Појам и елементи друштва

 

Социологија је наука која проучава друштво ! Реч социлогија је сложеница која је настала од латинске речи socieatas и грчке речи logos, што у слободном преводу значи „наука о  друштву“

Дакле, видели смо да је предмет социологије друштво али се поставља питање шта је оно? „Друштво“ је један од сложених термина који може означавати више ствари; на пример група другова је „друштво“, суседи су „друштво из краја“ и слично. Ово су колоквијални изрази за реч „друштво“ али овај појам може бити схваћен као научни предмет и тек тада он добија значај који има за науку !

Друштво се може дефинисати као скуп или целина свих друштвених појава: друштвених група, друштвених односа, друштвене делатности и институција и друштвене свести !

Дакле, тек када одређене појаве имају свој облик, своју форму, која се научно може посматрати, класификовати, мерити и слично онда говоримо да је то друштвена појава у научном смислу речи и предмет је интересовања социологије али и појединачних друштвених наука, на пример политикологије или економије !

Из наведеног можемо закључити да су елементи друштва:

1.Друштвене групе;

2.Друштвена делатност;

3.Друштвене институције;

4.Друштвени односи ; 

 5. Друштвена свест.

 

1.Друштвене групе

О друштвеним групама ћемо нешто више рећи у следећој лекцији али оно што треба да се зна јесте да човек као друштвено биће цео свој живот проводи и потврђује се као људско биће у оквирима неких друштвених група што битно одређује његов идентитет као људског бића поред наследних особина које са собом носи и које све заједно чине особеност једне личности !

2. Друштвена делатност

Друштвена делатност је усмерена друштвена активност појединца или групе којом он остварује или испољава своје потребе, интересе , ставове и вредности. Ако је делатност културом или правним нормама уобличена , односно прописана на одређени начин, онда за такву делатност кажемо да је уобличена , установљена односно инстицуионализована . Друштвене институција су један од облика друштвене делатности али постоје неки облици друштвене делатности који нису установе. На пример навијање на стадиону, протести на улици, штрајк радника итд. јесу облик друштвене делатности али нису институционализовани облик те делатности.Ако ови облици делатности имају одређени облик организованости усмерен на државу или друге институције онда  ова врста делатности добија облик друштвене организације.

Актери друштвене делатности могу бити појединци или групе.

3.Друштвене институције

И о овом појму ћемо више рећи у једном од наредних лекција али је важно да се зна да су друштвене институције веома важни елементи друштва који обезбеђују његову стабилност а са друге стране омогућавају групама и појединцима да задовољавају своје потребе. Најважније институције су брак, породица,држава,предузеће и сл.

4. Друштвени односи су односи између актера друштва а то су друштвене групе, друштвене организације и друштвене институције. Према одређеним социолошким теоријама у друштвене односе спадају и односи појединаца , било између себе било  према институцијама, групала или организацијама .

Друштвени односи се могу поделити у две врсте. У односе сарадње (кооперације) и у односе сукобљавања (конфликта). Најизразитији облик међуљудске сарадње је брак, а најизразитији облик сукобљавања је рат. Међутим на скали сукоб-сарадња постоји бројни међусобни прелази који по друштво не морају бити разорни, као на пример такмичење, већ на против бити врло корисни !

5. Друштвена свест представља низ облика колективно свесног који се јављају у облицима културе, идеологије, филозофије, мита, морала, обичаја па чак и религије ! Према једном од оца оснивача социологије Емилу Диркему друштвена свест ( у његовом случају је то религија) настаје као последица међуљудских односа али се постепено од њих „одваја“ и потом на ту исту људску заједницу делује повратно и  коерцитивно (присиљавајуће) терајући друштво да се понаша на одређени начин којим се тај начин нормира (прописује) као обавезујући а прекршај се третира као табу, односно строга забрана !

Питања и задаци

1.Шта је друштво?

2.Који су елементи друштва?

3.Које су основне врсте друштвених односа?

4.Који су облици друштвене свести?

5.Како религија делује на друштво, по Диркему?