Друштвене установе и организације

Друштвене установе, или институције
, су друштвене чињенице односно најегзактније друштвене појаве.
Термин "установа" указује на установљење , односно на деловање које се не одвија стихијски већ на унапред прописан и устаљен начин.
С тим у вези институције имају увек најмање два елемента: први, циљно-вредносни који указује шта то установа треба да оствари, која је њена улога. На пример, улога школе је образовна и васпитна. Други елемент је нормативни и обухвата прописе који уобличавају делатност установа тако да они несумњиво остварују њене циљеве. То су закони, правилници, статути и други прописи.

    ( Црква је религијска институција)

Дакле, можемо закључити да су друштвене установе устаљени и установљени облици друштвеног деловаа који врше одређене друштвене функције.

Друга особина установа је њена устаљеност која обезбеђује сталност њеног деловања а тиме и стабилност друштва.

            Врсте установа

Друштвене установе су разнолике али најважније су оне које врше базичне функције друштва. То су породица и брак, које врше биолошко-репродуктивну улогу; предузеће које врши економску функцију и држава као најважнија глобална политичка институција. Поред  ових установа ту су и установе културе: образовне-школе, верске,цркве и деноминације; уметничке-галерије, опера, балет итд. Све оне врше важне јавне функције али имају и одређене латентне друштвене улоге које нису одмах видљиве већ траже дубљу структурално-функционалну анализу. На пример,  улога школе је образовно-васпитна али она обезбеђује друштвену кохезију и консензус око главних друштвених питања. Улога Цркве је духовна али она чува идентитет и традицију једног народа. Држава је глобална установа али и установа класног друштва која обезбеђује владајући положај елитама. И сама породица може да буде контроверзна институција, посебно патријахална породица на којој почива цела савремена цивилизација. Према учењима неких феминисткиња, на пример , патријахална породица је "учионаца" потчињавања и неслободе лишена праве љубави у име дужности.

Па ипак, значај друштвених установа је огроман.Без њих друштвене групе и појединци би трошили много времена и енергије а да не би остваривали одговарајуће циљеви. Дошло би се до "празног" хода.Осим тога, друштвене установе "уче" тако што чувају нагомилано људско искуство које би без их нестало и тако помажу могућем друштвеном напретку.

                                                         Друштвене организације

Појам друштвених организација се може тумачити двојако. С једне стране то су синоними за институције, попут војске или државне управе, а са друге стране то су делови друштва који су релативно аутономни од институција, попут синдиката или странака.

Организације грађана су мањи делови друштвених група који поседују мрежу улога и положаја. Циљ оснивања друштвених организације је да делују на друштвене институције ради остваривања одређених права, интереса или улоге друштвене групе али се често догађа да организације „прерасту“ групе које треба да представљају. Са друге стране, друштвене институције такође делују на друштвене групе преко друштвених организација.

       Врсте друштвених организација

Најпознатије врсте друштвених организација су политичке странке , синдикати и тзв. невладине организације.
Политичке странке су друштвено-политичке организације које делују на државу или неки од њених нивоаа власти на пример на регионалном или на локалном нивоу власти. Политичка странка мора да има статутут, идеологију, програм и страначке органе одлучивања и деловања.
Према идеолошком усмерењу странке могу бити: десничарске, левичарске и центристичке.
Десничарске странке су демохришћанске и народњачке идеолошке оријентације. Левичарске странке су комунистичке , социјалистичке и социјалдемократске странке. Центристичке странке су либералне и демократске странке.
Синдикати су друштвене организације које имају улогу заштите радника и радничких права од послодаваца и побољшавања њихових услова рада.
Синдикати могу бити блиски политичким странкама и њиховом идеолошком усмерењу и у том смислу се разликују хришћански синдикати, анархо-синдикати, социјалистички синдикати и комунистички синдикати.
Синдикати могу да имају позитивну улогу у друштвеном систему уколико доприносе регулацији зарада и смањивању напетости између света рада и света капитала али у неким случајевима синдикати су се понашали насилно као на пример анaрхо-синдикалисти 70 тих година 20 века у неким земљама Европе.
Према свом усмерењу и сарадњи са политичким странкама синдикати могу бити комунистички, социјалистички, социјалдемократски и хришћански. У неким државама сарадња између синдиката и политичких странака отворено постоји и призната је као легална док је у другим ова сарадња мање више прикривена или је и нема.
Невладине организације представљају скуп различитих добровољних, непрофитних и невладиних организација које делују самостално или у сарадњи са другим невладиним организација и верским заједницама. Скуп свих ових добровољних организација назива се цивилно друштво. У ову групу друштвених организација припада читав низ друштвених организација које остварују разнолике интересе бројних група грађана попут удружења пензионера, организације ветерана, омладинских удружења,организације послодаваца, међународна удружења попут Црвеног крста и Црвеног полумесеца.
  Цивилни сектор не треба мешати са појмом грађанског друштва:грађанско друштво представља скуп свих наших активности и организација које грађане штите од државе док цивилно друштво означава појам оних организација које настоје да делују на државу и њене институције, па се у ту категорију могу сврстати и странке и  синдикати. Цивилно друштво је део грађанског друштво док је грађанско друштво шири појам.

          Значај друштвених организација

Друштвене организације повезују друштвене групе из грађанског друштва и институције па се зато понекад називају полугама друштвеног деловања. Припадници неких друштвених група преко својих организација могу деловати на друштвене установе али и обрнуто може се десити да друштвене установе преко њих делују на друштвене организације.

Друштвене организације понекад превазилазе по својој снази организованости друштвене групе па се често говори о тзв „гвозденом закону олигарије“ („олигархија“ – владавина мањине) по коме је организована мањина увек јача од неорганизоване већине .

Питања

1. Шта су друштвене установе?

2.Које елементе имају друштвене установе?

3. Које су врсте установа?

4. Шта је "гвоздени закон олигархије?