Реч, термин метод потиче од грчког израза methodos који означава пут или начин помоћу ког се стиже до нечега што је у том тренутку непознато до оног што постаје познато. Наравно, овде је реч о духовном а не о физичком кретању које треба да испуни нека јасна правила која су позната и примењива за све науке
.
Социолошки метод се састоји из три дела:
1. Теоријски део;
- теоријски део обухвата оно што већ знамо о предмету који проучавамо било на основу личног искуства било на основу доступних докумената или научних радова.
2. Логички део;
- на основу теоријског дела наука поставља хипотезу односно претпоставку коју касније проверава и доказује уз помоћ одређених техника и инструмената. Према томе логички део се састоји из:
а.) постављања хипотезе;
б.) проверавања хипотезе;
в.) доказивања хипотезе.
3. Технички део;
Овај део социолошког метода обухвата
а.) технике за прикупљање података;
б.) технике за сређивање и приказивање (обраду) података;
в.) технике за анализу и тумачење података.
Технике за прикупљање података
Технике за прикупљање података су
а.посматрање;
б.разговор.
а. Посматрање може бити посматрање са учествовањем и посматрање без учествовања.
б. Разговор се јавља у два облика. Као анкета, када се разговара са већим бројем људи путем анкетних листића, и интервју, када се разговара са једним човеком.
Технике за сређивање и приказивање (обраду) података
Техникама за сређивање и приказивање података они се сврставају и сређују у једну јасну и смислену логичку целину. То су технике
а.) мерење и статистика ; б) класификовање/ типологизирање; в.) анализа садржаја; и г.) социометрија.
Технике за анализу и тумачење
података
Технике за анализу и тумачење података служе да би се подаци искористили за доказивање хипотезе . Те технике си:
1. Упоредна метод, и
2. Метод мултиваријантне анализе.
Упоредном методом се пореде исте или сличне појаве у истом друштву, између два друштва или између три и више друштава на сличном ступњу развоја.
Метод мултиваријантне анализе или метод вишефакторске анализе служи утврђивању постојања узрочно последичних веза у друштву.
