне услуге могу јавити у облику
образовања,науке,здравства ( тзв. квинтарни сектор, односно појединачни сектори
); здравство се може даље специјализовати на општу медицину и посебну медицину
и тако даље...
Подела послова на умне и физичке
Ово је
подела послова у суштини подела на нардебодавне и извршилачке послове.
Значај
Значај
друштвене поделе рада је изузетан за људски развој јер повећава његове
економске могућности и способност човека да овлада природним појавама које
прете његовом опстанку, повећава солидарност међу људима јер повезује разне
често непознате људе у јединствени економски простор што доводи до интеракције
различитих култура и смањује етничко неповерење !
Питања и
задаци
1.Шта је
природна подела рада?
2.Које су
врсте поделе рада?
Задатак
Како
друштвена подела рада повећава солидарност међу народима?
Новац и функције новца
- Новац је привилегована исправа коју издаје држава. Новац је такође роба, али роба посебне врсте.Она је општи еквивалент односно роба која има опште важење; роба за коју се може мењати свака друга роба у тој држави.
- Историјски размена робе за новац долази тек касније, у новије доба. Најпре се роба мењала за робу (Р-Р) , на пример, метар свиле за метар крзна.Потом су улогу еквивалента играле разне друге ствари; крзно, полудраго камење, а касније је улогу општег еквивалента заузело злато. Новац се јавља тек касније,са сталним смањивањем процента злата у кованицама,до његовог готово потпуног нестајања.На крају се појавио папирнати новац а данас је све чешћи тзв. "електронски новац".
- Постоје пет функција новца:
1.Новац као знак и мера вредности;
2.Новац као средство промета;
3.Новац као платежно средство;
4.Новац као благо;
5.Светски новац.
1.
Новац као мера вредности својом већом или мањом употребном вредношћу изражава вредност других роба. Вредност робе изражена у новцу назива се цена. Тако новац постаје обрачунска вредност других роба. На пример, за 300 динара човек може купити килограм меса, купити мајицу или се ошишати.
Кретање новца на тржишту назива се оптицај новца и оно има утицај на вредност новца. Ако на тржишту има превише новца јавља се инфлација, чиме новац губи вредност. Обрнуто, ако новца има премало на тржишту, јавља се дефлација, када вредност новца расте јер га има премало. На овај на чин се најбоље види робни карактер новца јер и на њега делује закон понуде и потражње,као и на све друге робе.
Новац као знак или мерило вредности се испољава у облицима:
А) Готов (ефективни) новац
- ковани новац
-папирнати новац
Б) Депозитни (кредитни,банкарски) новац
-чекови
-менице
У савременом друштву много више робе се плаћа у депозитном, односно кредитном новцу, него у готовом новцу.
2
Новац ка средство промета се јавља када новац посредује између две робе, чиме се укида потреба за трампом и оставља могућност да се новац користи и на друге начине чиме он доприноси општем благостању. Ова функција новца заправо доприноси да се чин куповине и продаје не морају више временски и просторно поклапати.
3.
Новац као платежно средство се јавља онда када се роба купује на кредит односно на одложено плаћање уз помоћ депозитног, кредитног, новца. Ова функција новца снажно доприноси расту друштвене производње али може да буде и узрок великих финансисјких нестабилности.
Он функционише тако што банке даје кредит предузећима на основу њихове ефективе коју имају у тој банци или код себе а за потврду кредита дужник издаје меницу банци као гаранцију да ће се дуг вратити у одређено време. Банка може да активира меницу, односно да блокира и подигне ефективу тог предузећа у случају неизмиривања обавез кредитираног дужника. Дужник од банке на име кредита добија чекове путем којих купује робу на одложено плаћање. У том смислу меница је инструмент кредитирања а чек средство плаћања. Дужник враћа новац банци у одређено време и то у виду ефективног (готовог) новца чиме се круг затвара.
Да би се поспешила производња у новије време банке издају и менице без покрића што понекада доводи до инфлације и финансисјких сломова.
4.
Новац као благо или новац на штедњи јавља се као могућност да се новац добијен у трговини не искористи одмах за плаћање друге робе него да служи за штедњу и да се касније у било ком тренутку искористи за куповину друге робе.
Ако се штедња врши у банкама онда се ова функција готовг или ефективног новца комбинује са функцијом новца као платежног средства. Наиме, када расте ефектива једне банке онда расте и њена могућност кредитирања.
5.
Светски новац се јавља код плаћања робе у међународним трансакцијама. Данас се роба најчешће плаћа у доларима али и у другим стабилним валутама евру, фунти итд.
Питања и задаци
1.Зашто је новац роба?
2.Објасни утицај закона понуде и потражње на вредност новца?
3.Које су функције новца?
4.Шта је оптицај новца?
5.Како новац "укида" трампу?
6.Које валуте играју функцију светског новца?
