Термин "Устав" потиче из српског језика и означава "брану", део бране који регулише ниво воде . У ширем, пренесеном значењу Устав је правни акт којим се ограничава самовоља владара или самовоља уопште.
У овом правном акту налази се споразум између најважнијих друштвених снага о организацији државе, и како можемо претпоставити да су интереси различитих друштвених група у сваком друштву различити, кршење Устава се сматра свугде тешком повредом друштвених правила јер угрожава целу државу као претпостављено колективно јединство сваког човека рођеног у тој држави и његове заједнице.
Како су друштвени односи, као и све остало промнљиви, тако се и уставни акти мењају али увек релативно споро што обезбеђује стабилност и извенсост поретка друштвених односа мада постоје и тзв."револуционарни устави" као акти којим отпочиње нови поредак након великих и дубоких друштвених промена као што су револуције или буне.
У правном смислу Устав је највиши општи правни акт у великој већини држава света.
Устав је основни правни акт правног поретка Републике Србије али и већине држава. То конкретно значи да се питање неког права решава индивидуалним правним актом, на пример пресудом. Ова се заснива на неком закону, као општем акту. Закон се заснива на Уставу на коме почивају сви закони и цео правни поредак неке државе. Ако би се неко питао на чему се заснива Устав одговор би био на претходном уставу а овај на неком другом ранијем, ако је постојао, итд. до првог устава кога доноси неки узурпатор, владар или колегијално тело. За акт или радњу који нису засновани на праву не можемо рећи да су правни, самим тим ни законити (легални).
Врсте Устава
Према начину доношења и промене устави могу бити
1." Чврсти", који се доносе по посебној процедури која гарантује изузетност овог правног акта у односу на друге,и
2. "Гипки", који се доносе по истој или сличној процедури као други закони.
Према субјекту уставности разликујемо
1.Народне уставе. Ове уставне акте доноси народ било непосредно на референдуму, било посредно у скупштинској расправи, било на оба начина.
Према начину доношења и промене устави могу бити
1." Чврсти", који се доносе по посебној процедури која гарантује изузетност овог правног акта у односу на друге,и
2. "Гипки", који се доносе по истој или сличној процедури као други закони.
Према субјекту уставности разликујемо
1.Народне уставе. Ове уставне акте доноси народ било непосредно на референдуму, било посредно у скупштинској расправи, било на оба начина.
2.Устав-пактови. Ови устави су средњовековни споразуми између владара и племства.
3.Октроисани устави. Правни акти које доноси владара и "дарују их" свом народу , поданицима.
Према облику уставност може бити
1.Писана/кодификована
2.Неписана/некодификована, која се налази у више аката.
Питања
1. Шта значи израз Устав ?
2. Која је садржина Устава Србије?
3. Које су врсте Устава ?
Нема коментара:
Постави коментар